Tumor markeri se određuju i mere prvenstveno u krvi i to različitim analitičkim tehnikama…Ukoliko se sumnja na postojanje malignih ćelija u organizmu, neophodno je sto pre uraditi sve potrebne analize, jer je važno na vreme otkriti tumor i započeti njegovo lečenje pre pojave metastaza…
Tumori, najkraće rečeno, predstavljaju izraslinu, odnosno uvećanje tkiva. Kao stoje već poznato, ćelija je osnovna jedinica građe tkiva i organa. Tokom života konstantno se stvaraju nove a odumiru stare ćelije. Ponekad tokom ovog procesa dolazi do greške koja rezultira nekontrolisanim rastom pojedinih ćelija, koje tada gube svoju pravu funkciju i nagomilavaju se u organizmu stvarajući tumor.
Vrste tumora
Tumorimogu biti maligni i benigni.
Maligni tumori, osim što urastaju u tkivo iz kojeg inače i nastaju, mogu i da metastaziraju, odnosno da se šire u druga tkiva i organe. Maligne ćelije se putem krvi ili limfe prenose u udaljena tkiva, dok se u okolna šire direktno. Tumorske ćelije na mestu na kojem rastu zamenjuju zdrave, te zbog toga tkiva i organi trpe promene u svojoj funkciji. Za razliku od malignih tumora, benigni nemaju sposobnost da metastaziraju niti da urastaju u tkivo iz kojeg nastaju. Oni ne mogu da ugroze funkciju zdravog tkiva, osim u slučajevima kada svojom veličinom potiskuju zdrave ćelije ili ukoliko lokalizacija tumora ometa funkciju organa (na primer, benigni tumori u centralnom nervnom sistemu).
Faktori rizika i dijagnostika
I muškarci i žene podjednako oboljevaju od tumora. Još uvek se ne zna tačan razlog nastanka tumora, ali poznato je da više faktora utiče na njihovu pojavu (u pitanju su tzv. faktori rizika).
U rizične faktore ubrajaju se: genetska predispozicija, pušenje, preterana izloženost jakim UV sunčanim zracima (kao i izloženost drugim vidovima zračenja), ishrana namirnicama bogatim aditivima, konzervansima, bojama, određene vrste virusa (poput humanog papiloma virusa). Procenat uspešnosti lečenja tumora značajno se povećava ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi razvoja. Pored lekarskog pregleda za dijagnostiku tumora neophodno je obaviti i ultrazvučni pregled, napraviti rendgenski snimak, te izvršiti laboratorijsko određivanje takozvanih tumor markera. Ponekad je u cilju postavljanja što preciznijih dijagnoza potrebno primeniti i dopunske dijagnostičke metode.
Šta su tumor markeri?
Tumor markeri predstavljaju supstance koje se stvaraju u tumorskim ili drugim ćelijama kao odgovor organizma na postojanje karcinoma ili različitih benignih, nekancerogenih oblika.
Po sastavu mogu biti proteini, enzimi, izoenzimi ili hormoni. Određuju se i mere prvenstveno u krvi i to različitim analitičkim tehnikama, među kojima su najčešće radioimunoodređivanje i hemiluminiscencije (svetlost koja se emituje tokom hemijske reakcije).
Idealan tumor marker (kada bi postojao) morao bi da bude strogo specifičan za određeni organ i tkivo i da se nalazi u povećanoj koncentraciji isključivo kod malignih procesa. Takođe, trebalo bi da bude u granicama referentnih vrednosti kod zdravih osoba a istovremeno visoko osetljiv i specifičan za svaki tip karcinoma. Pošto do sada nije otkriven nijedan tumor marker sa navedenim osobinama, pomenuti markeri imaju ograničenu primenu i to isključivo kao dopunsko sredstvo, odnosno kao jedna od čitavog niza karika u lancu za postavljanje dijagnoze i praćenje efekta terapije. Tumor markeri mogu takođe da se koriste i za procenu veličine tumora, praćenje efekta primenjene terapije, kao i recidiva karcinoma. Praksa pokazuje da tumor markeri mogu biti povećani i kod razljčitih nemalignih stanja, kao što su zapaljenski procesi ili dobroćudne benigne promene u tkivima i organima ili, recimo, kod pušača. Zbog toga se savetuje određivanje tumorskih markera u različitim vremenskim intervalima po preporuci lekara, koji će pacijentu dati neophodan savet, protumačiti nalaz
u kontekstu bolesti i obavljenog pregleda, te dati predlog za dalje praćenje razvoja bolesti i za njeno lečenje.
