Vrlo mali broj ljudi mole da se pohvali da ima idealnu kožu. Ona je najčešće ili preterano suva ili preterano
masna.
Seboreja je stanje kože – izrazito pojačano masćenje – koje nastaje usled preteranog lučenja lojnih žezda. Na delovima kože sa najvećim brojem lojnih žlezda dolazi do promena na koži. To je seboreični dermatitis.
Navedene promene stanja kože uglavnom se događaju pod uticajem hormona. Ovo najbolje može da potvrdi činjenica da većina adolescenata u pubertetu ima problema sa aknama, odnosno sa pojačanim mašćenjem kože lica, pa i kose.
Kod mašćenja kose, u nekim slučajevima se promene na koži nejavljaju. Ovaj problem, koji se može uočiti čak i kod novorođenčadi, može da prati ljude tokom celog života.
Kada se radi o seboreičnom dermatitisu kod beba, on je uočljiv u vidu masnih naslaga na kosmatom delu glave (temenjača), ali su promene na koži moguće i na drugim delovima tela.
Promene kod odraslih uočljive su u regijama koje su bogate lojnim žlezdama – kosmati deo glave, lice (posebno čelo i nos, zatim gornji delovi grudnog koša ,leđa).Kod seboreje i seboreičnog dermatitisa enormnog mašćenja kože, postoji i prateći problem, a to je perutanje kosmatog dela glave, sve do stvaranja masnih skrama koje se mogu videti ne samo na kosmatom delu glave, već i u predelu korena nosa, obrva i u regiji iznad gornje usne, zatim na grudnom košu. Uporedo sa ovim promenama javlja se i svrab, a u nekim slučajevima i sekundarna infekcija koja se manifestuje pojačanim crvenilom kože, sve do stvaranja ranica.
Šta možemo učiniti u ciiju prevencije seboreje:
U definisanju uzroka za nastanak seboreičnih promena na koži naučnici su došli do definitivnog zaključka da na funkciju lojnih žleda ne utiču samo hormoni (oboljenje se uglavnom ne javlja pre puberteta) već se u obzir mora uzeti i nasledni, odnosno genetski faktor. Na funkciju lojnih žlezda takođe utiče i stres, ali i pojačana sklonost ka znojenju. Seboreični dermatitis obično prate i nepoželjni mikroorganizmi, pa se pacijentima preporučuje da posvete mnogo pažnje higijeni. Kod izuzetno pojačanog i čestog mašćenja kose i seboreje, pravilo je da se kosa pere uvek kada se zamasti ili zaprlja.
Suprotno verovanju da često pranje nje dobro za kosu, u slučajevima seboreje i seboreičnog dermatitisa ona neće opadati zbog pojačanog pranja, već, ukoliko se ne odstrani velika količina nakupljenog loja, može doći do oštećenja samog korena dlake, odnosno do njegovog slabljenja.
Lečenje seboreje i seboreičnog dermatitisa
U apotekama postoje specijalni medicinski šamponi koji se koriste u svakodnevnom pranju kose.
Višak masnoće sa lica odstranjuje se hemijski i mehanički redovnim pranjem uz upotrebu medicinskog sapuna sa malom Ph vrednošću. Time se smanjuje i rizik od zapaljenjskih procesa na koži. Razni medicinski losioni za čišćenje problematične kože lica takođe se mogu kupiti u apotekama, kao i šamponi koji sadrže supstancije za koje je dokazano da smanjuju lučenje loja, a time i mašćenje kose što je jedini način za borbu protiv seboreje.
U pojedinim slučajevima potrebna je primena i antimikotika, lekova za lečenje gljivičnih infekcija, na bazi ketokonazola, koji je takođe sastavni deo šampona namenjenih problematičnoj koži glave pogodjenoj seborejom.
Ukoliko ipak dođe do zapaljenja, promene na koži se leče preparatima na bazi kortikosteroida (kreme ili masti), a u zavisnosti od potrebe i u kombinaciji sa antimikoticima. U slučajevima prateće bakterijske infekcije koje su česte kod osoba sa seborejom, treba koristiti i antibiotike.
