Šta su lekovi beta blokatori

Beta-blokatori su lekovi koji smanjuju aktivnost simpatikusa i time dovode do rasterećenja srca. Smanjuje se potreba za kiseonikom u srčanom mišiću, dolazi do smanjivanja broja udara srca (pulsa) i do opadanja krvnog pritiska…

Pored toga utiču povoljno na stvaranje razdraženja te smanjuju pojavu nekih aritmija srca (nepravilnog rada — ekstrasistole). Osim toga utvrđeno je da beta-blokatori mogu da izazovu opšti nemir i strah.

Primena beta-blokatora je naročito korisna u tzv. sekundarnoj prevenciji, tj. posle preležanog prvog infarkta, naročito u prvoj godini posle krize. U studiji koja je sprovedena u Engleskoj utvrđeno je da je smrtnost u prvoj godini posle infarkta, ako se daju ovi lekovi, smanjena za 20—25% a da pojava reinfarkta opada za 41% .Ova ispitivanja su potvrđena i mnogim drugim studijama.

Kako deluju beta-blokatori na simpatikus?
U stanicama i njihovim mebranama postoje sitni elementi (tzv. receptori) preko kojih, naročito u srcu, plućima i muskulatori krvnih sudova, deluju hormoni — adrenalin i noradrenalin.

Kod fizičkog i psihičkog opterećenja simpatikus izlučuje spomenute hormone koje zovemo i stresnim hormonima. Kada adrenalin i noradrenalin deluju na beta-receptore, tada ovi putem biohemijskih mehanizama mobilizaciju srca i krvotok i uzrokuju pojačan rad. Tako srce u tom slučaju povećava rad ubrzavanjem pulsa i podizanjem krvnog pritiska. Beta blokatori se suprotstavljaju ovim pojavama, blokiraju delovanje adrenalina i noradrenalina, što veoma poštedno deluje na srce i krvotok. Korisno je što beta blokatori deluju i na pojave straha i uzrujavanja, te se stoga upotrebljavaju i za suzbijanje tzv. treme i lupanja srca kod nastupa glumaca, sportista ili pred ispite.

Uglavnom se ovi lekovi dobro podnose. Nuspojave su sužavanje bronha, te se ne mogu davati kod osoba koje boluju od astme, zatim se ne mogu davati kada je po sredi veoma nizak puls — bradikardija, jako nizak krvni pritisak (hipotenzija), poremećaji u sprovođenju nadražaja kroz srce (totalni blok), izazrita nemoć srca (insuficijencija — dekompenzacija), neki oblici mladalačkog dijabetesa, te najzad kod poremećaja periferne cirkulacije. Daju se u vidu tableta.

U ovu grupu lekova spadaju PRESOLOL,BISOPROLOL,ATENOLOL, PRINORM, BYOL, CONCOR, PANAPRES,PROPRANOLOL,DAROB MITE,CORVITOL, METOPROLO STADA, KARVILEKS,MILENOL, LODOZ.

Beta blokatori korisno deluju kod angine pektoris, infarkta, povećanog krvnog pritiska i kod aritmija, naročito sa ubrzanim radom srca (tahikardija). Kada se beta-blokatori iz bilo kojih razloga ne mogu primeniti, tada se mogu dati preparati »antagonisti kalcijuma«.