Šta (ni) je dobro za srce

Šta (ni) je dobro za srce -Svi znamo da je zdravo srce uslov za opšte zdravlje i da su kardiovaskularne bolesti na vrhu liste najčešćih zdravstvenih problema u svetu. Zato, da biste sprečili srčane bolesti i poboljšali kvalitet života, morate promeniti neke od svakodnevnih navika. Navodimo vam one koje negativno utiču na srce i predlažemo kako da ih se najlakše oslobodite.

Višesatno sedenje
Višesatno sedenje povećava rizik od srčanog udara, čak i ako redovno vežbate. Intervali fizičkih aktivnosti ne mogu da kompenzuju vreme koje provodite u sedećem položaju. Dakle, ustanite povremeno i protegnite noge, obavite neki kućni posao, a kada ste na poslu, prošetajte do susedne kancelarije kako bi sačuvali zdravo srce.

Potiskivanje negativnih osećanja
Nervozni ste, pod stresom ili se osećate depresivno? Ako je odgovor potvrdan, a ne činite ništa da popravite svoje stanje, onda činite nešto što nije dobro za srce i nanosite veliku štetu svom srcu. Iako smo svi povremeno izloženi stresu ili se osećamo depresivno, ključnu ulogu za zdravlje ima način na koji kanališemo takve emocije. Ljudi koji zadržavaju i potiskuju negativna osećanja izloženi su mnogo većoj opasnosti po zdravlje.

Konzumiranje (previše) alkohola
Naučno je dokazano da male količine alkohola (prevashodno crvenog vina) mogu biti dobre za srce. S druge strane, prekomerne količine štetne su za kardiovaskularni sistem. Konkretno, višak alkohola povećava rizik od pojave hipertenzije, povišenog nivoa holesterola u krvi i narušavanja normalne funkcije srca.

Unos crvenog mesa
Crveno meso treba samo povremeno da se nađe na vašem tanjiru, nikako da bude osnova svakodnevne ishrane. Ova namirnica sadrži visok procenat zasićenih masnih kiselina, a istraživanja pokazuju da konzumiranje prerađevina od
mesa nije dobro za srce i dovodi do kardiovaskularnih oboljenja i kolorektalnog kancera. Prema standardima, u ishrani ne bi trebalo da bude više od 10% namirnica životinjskog porekla.

Pušenje ili život sa pušačem
Naravno, ovo upozerenje čuli ste bezbroj puta, no vredno je stalno ga ponavljati: Nemojte pušiti.

Loša higijena zuba
Iako još nije prezicno utvrđeno zašto je to tako, uočena je direktna uzročno-posledična veza između obolejnja desni i kardiovaskularnih bolesti. Ključni faktor u oralnoj higijeni jeste čišćenje zuba dentalnim končićem. U slučaju da ne čistite zube na ovaj način, rizikujete taloženje zubnog plaka, koji sadrži bakterije, a tokom vremena izaziva upalu desni.

Povlačenje iz sveta
U životu većine nas postoje trenuci kada nas drugi iritiraju i gubimo želju da vidimo drugo ljudsko biće. No to nikako ne sme postati stalna navika, jer su veze sa okruženjem izuzetno važne za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Iskustvo pokazuje da osobe koje održavaju jače veze sa porodicom, prijateljima i društvom – žive duže, zdravije i produktivnije.

Višak telesne težine, prekomerna uhranjenost i gojaznost spadaju u najveće rizike za pojavu srčanih oboljenja. Nije važan samo stepen već i tip gojaznosti. U slučaju tzv. abdominalnog tipa gojaznosti (tip jabuke) – masno tkivo nagomilava se u predelu trbuha pa je rizik je veći. Gojaznost predstavlja napor za srca u gojaznih osoba raste nivo holesterola i triglicerida, a snižava se dobar holesterol. Takođe, raste rizik od razvoja hipertenzije. Zato, ako spadate u ovu kategoriju, pokušajte da redukujete količinu hrane i zamenite slatke napitke (sa šećerom) onima koji ne sadrže šećer ili običnom vodom. Osim toga, eksperti preporučuju znatno smanjenje količine ugljenih hidrata, naročito prostih (na primer, beli hleb i testenina), te izbegavanje namirnica s visokim procentom masti, koje su obično vrlo kalorične. Dnevno treba jesti pet obroka svežeg voća i povrća (jabuka, banana ili pomorandža, tri do pet supenih kašika kuvanog povrća ili sveže salate).
Ako se oslobodite negativnih misli, nervoze i stresa, i pritom se zdravo hranite činićete dobro za srce i sigurno ćete produžiti svoj životni vek.