Može se reći da je stres uobičajeno i svakodnevno iskustvo našeg tela i uma, a nastaje dok pokušavamo da se prilagodimo okolini koja se neprestano menjakako savladati stres
Ljudi često misle da je stres pritisak na poslu, briga o bolesnom detetu ili saobraćajna gužva dok žure na posao. To su samo okidači, a stres je, u stvari, unutrašnja reakcija našeg tela na takve situacije. Stres je automatski odgovor organizma na situaciju koja ga ugrožava, nazvanu “bori se ili beži”, a podstaknut je delovanjem adrenalina i nekih drugih hormona stresa. Ti hormoni pobuđuju čitav niz fizioloških reakcija, kao što su ubrzan rad srca i porast krvnog pritiska, ubrzano disanje, napetost mišića, širenje zenica, osećaj suvih usta i porast šećera u krvi. Jednostavno rečeno, stres je stanje povećane budnosti koja je neophodna da bi se organizam odbranio kada se suoči sa određenom opasnošću.

Vrste stresa
Uzročnici stresa su mnogobrojni i raznoliki, ali ih možemo podeliti u dve osnovne kategorije – spoljašnje i unutrašnje.
Spoljašnji stresovi
• fizička okolina: buka, blještava svetla, vrućina, zatvoren prostor

• društvene interakcije: grubost, šefovanje ili agresivnost drugih

• organizacioni stresovi: pravila, propisi, birokratija, rokovi

• važni životni događaji: smrt nekog s kim ste u rodu, gubitak posla, unapređenje, rođenje deteta

• svakodnevne poteškoće: konflikti i nesporazumi, izgubljeni ključevi, mehanički kvarovi
Unutrašnji stresovi

• način života: konzumiranje kofeina, nedovoljno spavanje, preopterećen dnevni raspored

• negativne autosugestije: pesimističko razmišljanje, samokritičnost, sklonost preteranom analiziranju

• “zamke” u načinu razmišljanja: nerealna očekivanja, previše lično shvatanje stvari, razmišljanje “sve ili ništa”, preterivanje, kruto razmišljanje

Osobine ličnosti sklone stresu: perfekcionista, radoholičar.

Negativni stres
Ako je stres preteran, produženog trajanja i bez rasterećivanja, može imati štetan učinak na psihičko, fizičko i duhovno zdravlje. Ako takvo stresno stanje ostane nerešeno, osećaji ljutnje, frustracije, straha i potištenosti, koje je stres prouzrokovao, mogu da izazovu razne bolesti. Prema nekim procenama, upravo je stres najčešći uzrok lošeg zdravlja u savremenom društvu i verovatni razlog za čak 80% poseta lekarima opšte prakse.

Pozitivni stres
Stres može imati i pozitivan učinak. Ključna je njegova uloga u razvoju motivacije i svesti, jer stres omogućava podsticaj potreban da bi se odgovorilo na izazov u određenoj situaciji. Napetost i budnost nužne su za uživanje u mnogim vidovima života i bez njih bi postojanje bilo prilično dosadno. Stres izaziva i osećaj hitnosti i opreza, koji su potrebni za preživljavanje u opasnoj situaciji. Na primer, kada prelazimo prometnu ulicu ili vozimo u lošim vremenskim uslovima. Previše opušten stav u takvim situacijama mogao bi da bude koban.

Bolesti povezane sa stresom
• kardiovaskularne bolesti
• imunološki sistem
• astma
• šećerna bolest
• čirevi
• smetnje u varenju
• kožne bolesti
• glavobolje i migrene
• predmenstrualni sindrom (PMS)
• depresija

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.