Šta je to ateroskleroza

Sta je to ateroskleroza ? I pored veoma velikog broja naučnih publikacija u svetskoj literaturi gledište o suštini ateroskleroze nije jedinstveno. Normalna arterija ima glatku unutrašnju površinu, koju čini sloj arterijskog zida nazvan intima. Kod ateroskleroze pojavljuju se, vidljiva i prostim okom, ispupčenja u vidu jastučića različite veličine, žućkaste boje zbog sadržine masti i holesterola…

Te promene zahvataju u početku oboljenja samo unutrašnji sloj, intimu, ali se kasnije proširuju i na srednji deo zida, koji zovemo medija. Vremenom dolazi i do zakrečavanja, te arterije postaju tvrde i krute, neelastične. Ako težište promena leži u masnim promenama intime, tada se govori o ateromatozi, a ako težište leži u zakrečavanju — o arteriosklerozi. Ako pored masnih promena postoje i promene u tvrdoći arterije, tada se govori o aterosklerozi. Većina autora danas upotrebljava naziv ateroskleroza.

Svetska zdravstvena organizacija je dala sledeću definiciju ateroskleroze: »Ateroskleroza je raznovrsna kombinacija promena na intimi arterija (za razliku od arteriola) koje se sastoje u žarišnom nakuplanju lipida, kompleksnih ugljenih hidrata, raznih produkata krvi, fibroznog tkiva i naslaga kalcijuma, a sve je to praćeno i promenama u mediji«.

Posledice ateromatoze krvnih sudova
Ateromatoza arterija ima za posledicu poremećaj u funkciji arterije. Ishrana kiseonikom zida arterije je otežana i poremećena, proticanje krvi je zbog suženja otvora otežano ili prekinuto. Arterije ne učestvuju u cirkulaciji krvi aktivno, već postepeno postaju pasivne sprovodne cevi. To ima za posledicu poremećaj u snabdevanju tkiva i organa krvlju, tj. kiseonikom.

Ateroskleroza može da bude opšta ili, pretežno, lokalizovana na pojedina arterijska područja. U obzir dolaze na prvom mestu aorta, arterije srca, mozga i bubrega. Zatim dolaze po značaju aterosklerotičke promene arterija udova, naročito donjih, često kod šećerne bolesti. To najbolje pokazuje kakve posledice nastupaju kada se smanji ili prekine tok krvi kroz arteriju. Tada, naime, dolazi do izumiranja tkiva, obično prstiju ili stopala, u vidu tzv. gangrene. Takav ud je mrtav, pa se mora hirurškim putem odstraniti.

Starost i ateroskleroza
Dok se ranije mislilo da je ateroskleroza neizbežna staračka pojava, izazvana trošenjem u toku života, danas preovlađuje mišljenje da u njenom postajanju važnu ulogu igraju zapaljenjski i alergijski fenomeni. Svakako da se u dubokoj starosti pojavljuje izvesno zakrečenje krvnih sudova. To, međutim, nije od istog značaja kao i ateroskleroza koja se javlja u mlađim godinama, kod ljudi između 30 i 60 godina.

Kako se razvija ateroskleroza
Osnovni poremećaj odigrava se u krvnim sudovima zbog nedostatka kiseonika. Ishrana zida arterije je poremećena. Arterije se ishranjuju direktno iz krvi koja u njima cirkuliše i iz posebnih malih kapilara koji dovode krv u unutrašnjost zida arterije. Pri nedostatku kiseonika pojavljuju se veoma komplikovani poremećaji, koji imaju za posledicu nagomilavanje ražnih masnih supstancija u zidu krvnog suda. To se dovodi u vezu s povećanjem masnih supstancija u krvi. Utvrđeno je, na primer, da se masne supstancije i holesterol naglo u krvi povećavaju posle masnih i obilnih obeda. Masne kapljice koje se nalaze u krvnom sudu počinju postepeno da se povećavaju i dovode do zadebljavanja zida. Zid se lako ispupči prema unutrašnjoj površini. Takva arterija ima još uvek glatku površinu, ali nije sjajna. Pojavljuju se zamućenja, koja se sve više šire. U toku daljeg razvoja zid arterije postaje rastresit, tvrd i neelastičan, a na mestima zamućenja pojavljuju se naslage soli i kreča. U jako poodmaklom stadijumu zid arterije je neravnomerno zadebljan, unutrašnja površina je neravna, popucala i pokrivena pločicama, između kojih se nalazi zgrušana krv, a otvor onda postaje uži. Takva arterija nema više sposobnost da se elastično sužava i proširuje prema potrebama krvotoka. Ona postaje tvrda i uska cev, koja sasvim pasivno propušta krv — zahvaljujući samo radu srca, koje potiskuje krv kroz arteriju.

Posledice ateroskleroze krvnog suda
Aterosklerozni krvni sud oteržava priliv krvi u tkiva i organe. Ako je proces znatno uznapredovao, može doći i do potpunog prekida priliva krvi. To ima za posledicu povremeno, a kasnije i trajno, loše snabdevanje tkiva krvlju, tj. kiseonikom. Na taj način, ateroskleroza sudova ima za posledicu poremećenu funkciju i rad tkiva mnogih organa. na prvome mestu srca, mozga i bubrega. Pošto srce mora upotrebljavati veću snagu da bi se protisnula krv kroz promenjene sudove, ono se proširuje i pojavljuje se povećanje krvnog pritiska. Mnogi organi, na prvome mestu mozak, dobivaju dovoljnu količinu krvi samo zato što srce radi pojačano i što je veći krvni pritisak. Razumljivo je da će mozak dobiti nedovoljno krvi ako se desi da srce popusti ili da padne krvni pritisak. To će se desiti ako se, na primer, kod izrazite ateroskleroze i povećanog pritiska pusti iznenada krv. Pritisak naglo pada, mozak dobiva manje krvi i dolazi do moždane kapi.

Aterosklerotičke promene mogu biti u svakoj fazi razvoja, od pojave žutih naslaga pa do zakrečenja, uzrok zgrušavanju krvi, tzv. trombozi. Bilo gde u organizmu, u svim krvnim sudovima i arterijama i venama može doći do pojave tromboze. To može biti naglo ili postepeno. Posledice zavise mnogo od osobina područja koje je bilo snabdeveno krvlju. Ako je tromboza samo delimična, tada dolazi samo do delimičnog smanjivanja toka krvi, a ako je potpuna, tada je u pitanju zapušenje.
Povezano Ateroskleroza simptomi lečenje prevencija
Ateroskleroza narodni lekovi
Dijeta i prirodni lekovi za aterosklerozu
Koji su uzroci bržeg razvoja ateroskleroze i infarkta
Moždani udar uzrok