Šta je By-pass bajpas

Šta je By-pass ? Radi se o operaciji koja se vrši pomoću by-passa. Kod ove operacije vrši se zaobilaženje suženih ili začepljenih mesta u koronarnim arterijama, i to mostom između aorte i koroname arterije ispod mesta suženja…

By pass se postiže usađivanjem vena izvađenih iz noge obolelog. Pošto je u pitanju vlastito tkivo ne dolazi do odbacivanja, što je glavni problem kod presađivanja srca ili nekih drugih organa. Ako je potrebno, mogu se premostiti ne samo jedna već i nekoliko arterija. Da bi se dobio tačan uvid u stanje koronarnih arterija potrebno je da se pre hirurškog zahvata izvrši koronarografija, tj. da se pomoću kontrasta prikažu sve arterije srca i srčane šupljine. Ova metoda dozvoljava da se precizno utvrdi na kojim arterijama postoje suženja, kakvog su stepena i kako izgledaju arterije u svom daljem toku. Osim toga, potrebno je da se pre odluke za operaciju iscrpu sve ostale metode lečenja, a to su saniranje riziko faktora, naročito krvnog pritiska, pušenja, primena pravilne ishrane i kretanje, te pravilno sprovedene terapije lekovima.

Ako je utvrđeno da se ovim konzervativnim metodama, kao i primenom odgovarajućih lekova, stanje ne popravlja, onda su stvoreni uslovi za By-pass operaciju. Pri donošenju odluke za baj pas operaciju od značaja je i proba opterećenja na ergometru. Ako pri opterećenju bolesnika dođe do određenih promena u elektrokardiogramu (spuštanje ST-linije više od 2 mm), tada je neizvesno da li će lečenje samo medikamentima imati uspeha, te se verovatno više može postići by-pass operacijom.

Ishod operacije je dobar jer se gotovo kod svih bolesnika stanje popravlja, prestaju anginozni napadi, bolesnik može lakše sprovoditi rehabilitaciju, lakše se kreće i podnosi napore koje pre operacije nije mogao učiniti. U jednoj studiji u koju su bili uključeni mnogi centri u raznim zemljama Evrope utvrđeno je da bolesnici sa by-pass operacijom za 50% slučajeva manje umiru od onih koji su samo medikamentima lečeni. Prema tome, operacija kod pravilne indikacije ne čini život samo kvalitetnijim, već ga nesumnjivo i produžava.

Postavlja se pitanje starosti bolesnika u momentu operacije. Smatra se da je prognoza bolja što je bolesnik mlađi. Kod bolesnika iznad 65 godina života rizik se povećava. Ishod operacije zavisi i od tipa angine pektoris.