Šta je antraks-crni prišt

CRNI PRIŠT (Anthrax)
Antraks je akutna infektivna bolest životinja kaja se prenosi na ljude; kod čoveka obično kao kožna forma. Interni antraks je redak.

Etiologija. Uzročnik bolesti antraksni bacil, Bacillus anthracis, stvara otporne oblike, spore.

Izvor i rezervoar infekcije. Izvor infekcije su tkiva bolesnih i uginulih životinja od antraksa, njihova zaražena dlaka i koža. Rezervoar su životinje biljožderi: goveda, ovce, koze, konji i druge domaće i divlje životinje.

Kod životinja antraks obično protiče kao sepsa, pa se u svim organima nalazi veliki broj antraksnih bacila, koji se, čim nastanu nepovoljni životni uslovi, pretvaraju u otporae oblike, spore. Kod životinja se bolest obično posle kraćeg vremena završava smrću.

Način prenošenja. Infekcija antraksnim klicama može nastati na razne načine. Infekcija kože nastaje preko zagađenih predmeta, dlake, vune, koža i drugih predmeta, ili direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama.

Pretpostavlja se da antraksno zapaljenje pluća nastaje udisanjem (inhalacijom) antraksnih spora.

Želudačno crevni antraks posledica je upotrebe za jelo jako inficirane hrane, obično mesa od obolelih ili uginulih antraksnih životinja.

Bolest se širi među biljožderima preko zaraženog tla ili zaražene hrane, a među svežderima i mesožderima preko zaraženog mesa, kostiju i druge hrane životinjskog porekla.

Muve mogu svojim nogama preneti antraksne klice.

Inkubacija. Do 7 dana, obično manje od 4 dana.

Simptomatologija. Najčešči oblik kožnog antraksa je crni prišt (pustula maligna); maligni edem je znatno ređi.

Crni prišt (pustula maligna). Na koži otkrivenih delova tela (ruke,vrat,lice), gde obično dođe do infekcije, nastaje na mestu prodora antraksnih klica mala crvena mrlja, koja se u toku nekoliko časova poveća a docnije pretvori u mehurić. Mehurić zatim prsne a na tom mestu nastane crna, suva i bezbolna krasta. Obično se javlja jedna ali gdekada može biti i više ovakvih krasta odnosno pustula. Oko pustule nastaje manji ili veći pihtijast i bezbolan otok, praćen povećanjem regionalnih limfnih žlezđa. Ovaj pihtijasti antraksni otok širi se u svima pravcima (i u dubinu), te može biti veoma opasan ako se, napr, nalazi na vratu, jer može da dovede do ugušenja. Manja ili veća temperatura prati crni prišt. Teži su slučajevi sa većom temperaturom i većim otokom. Ako usled lečenja bolest uzme povoljan tok, temperatura posle nekoliko dana pada na normalu, otok se postepeno povlači, a na kraju otpada krasta, ostavljajući ožiljak. Tako u toku od oko dve do četiri nedelje dođe do ozdravljenja.

Maligni edem (zloćudni otok) ređi je ali mnogo teži od pustule maligne. Ovaj oblik kožnog antraksa odlikuje se velikim otokom koji se brzo širi u svima pravcima; javlja se na otkrivenim delovima (lice, vrat) i na njemu se obično ne poznaju ulazne vratnice. Kad je lokalizovan na licu i vratu, on nosi u sebi opasnost ugušenja i nastajanje antraksne sepse. Otok malignog edema je bled, neosetljiv i pihtijast.

Plućni antraks ili antraksna bronhopneumonija je redak ali opasan i najčešće smrtonosan oblik antraksa.

Crevni antraks potseća na teško trovanje hranom, protiče sa prolivima i jakim bolovima u trbuhu i obično se završava smrću.

Najređi, ali i najopasniji oblik antraksa jeste antraksna sepsa.

Plućni, crevni antraks i antraksna sepsa jesu forme intemog (unutrašnjeg) antraksa.

Klinička dijagnoza antraksa potvrđuje se nalazom antraksnih bacila mikroskopski :ili kulturom iz okoline maligne pustule, u ispljuvku (za plućni), stolici (crevni) i krvi (antraksna sepsa, katkad maligni edem).

Lečenje. Za lečenje antraksa upotrebljava se sa dobrim uspehom penicilin i tetraciklini; u izvesnim slučajevma daje se i antiantraksni serum.
Prognoza. Najblaži oblik antraksa je pustula maligna, naročito ako je bez većeg otoka i temperature. Teži je i ima visoku smrtnost maligni edem. Retki slučajevi internog antraksa obično se rđavo završavaju.

Nega i ishrana. Ishrana težih bolesnika treba da je laka, u početku pretežno tečna. Prema daljem toku bolesti i nalazu u mokraći, određuje se dalja dijeta. Kod lakih slučajeva (pustula maligna) nije potrebna naročita dijeta.