Nema čoveka na pragu četvrte decenije koji se ne žali na bol u vratnom delu i koji ne dobije lakonski odgovor -spondiloza uz uverenje da je okoštavanje kičmenog stuba
neminovnost kojoj nema pomoći.
Šta je u stvari spondiloza?
Pod teretom godina povećava se šansa za pojavu koštanih lukova na ivicama kičmenih pršljenova, a upravo oni su glavni indikator spondiloze. Ova degenerativna promena praćena je veoma neprijatnim bolom koji se javlja pri sedanju, ustajanju, hodanju…
Spondiloza pogađa ljude oba pola koji su u srednjem životnom dobu, kao i one najstarije među nama. Najčešća je kod onih koji bar 8 sati dnevno kičmu izlažu velikim opterećenjima u neodgovarajućem položaju, a taj loš položaj može da bude i sedenje. Utvrđeno je daje u sedećem stavu 50 % veće opterećenje kičme nego pri stajanju.
Deca su, srećom, pošteđena. Moguća je kod onih iznad 15 godina, ali je reč o zanemarljivom broju. Ipak, nikada nije dovoljno rano početi sa preventivom!
Paradoksalno, ali sa starenjem se dešava, i neretko, da od svih organa i delova tela prvo popusti kičma. Uprkos tome, što je spondiloza najčešća patofiziološka promena koja pogađa “centralni oslonac tela”, njeno dijagnostikovanje zadaje glavobolje lekarima. Razlog su simptomi kojih em ima mnogo, em javljanje svakog od njih nije obavezno. Mnogi su i zajednički i za druge bolesti kičmenog stuba.
Ljudski kičmeni stub izgrađen je od 33 do 34 kičmena pršljena, a oni su međusobno odvojeni intervertebralnim diskusima. Od osnovnog tela svakog pršljena protežu se duge veze, nervi integrisani u strukturu kičmene moždine, od koje se mestimično i periodično odvajaju spletovi nerava koji “odlaze” u sve ostale delove tela. U celu ovu “organsku zbrku” uključeni su i ligamenti koji poput lepka drže pršljenove povezane sa diskusima i obratno, omogućavajući i pokretanje, i funkciju. Ali, tokom godina diskusi se stanjuju, pa pršljeni postaju nestabilni, a dalja uzročno-poslednična kaskada dovodi do istezanja ligamenta i okoštavanja dela kojim se vezuju za pršljenove. Tako nastaju koštani rogovi na donjim i gornjim ivicama. Mogu da budu toliki da dovedu do spajanja dva susedna pršljena!
Sami lukovi na ivicama pršljena ne izazivaju bol, ali paralelno sa ovim promenama dolazi i do deformacije tzv. malog zgloba kičmenog pršljena. Jer, kičmeni pršljeni prave kanal za prolaz osetljivog spleta nerava, bogate mreže krvnih sudova, mnoštva ligamenta i drugih veziva i kada dođe do nestabilnosti pršljena, javljaju se naprezanja, zapaljenski procesi i vrši se pritisak na sadržaj kanala kičmenog stuba. Tada se javljaju bolovi u kičmi koji nisu konstantni, već se osećaju pri promeni položaja tela, pri hodanju, ustajanju, sedanju…
Šta možemo da učinimo?
Ono što jeste u našoj moći, a može da ima uticaja, ako ne na sprečavanje spondiloze, onda bar na njenu što kasniju pojavu, je zdrav i uredsn život. Smatra se da su samo slabi i srednje jaki napori dobri za naše telo, dok napori prevelikog inteziteta vode ka oštećenju tkiva. Ukoliko vežbate svaki dan, vaša kičma će “uživati”. Najbolje su vežbe istezanja, plivanje, vožnja bicikla i šetnje i mogu da uspore razvoj spondiloze. Ipak, budite obazrivi, jer preveliki napori, povrede, kao i izostanak svake fizičke aktivnosti, ubrzaće degenerativne promene na kičmi.
Pravilan razvoj kičmenog stuba, a onda i njegovo očuvanje uslovljeno je i zdravom ishranom i izbegavanjem pušenja, alkohola i opojnih droga. Možda i postoji određeni genetički potencijal za nastanak i razvoj spondiloze, ali ako vodimo računa o svom zdravlju, i opterećeni nasleđem odložićemo nefiziološke promene kičme.
Nije zanemarljiv ni uticaj pravilnog sedenja, ni spavanja, kao i opasnost od dizanja previše teškog tereta. Praktično, dovoljan je jedan nepravilan potez. A kad se leđa jednom povrede, nikada više ne mogu da se izleče, već samo zaleče. A bol koja će se javljati u svakoj kriznoj situaciji, podsećaće vas. da problem postoji!
PRATEĆE POJAVE
– napetost mišića
– bolovi
– trajno iskrivljena leda (skolioza)
Vertebrogeni sindromi su upravo oni koji komplikuju postavljanje tačne dijagnoze. Nije svejedno da li je u pitanju skolioza, spondiloza, diskus hernija, ili tumor. Svi ovi poremećaji imaju veoma sličnu kliničku sliku.
Postoje i tzv. kompresijski sindromi, ili simptomi pritiska. Svi nastaju kao posledica degenerativnih promena kičme, bez obzira da li je reč o pojavi nefizioloških rogova na pršljenovima, iskakanja diskusa iz ležišta, ili tumora na području kičmenog kanala. A zovu se tako zbog nastanka pritiska na kičmenoj moždini, ili pojedinačnih nerava.
Sindromi zavise od regiona kičme u kome postoji pritisak, pa se razlikuju cervikobrahijalni (pritisak je pogodio vratni deo kičme; prepoznaje se po bolu u vratu koji se pruža u levu, ili desnu ruku, glavu, a nekada se događa i oduzetost ekstremiteta), torakalni (promene postoje u grudnom delu kičmenog stuba, gde se i javljaju bolovi) i lumbosakralni (posledica je diskus hernije između 4. i 5. krstačnog pršljena, a prepoznaje se po bolu u donjem delu leđa koja se spušta u zadnji, kao i u spoljašnji deo potkolenice, pa ponekad stigne čak do stopala.
Da bi tačna dijagnoza bila postavljena pametno je tražiti savet i radiologa i neurologa.
Sve leđne tegobe
Spondilozni sindromi su dvojaki (vertebralni) tegobe koje se javljaju samo na mestu gde su nastale promene i (vertebrogeni) tegobe kod kojih se bol, putem nerava i krvnih sudova, prenosi sa mesta na kome je nastala na udaljenije delove.
