Iznenadni gubitak svesti, koji spontano, za kratko vreme prolazi, u medicini se označava kao sinkopa. Nastaje usled nedovoljne prokrvljenosti mozga, što može da bude posledica raznih uticaja iz spoljašnje sredine, ali i nekog poremećaja u organizmu. Procena je da oko tri odsto muškaraca i tri do pet odsto žena bar , jednom u životu ima sinkopu.
– Reč je o simptomu, i ali je važno da se utvrdi zbog čega je došlo do sinkope, odnosno prola znog gubitka svesti. Zbog toga insistiramo da nam pacijenti koji dolaze sa sinkopom precizno opišu okolnosti u kojima se to desilo, faktore koji su mogli da utiču , trajanje, kao i to da li je gubitak svesti spontano prošao ili posle intervencije lekara ili drugih. Bitno je i da saznamo da li je u porodici registrovan fenomen iznenadne srčane smrti, jer u tom slučaju sinkopa ima veću težinu.
Istraživanje koje je rađeno 2004. godine u Italiji pokazalo je da je u populaciji mladoj od 18 godina učestalost sinkope 15 odsto, medu vojnicima od 17 do 26 godina-25 odsto, studentima medicine koji su u prošeku imali 21 godinu, čak 39 odsto.
Sinkopa može da nastupi iznenada, sa ili bez prethodnih simptoma ili postepeno. Može da se javi dok ustajemo, duže stojimo, ali i u bilo kom drugom položaju. Kako usled gubitka svesti dolazi do mišićnog tonusa, pacijent „gubi tlo pod nogama”, disanje je usporeno i plitko, krvni pritisak je nizak, javlja se bledilo i znojenje.
Kad ovom stanju prethodi opšta slabost, preznojavanje, nesvestice, privremeni poremećaj sluha i vida, ali bez potpunog gubitka svesti, reč je o presinkopi.
– Čak i ako se ovaj prolazni gubitak svesti desi samo jednom, ne treba ga zanemariti i ako je moguće treba porazgovarati sa lekarom o tome šta je dovelo do sinkope. Međutim, ako se sinkopa javlaj često, i utiče na kvalitet života, treba što pre potražiti lekarsku pomoć.
Iznenadni gubitak svesti mogući uzroci
Sinkopa – iznenadni gubitak svesti može da se javi kao posledica neodgovarajućeg uzimanja nekih lekova, na primer antihipertenziva ili insulina, preživljenog emocionalnog stresa, usled naglih pokreta vrata i glave ili fizičkog naprezanja. Faktor rizika može da bude i karotidna bolest, naročito ako je suženje krvnih sudova vrata obostrano.
