Otežano varenje uz gorušicu, često podrigivanje i gubitak apetita, praćeno gađenjem na hranu, neurednim stolicama i naduvenošću posle jela, simptomi su koje ne treba zanemarivati jer mogu da budu posledica tumora na želucu.
Tumor želuca nastaje kada, iz nekog razloga, ćelije ovog organa počnu nekontrolisano da bujaju, formirajući pri tom tumorsku masu. Najčešća vrsta raka želuca je adenokarcinom – tumor koji potiče od žlezdanih ćelija sluzokože a čini 95% svih malignih tumora ovog organa. Drugi, ređi oblici, uključuju limfome koji potiču od ćelija limfhog tkiva i sarkome nastale od ćelija vezivnog tkiva (mišića, masnog tkiva i krvnih žila). Bolest se može javiti u svakom dobu života, iako mnogo češće obolevaju muškarci, posebno oni između 50. i 70. godine života. Iako je poslednjih decenija u sve većem opadanju, karcinom želuca i dalje po učestalosti zauzima visoko mesto među malignim oboljenjima i spada u tumore sa lošom prognozom ukoliko se otkrije u uznapredovalom stadijumu, kada su šanse za potpuno izlečenje veoma male. Zato je veoma važno javiti se lekaru čim se primete prvi simptomi koji bi mogi da ukažu na postojanje ove vrste tumora.
Faktori rizika
Iako se ne zna tačan uzrok nastanka tumora želuca, utvrđeno je da postoje određeni faktori rizika koji mogu doprineti nastanku i ubrzanom razvoju bolesti.U njih spada ishrana u vidu česte upotrebe dimljene i usoljene hrane, vode u kojoj ima mnogo nitrata, preterana upotreba alkohola, kao i pušenje.
Kao jedan od razloga navodi se i infekcija želuca bakterijom Helicobacter pylor, koja je glavni izazivač upala i čireva na želucu. Ugrožene su i osobe koje boluju od perniciozne anemije, nedostatka želudačne kiseline (aklor-hidrije) ili atrofije želuca, kao i one koje u porodici među bliskim srodnicima imaju slučajeve ovog oboljenja. Neke studije čak navode veću učestalost oboljenja kod osoba koje imaju krvnu grupu A u odnosu na one O krvne grupe, no ova razlika je veoma mala.
Simptomi tumora želuca
Tumor želuca veoma je teško otkriti u ranoj fazi, jer su prvi simptomi prilično neodređeni i nesigurni. U većini slučajeva pacijenti ignorišu osećaj nelagode u želucu, otežano varenje uz pojavu gorušice, često podrigivanje, gubitak apetita praćeno gađenjem na hranu (posebno meso), neuredne stolice, naduvenost posle jela. Upravo ovi simptomi mogu biti posledica razvoja tumora na želucu. U kasnijim stadijumima javljaju se osećaj ukusa truleži u ustima i krv u stolici. Zbog nedovoljne iskorišćenosti unete hrane ili povraćanja, bolesnik fizički naglo slabi, gubi na težini, postaje malokrvan. Nažalost, pacijenti se obično javljaju lekaru tek kada osete bolove, a tada se vać radi o uznapredovalom stadijumu oboljenja.
Ukoliko tumor želuca metastazira, simptomi zavise od veličine i mesta metastaze. Ako se proširi na jetru, može doći do njenog bezbolnog uvećanja, pojave žutice ili natečenosti stomaka usled nakupljanja tečnosti u trbušnoj šupljini (ascites). Bol u leđima javlja se u slučaju metastaze na gušterači ili kičmi.
Postavljanje dijagnoze
Sumnja o postojanju tumora želuca može se temeljiti na rezultatima redovnog fizičkog pregleda tokom kojeg lekar proverava da li postoji nakupljanje tečnosti u stomaku, eventualne otekline ili neke druge promene u predelu želuca ili okolnog tkiva, kao i stanje limfnih žlezda. Analiza krvi može pokazati postojanje anemije, poremećaj u radu jetre ili povišene vrednosti tumor-markera . Ove pretrage nisu dovoljne za konačno postavljanje dijagnoze, pa se lekari najčešće odlučuju za endoskopski (gastroskopski) pregled, koji se obavlja posebnim instrumentom – gastroskopom -tankom savitljivom cevi na čijem se vrhu nalazi kamera. Gastroskopija je veoma pouzdana , jer se direktno mogu videti unutrašnjost organa, sluzokoža i eventualne promene u vidu erozija, čireva, polipa, tumora. Drugi vid postavljanja dijagnoze jeste rendgen stomaka kojim se ispituju jednjak, želudac i početni deo tankog creva. Snimanje se radi pomoću kontrastnog sredstva — barijum sulfata, koji pacijent pije na početku pregleda.
Prevencija
Pošto tačan uzrok nastanka tumora želuca nije poznat, ne postoje sigurne preventivne mere, ali se dosta toga može učiniti kako bi se smanjio rizik od pojave ovog teškog oboljenja. Treba izbegavati konzumiranje vrele i veoma začinjene hrane, kao i dimljenih i salamurenih namirnica koje svojim dugotrajnim nagrizajućim delovanjem mogu da oštete sluznicu želuca. Idealno bi bilo izbaciti alkohol i duvan, ili ih barem svesti na najmanju moguću meru.
Lečenje tumora želuca
Lečenje tumora želuca zavisi od veličine, mesta i proširenosti tumorske mase, kao i od opšteg stanja pacijenta, a podrazumeva hirurško uklanjanje tumora, lečenje hemoterapijom i/ili zračenjem.
Jedinu nadu za izlečenje pruža operacija, koja može biti u vidu delimičnog ili potpunog odstranjivanja želuca i susednih limfnih čvorova. Međutim, u većini slučajeva nemoguće je odstraniti tumor u potpunosti, jer se karcinom želuca u trenutku dijagnostikovanja najčešće već nalazi u uznapredovalom stadijumu. Ponekad se tokom operacije uklanjaju i okolni organi (slezina, deo pankreasa). Nakon resekcije tanko crevo se spaja ili direktno sa jednjakom ili sa preostalim delom želuca.Radioterapija i hemoterapija uvode se nakon hirurškog zahvata kada je potrebno uništiti zaostale maligne ćelije, ili u cilju produžavanja i poboljšanja kvaliteta života kod pacijenata sa uznapredovalim tumorom koji se ne mogu podvrgnuti operaciji.
Ishrana nakon operacije tumora želuca
Iako tumor želuca, bez obzira na oblik lečenja, zahteva potpunu promenu navika u ishrani, najviše muke imaju pacijenti kojima je želudac delimično ili potpuno hirurški odstranjen. Zbog toga se za početak uvodi tečna hrana, pažljivo biraju namimice koje se konzumiraju tokom većeg broja obroka. Najbolje je unositi hranu u veoma malim porcijama, na svaka dva sata i pri tom voditi računa da se na jelovniku nađu sve hranljive materije, uz suplemente gvožda, zbog anemije koja skoro uvek prati tumor želuca.
Osobe kojima je uklonjen ceo želudac, ne mogu da absorbuju vitamin B12, tako da moraju redovno da primaju injekcije ovog vitamina.Najčešći problemi sa kojima se pacijenti sreću nakon operacije želuca jesu osećaj punoće i “dumping” sindrom. Osećaj punoće se javlja zbog nesposobnosti preostalog dela želuca ili tankog creva da odjednom primi svu količinu hrane koja se unese.Zato je za početak važno ne preterivati sa unošenjem “teških” namimica koje brzo zasićuju (žitarice, kupus, pasulj). Uzimanje tečnosti pre i tokom jela treba izbegavati, jer može da stvori privid sitosti. “Dumping” sindrom obično počinje odmah nakon jela, a karakterišu ga pad pritiska, grčevi, mučnina, proliv, vrtoglavica i nesvestica.
Uzrok leži u prebrzom dolasku hrane u tanko crevo, te se zbog toga savetuje uzimanje više manjih obroka, izbegavanje šećera, izbegavanje uzimanja tečnosti za vreme obroka. Simptomi obično nestanu nakon 3-12 meseci, ali mogu biti i trajni.
Preventivne mere
Prevencija se ogleda u ranom otkrivanju bolesti, jer je tada verovatnoća izlečenja mnogo veća. Sprečiti pojavu raka želuca zaista je teško s obzirom na to da nisu poznati svi faktori koji utiču na razvoj bolesti. Može se, eventualno, preporučiti promena režima ishrane – smanjenje unosa dimljene i usoljene hrane. Mnoge studije pokazuju da konzumiranje namirnica koje sadrže vitamin C i beta-karoten (kao što su sveže voće i povrće) – smanjuje rizik od pojave karcinoma želuca.
