„Bolest sa mnogo lica“ – lekari bi upravo tim rečima opisali sindrom policističnih jajnika. Raznovrsnost simptoma, ali i činjenica da se ovo stanje kod žena različito ispoljava, govore o tome da ono nimalo nije bezazleno. Ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme, može dovesti i do ozbiljnijih zdravstvenih posledica.
Sindrom policističnih jajnika, ili PCOS, jedan je od najčešćih hormonskih poremećaja kod žena u reproduktivnom periodu. Naziv je dobio po karakterističnom izgledu jajnika: naime, „policistični jajnici“ su uvećani i na njima se može javiti veći broj cista. Karakteristično za PCOS je i da reproduktivni hormoni nisu u odgovarajućem balansu, što dovodi do niza problema vezanih za celokupno zdravlje.
Policistični jajnici ne moraju biti simptom: koje signale telo najčešće šalje?
Sindrom policističnih jajnika je stanje u kome, uslovno rečeno, nema pravila. Prvi nagoveštaji da „nešto nije u redu“ mogu se javiti ubrzo posle prve mestruacije, ali postoje i slučajevi kada do njih dođe u kasnijem reproduktivnom periodu. Pritom, simptomi najčešće zavise od težine stanja i stoga često mogu varirati od osobe od osobe:
1. Poremećaj menstrualnog ciklusa. Od neredovnih menstruacija do njihovog potpunog izostanka, poremećaj ciklusa se može manifestovati na sledeće načine:
- Menstrualni intervali (razmak između dva krvarenja) koji su duži od 35 dana
- Izostanak mestruacije od 2 do 4 meseca ili duže
- Manje od 8 ciklusa godišnje
- Obilna i bolna krvarenja
- Obilno ili slabo produženo krvarenje
2. Povećanje telesne težine. Skoro polovina žena sa sindromom policističnih jajnika ima problem sa gojaznošću. Do teškoća sa regulisanjem kilaže dolazi zbog hormonskog disbalansa, odnosno, žene se veoma lako ugoje a teško gube kilograme. Naglo debljanje i nakupljanje masnih naslaga u predelu stomaka takođe je karakteristično za PCOS.
3. Izražena maljavost i pojava akni. Ovi simptomi takođe su direktno povezani sa poremećajem rada hormona. Koža postaje masna i sklona pojavi akni, a pojačana maljavost javlja se na neželjenim mestima poput brade, lica, stomaka i grudi. Neosetljivost na insulin ponekad će uzrokovati potamnjivanje kože u predelu vrata, pod pazuhom, ispod dojki, na genitalijama ili sa unutrašnje strane bedara. Jedan od vidljivih simptoma može biti i opadanje kose: ono se javlja usled povećanog nivoa testosterona, i sa godinama se može pogoršavati.
4. Poremećaj sna i česte glavobolje. Disbalans hormona kod žena sa PCOS-om dovodi do pojave glavobolja, a stalni osećaj umora često je posledica nesanice ili povremenih prekida disanja tokom sna (apnea).
5. Poteškoće sa začećem. Na sindrom policističnih jajnika može ukazivati i ukoliko žena duže vremena pokušava da ostane u drugom stanju, ali bez uspeha. Budući da je reč o hormonskom poremećaju koji utiče na plodnost, PCOS u najtežim slučajevima može dovesti do steriliteta.
Šta se zapravo krije iza simptoma PCOS-a?
Iako izaziva brojne neugodnosti, sam uzrok sindroma policističnih jajnika i dalje nije u potpunosti poznat. Lekari se slažu u jednom: faktori koji igraju važnu ulogu su genetski faktori i životne navike. To znači da žene u čijim porodicama postoji neko ko je patio od PCOS (na primer, majka ili sestra) imaju veću mogućnost da ga i same dobiju.
Ono što sindrom policističnih jajnika bez izuzetka prati je poremećaj rada hormona. Zbog toga neki procesi u organizmu ne funkcionišu kako bi trebalo, što se pre svega odnosi na menstrualni ciklus i mogućnost začeća. Hormoni koji tome najviše doprinose su:
- Androgeni hormoni: takozvani „muški“ hormoni koji se luče i u ženskom organizmu, a iz ove grupe je najpoznatiji testosteron. Kod žena sa sindromom policističnih jajnika proizvodnja testosterona veća je od uobičanjene, a posledice toga su pojačana maljavost, opadanje kose i poteškoće sa začećem.
- Progesteron: ovaj hormon pre svega utiče na menstrualni ciklus. Često je u slučaju PCOS-a njegovo lučenje smanjeno, što uzrokuje neredovne menstruacije ili njihov potpuni izostanak.
- Insulin: PCOS se u nekim slučajevima dovodi u vezu sa prekomernim lučenjem insulina. Insulin je zadužen za regulisanje nivoa šećera u krvi, a visok nivo ovog hormona utiče na smanjenu proizvodnju jajnih ćelija, odnosno poremećaj ili izostanak ovulacije. Dosta žena sa sindromom policističnih jajnika pati i od stanja poznatog kao insulinska rezistencija. Ona nastaje kada insulin nije u stanju da ispravno reguliše šećer u krvi, a insulinska rezistencija se, poput PCOS-a, takođe povezuje sa genetskim faktorima i lošim životnim navikama. Povišen nivo insulina kod žena može dovesti do pojačanog lučenja muških hormona, uključujući pre svega testosteron.
Kako simptomi PCOS mogu da nas zavaraju
Budući da ga uz neugodne simptome prati i hormonski disbalans, sindrom policističnih jajnika donosi povećani rizik za razvoj drugih zdravstvenih problema – pre svega, visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, poremećaja masnoća u krvi, dijabetesa i steriliteta. Iako su određeni simptomi uočljiviji (dobijanje na težini, maljavost ili neredovni ciklusi), drugi se mogu uočiti samo na laboratorijskim i ultrazvučnim nalazima. To su povišen nivo muških hormona, visoke vrednosti lipida, ciste na jajnicima, pa čak i šećerna bolest (predijabetes ili dijabetes tipa 2).
Međutim, sindrom policističnih jajnika je stanje koje često ume da zavara. Lekarski nalazi, kao i simptomi bolesti, u velikoj meri se mogu razlikovati kod pojedinih žena. Drugim rečima, ne mora svaka žena imati identične simtpome, jer pokazalo se da, uprkos nazivu bolesti, mnoge od njih ni ne moraju imati ciste na jajnicima. Isto se odnosi i na simptome poput gojaznosti i pojačane maljavosti, koji se u praksi javljaju kod 40% žena.
Zbog toga se dešava da do trenutka postavljanja dijagnoze prođe i nekoliko godina. Žene često ni ne posumnjaju da je reč o sindromu policističnih jajnika, a raznolikost simptoma i za lekare može predstavljati poteškoću u postavljanju dijagnoze.
Policistični jajnici i prirodno lečenje: koraci ka uspostavljanju hormonske ravnoteže
S obzirom na raznolikost simptoma i težinu same bolesti, metode lečenja PCOS-a takođe mogu varirati. Tretmani najčešće uključuju ponovno uspostavljanje hormonske ravnoteže, a u tome je promena načina ishrane apsolutni prioritet.
Štaviše, većina metoda koje uključuju prirodno lečenje na prvom mestu izdvajaju značaj korigovanja ishrane. Prvi korak podrazumeva smanjenje unosa ugljenih hidrata: nivo insulina u tom slučaju prirodno pada, a ostali hormoni se postepeno vraćaju u ravnotežu.
Takođe, promene u ishrani nikako ne treba da budu nagle i ograničavajuće. Prioritet je isključivanje namirnica koje sadrže velike količine šećera, kao što su kolači, torte i zaslađena pića. Preporučuje se i izbegavanje hrane bogate skrobom i belim brašnom, gde spada testenina, razne vrste peciva, beli pirinač i krompir.
Umereno konzumiranje integralnih žitarica je još jedna od preporuka nutricionista. Veći deo jelovnika, pak, trebalo bi bazirati na sezonskom voću i povrću, piletini, jajima, proteinima, morskoj i rečnoj ribi i koštunjavim plodovima. Važno je, sem toga, unositi i dovoljno tečnosti (preporučena količina je oko 2 litre vode dnevno), kako bi se telo oslobodilo toksina koji nastaju kao posledica razlaganja masti.
Ono što, pak, treba izbegavati su rigorozne dijete kojima se za kratko vreme gubi veći broj kilograma. Naime, kada je reč o PCOS-u, restriktivna ishrana ne dovodi do gubitka kilaže, već do izbacivanja viška vode iz organizma. Prestanak pušenja, izbegavanje alkohola i umerena fizička aktivnost takođe su važni za normalizaciju menstrualnog ciklusa i ovulacije. I mada PCOS u većini slučajeva podrazumeva korišćenje hormonske terapije, saveti lekara idu u prilog tome da su policistični jajnici i prirodno lečenje veoma tesno povezani. Pokazalo se da zdrava ishrana može značajno ublažiti simptome, kao i da terapija ima bolji efekat ukoliko je prati promena životnog stila.
