Simptomi dehidracije

Simptomi dehidracije su…osećaj suvoće u ustima i žeđ, a kasnije i povišena temperatura, umor, vrtoglavica, grčevi u nogama i rukama….

Voda je glavni pokretač razmene materija u organizmu, čovek bez nje ne može da preživi duže od četiri dana. Dovoljna količina vode znači normalnu gustinu krvi i normalan dotok kiseonika do mozga, mišića i ostalih organa. Nedostatak vode u organizmu usporava i slabi izlučivanje otrovnih materija. Nažalost, naš mehanizam za žeđ ne radi savršeno i ne javlja nam na vreme da treba da nadoknadimo tečnost. Osećaj žeđi označava početak dehidratacije, pa su ljudi koji piju malo tečnosti izloženi dugotrajnom riziku od bolesti bubrega, poremećaja mentalnih funkcija, probavnog sistema, pa čak i poremećaja srčanih funkcija. Telo gubi tečnost kroz mokraću i fekalije, disanjem i znojenjem, što u normalnim uslovima iznosi do 2,5 litra dnevno.

Kod povišene telesne temperature izazvane vrućinom, znojenjem se mogu izgubiti i do 3 litra vode na dan. Ukoliko taj gubitak ne nadoknadimo, vrio je verovatno da čemo dehidrirati. Utvrdeno je da gubitak od samo 10% ukupne vode iz tela ima za posledicu nemogućnost stajanja i hodanja.

Sprečite dehidraciju
Da biste sprečili gubitak tečnosti, potrebno je da uzimate vodu i pre nego što osetite žed. Bilo bi dobro da se pridržavate sledećih pravila:
– pijte najmanje 2 litra vode na dan
– izbegavajte napitke s kofeinom i alkohol, jer sadrže supstance koje izazivaju dehidrataciju
– što manje gaziranih napitaka, pošto oni izazivaju oećaj zasićenosti tečnošću pa mogu sprečiti uzimanje dovoljne količine vode
– konzumirajte što više voća i povrća i izbegavajte tešku i masnu hranu.

Tokom letnjih meseci, kada vladaju nepodnošljive vrućine, preporučuje se unos najmanje čaše i po vode svakih pola sata, a ako se bavite sportskim aktivnostima, na svakih 20 do 30 minuta i pre vežbanja. Držite vodu nadohvat ruke jer ćete je tako češće piti, ali ne treba je uzimati za vreme obroka da ne bi došlo do razredivanja želudačnih sokova koji razgrađuju hranu. Osim što vodu unosimo uzimajući i druge tečnosti, i sezonske letnje namirnice sadrže 80-95% vode (lubenice, dinje, kajsije, paradajz, krastavci).

SIMPTOMI DEHIDRACIJE
Na početku dehidracije javlja se osećaj suvoće u ustima i žeđ, a kasnije i povišena temperatura, umor, vrtoglavica, grčevi u nogama i rukama. Kako se dehidratacija pojačava, dolazi do:
– crvenila lica
– tamnožute boje urina mučnine i povraćanja
– ubrzanog rada srca
– ubrzanog plitkog disanja razdražijivosti
U teškim slučajevima, dehidratacija može da dovede i do smrti.

DECA I STARIJE OSOBE
Deca nemaju dovoljno razvijen osećaj za žeđ. Što je dete mladje, to su metabolički procesi brži, pa dnevno treba da unese vode u količini koja iznosi 10-15% njegove telesne mase. Ako zbog povišene temperature, proliva ili povraćanja gubi telesnu tečnost, povećava se detetova dnevna potreba za vodom. Za svaki stepen povišenja telesne temperature, treba dodatno uneti 10 grama vode po kilogramu telesne mase.
Bebama koje se hrane iskijućivo dojenjem nije potrebno dodavati tećnosti, jer majčino mleko sadrži dovoljno vode, dok dojenče na veštačkoj hrani mora da uzima vodu kako bi moglo da izluči nepotrebne minerale i proizvode metabolizma. Kod starijih osoba mehanizam osećaja za žed slabi s godinama.
Simptomi dehidriranosti brzo se pojavijuju, pa pre nego što se javi osećaj žedi, treba redovno piti vodu, hladne i tople napitke i jesti supe.