Sifilis

Sifilis je polna bolest izazvana bakterijom koja se zove bleda spiroheta (Treponema pallidum). Infekcija se uglavnom prenosi polnim putem, ali je moguća putem poljupca, preko pribora za jelo, raznih predmeta itd. Medicinsko osoblje može da se inficira upotrebom instrumenata a lekari prilikom hirurških intervencija.

Istorijski podaci o pojavi sifilisa veoma su oskudni, nesigurni i vrlo protivurečni, tako da se o toj bolesti sa sigurnošću ne može ništa reći sve do petnaestog veka. Prve sigurne vesti o pojavi sifilisa potiču posle otkrića Amerike, zbog čega neki lekari smatraju da je sifilis došao u Evropu iz novog sveta. Ima i nekih podataka koji ukazuju da je ovo oboljenje bilo poznato u Evropi još pre otkrića Amerike a navodi se i mišljenje da je bilo poznato i u staroj Kini, pa čak i u Egiptu. Krajem petnaestog veka, prilikom ratovanja francuskih trupa u Italiji izbila je epidemija sifilisa kakvu svet do tada a ni posle toga nije zapamtio. Prema istorijškim tvrdnjama kada je francuski kralj Karlo VIII sa svojim trupama u martu 1495. godine ušao u Napulj, došlo je do masovne pojave do tada nepoznate bolesti koja se počela naglo širiti prvo po celoj Italiji a zatim i po svim zemljama Evrope. Iz Evrope ova nepoznata bolest se prenela u Tursku, a odatle u Persiju. Lekari tog doba koji nisu ni slutili o kakvoj se bolesti radi opisuju je kao veoma tešku, s jakim bolovima i pojavom ospe po koži (danas se zna da je to drugi stadijum sifilisa).

Kako tada lečenje ove strašne bolesti nije bilo efikasno, počele su da se preduzimaju prve mere da se bolest spreči. Došlo je do suzbijanja prostitucije i zatvaranja javnih kupatila u kojima su se zajedno kupali muškarci i žene. Pojava sifilisa imala je i svoj društveni i porodični aspekt. Porodični život postaje čvršći i moralniji, pri sklapanju braka obraća se veća pažnja zdravlju partnera, prilikom jela počeli su da se za svakog pojedinca serviraju posebni tanjiri i poseban pribor za jelo, posvećena je veća pažnja ličnoj higijeni.

Vekovima su strpljivi istraživači uzaludno pokušavali da otkriju uzrok ove bolesti, ali se u istraživanjima sve do početka ovog veka nije mnogo odmaklo. U lečenju sifilisa prolazilo se kroz različite faze, ali pravi lek nije bio pronađen.

Tek je 1906. god. otkriven prouzrokovač sifilisa i to je svakako najveće otkriće u proučavanju ovog oboljenja. Prouzrokovač sifilisa je bleda spiroheta, izraziti tkivni parazit, koji putem krvi — ona joj služi kao transportno sredstvo — ulazi u tkiva gde gradi svoja žarišta.

Prilikom infekcije bledom spirohetom kod muškarca na polnom organu, a kod žene na stidnici ili grliću materice nakon tri nedelje nastaje mala ranica, koja obično nakon nekoliko dana nestaje. Posle toga nastaju otoci limfnih žlezda, posebno u preponama, ali uvećane limfne žlezde nisu bolne. Nakon dva do dva i po meseca nastaje po telu karakteristična ospa, a to se dešava kad su prouzrokovači sifilisa prodrli u krv. To je drugi stadijum bolesti koji može proći nezapažen, može trajati i godinama, povremeno se pojavljivati, ali bolest u tom stadijumu ne traje više od šest godina. Nakon toga perioda bolest prelazi u treći stadijum kada se po telu pojavljuju čvorovi iz kojih se cedi gnojni sadržaj. U tom periodu oštećeni su krvni sudovi, srce, pluća, jetra, oči, živčani centri i dolazi do progresivne paralize.Sifilis je, drugim rečima, generalizovano oboljenje koje zahvata celokupni organizam. Takve osobe u finalnom stadijumu oslepe, čulo sluha može da bude potpuno oštećeno, psiha je u potpunosti poremećena i to su najteži bolesnici kojima se više ne može pomoći.

Veliki napredak medicine predstavlja mogućnost ranog otkrivanja prouzrokovača sifilisa analizom krvi, dok još nije došlo do kliničkih simptoma, tako da se na vreme može pružiti odgovarajuće lečenje.

Danas je srećna okolnost što posedujemo specifične lekove koji leče ovo oboljenje, ali i pored toga Sifilis je još uvek aktuelna bolest i nije odložena u istoriju medicine. Izlečenje od sifilisa je moguće u prvom i drugom stadijumu. Blagovremeno otkrivanje sifilisa analizom krvi omogućava da se lečenje preduzme na vreme kako bi se izbegle sve kobne posledice koje ga prate. U ekonomski zaostalim i nerazvijenim zemljama gde je nizak životni standard sifilis se javlja endemski. To je forma sifilisa koji se ne prenosi polnim putem već preko peškira, pribora za jelo i piće, skupnim spavanjem, preko kupatila itd. Najčešće obolevaju deca u mladosti, pa je posebno važno njegovo otkrivanje i suzbijanje.