Perut je medicinski problem i neugodna pojava koju treba lečiti. Ovo je neprijatno stanje koje izaziva svrab, zategnutost i preterano ljuspanje kože glave. Gljivice podstaknute određenim klimatskim, hormonskim promenama i stresom brže se razmnožavaju i skupljaju na koži glave kao područje najveće koncentracije lojnih žlezda. Pojačano lučenje loja doprinosi razmnožavanju gljivica, čiji produkti dovode do iritacije kože i pojačanog odumiranja kože ćelija, a kao rezultat, javlja se perut. Perut se leči, pre svega medicinskim šamponom protiv peruti, a u težim slučajevima treba potražiti savet dermatologa.
Seboreja je pojačano lučenje lojnih žlezda, čiji je uzrok i dalje nepoznat. Ponekad, ako se ne leči, može da izazove opadanje kose. U slučaju seboreje, kosa postaje masna i na tom delu glave se stvara masna perut u vidu žućkasto-sivih masnih naslaga. Seborejična ćelavost se javlja i kod žena, ali kod njih kosa ne opada potpuno i ne prouzrokuje potpunu ćelavost kao kod muškaraca. Takođe se javlja i na licu, oko nosa, iza ušnih školjki i na čelu, u vidu bubuljica, mitesera i crvenila sa perutanjem. Za lečenje se treba obratiti specijalisti dermatologu.
Crvenilo i svrab
Koža glave prirodno proizvodi ulja koja se nazivaju sebum i koja štite kosu i kožu glave, uključujući i trigliceride i masne kiseline. Sebum je idealno okruženje za napredovanje gljivica koje uzimaju masne kiseline iz sebuma. Oni koje pate od peruti i dermatitisa genetski su podložni dobijanju simptoma.
Osobe koje imaju urođenu sklonost ka inflamatornim reakcijama (crvenilo, svrab) na masne kiseline često pate od peruti i dermatitisa. Primarni faktori u podložnosti osobe da dobije perut još uvek su predmet proučavanja, ali bi mogli da se odnose na snagu prirodne zaštite kože. Američki stručnjaci ispitivali su su genom gljivice koja je odgovorna za perut i neke druge reakcije kože.
– Nalazi ove studije dovešće do boljeg lečenja peruti i seborejičnog dermatitisa u budućnosti. Sekvencionisanje kompletnog genoma malašezija otvara izvanredne mogućnosti naučnicima da razumeju međusobno dejstvo gljivica i ljudskih bića. Neverovatno je da razumevanje genetske strukture jednog mikroskopskog organizma može da ima tako široko polje uticaja, od ljudskog zdravlja do agronomije – rekao je dr Tomas Doson, glavni autor studije.
Zbog zablude da osobe koje pate od peruti loše održavaju ličnu higijenu, mnogi pokušavaju da reše problem tako što preterano peru kosu običnim ili šamponima koji dodatno pogoršavaju stanje. Pojedinci su ubeđeni da će ubrzo po izlečenju od peruti i seborejičnog dermatitisa doći do pojave poznate po nazivu tahifilaksis, tj. do brzog smanjenja efekta posle pozitivnih rezultata u samom startu. Mnogi smatraju da pojava peruti zavisi od godišnjeg doba. Međutim, klinička ispitivanja pokazuju da godišnje doba nije bitno za intenzitet ljuspanja, kao ni za pojavu gljivica.
Losion protiv peruti
U litar hladne vode stavite po 20 grama ruzmarina, žalfije i majčine dušice. Nek odstoji tri sata u hladnoj vodi da se otopi. Potom zagrejte, procedite kroz čistu gazu i sipajte u hermetički zatvorenu posudu. Ovaj losion koristite jednom dnevno, i to blagim masiranjem korena kose. Spoj ove tri biljke ubija mikrobe koji napadaju kožu glave, izazivajući njeno perutanje
