Šarlah simptomi klinička slika

Šarlah je akutno zapaljenje ždrela izazvano hemolitičnim streptokokom i njegovim toksinom. Bolest se odlikuje temperaturom, zapaljenjem ždrela, malinasto crvenim jezikom i osipom.

Izvor i rezervoar infekcije jesu izlučine iz nosa, ždrela ili gnojavih komplikacija akutnog šarlahnog bolesnika, rekonvalescenta ili kliconoše, ili su to predmeti zaprljani ovim izlučinama.

Način prenošenja. Prenošenje nastaje direktnim dodirom sa bolesnikom, kliconošom, indirektno preko inficiranih predmeta, iii udisanjem kapljica sluzi koje lebde u vazduhu a sadrže hemolitični streptokok. Slučajni kontakt sa šarlahnim bolesnikom ili kliconošom retko se završava infekcijom. Streptokoke dospevaju u vazduh sa zaraženom prašinom poda, delićima posteljine, delićima odela osoblja, ubrusa ili ponekad kapljicama sluzi koje su izbačene kašljem i kijanjem. Eksplozivno izbijanje bolesti može nastati upotrebom zaraženog mleka ili druge hrane.

U nekomplikovanim slučajevima zaraznost traje za vreme inkubacije i prvih dana bolesti, prosečno oko 10 dana. Kod nelečenih slučajeva zaraznost postepeno opada i postaje beznačajna posle 2—3 nedelje, mada kliconoštvo može trajati mesecima. Osobe sa nelečenim gnojavim komplikacijama mogu širiti infekciju nedeljama i mesecima. Pravilno lečenje penicilinom uklanja verovatnost prenošenja hemolitičnog streptokoka od bolesnika ili kliconoša već posle prvih 24 časa pod uslovom da se nastavi lečenje penicilinom.

Osetljivost i otpomost. Osetljivost je opšta, iako se imunitet može steći neprimetnom infekcijom ili preležavanjem bolesti. Šarlah se retko dvaput boluje.

Inkubacija je kratka, 2—5 dana.

Simptomatologija. Šarlah obično počinje naglo sa povećanom temperaturom, smetnjama u guši, nelagodnošću u trbuhu i povraćanjem. Dan dva posle početka javlja se karakteristična šarlahna ospa po trupu i udovima. Ospa je crvena, u nivou kože koja izgleda kao da je posuta sitnim crvenim prahom, gubi se na pritisak. Na licu nema ospe; ona zahvata trup i udove a najbolje je izražena na pregibnim stranama velikih zglobova (pazuho, lakat, prepone), trbuhu i grudima. Koža pokrivena ospom rapava je i suva.
Jezik je, po izbijanju ospe, malimasto crven. Ždrelo i krajnici su crveni, sodni; crvenilo mekog nepca potseća na ospu kože.

Ospa traje nekoliko dana, duže na onim mestima gde je bila jače izražena (pregibi velikdh zglobova), zatim izbledi i nestane. Čim ospa počne da bledi i nestaje i temperatura pada na normalu, ako nije bilo komplikacija.

U drugoj nedelji bolesti koža šarlahnog bolesnika počne da se peruta i to obično traje nekoliko dana. Perutanje retko izostaje, iako može biti neupadljivo, pa ga treba tražiti po vrhovima prstiju ruku i nogu. Perutanje po koži trupa je sitno; ono je krupno, u obliku krpica, na onim delovima gde je koža deblja (dlanovi, tabani, naročito kod osoba koje idu bose i rade grube poslove) i odvaja se n većim komadima; ponekad se skida u jednom komadu cela koža sa dlanova ili tabana.

Kod šarlaha može nastati više komplikacija; najvažnije su zapaljenje bubrega, zapaljenje srednjeg uva i zapaljenje vratnih limfnih žlezda.

Zapaljenje bubrega, najopasnija komplikacija šarlaha, javlja se obično u trećoj nedelji bolesti, ali može se javiti i u svako drugo vreme. Da bi se ova komplikacija otkrila na vreme potrebna je česta i sistematska kontrola mokraće šarlahnog bolesnika, obično svaki drugi ili treći dan. Ako se u mokraći šarlahnog bolesnika nađe pozitivna belančevina (albumen) a u sedimentu granulirani cilimđri, eritrociti i nešto leukocita, to znači oštećenje odnosno zapaljenje bubrega.

Prognoza. Šarlah više nije onako teška bolest kao nekad, ali se može javiti i u teškoj formi i biti praćen komplikacijama.Iako je smrtnost kod nekomplikovanog šarlaha neznatna, šarlah ipak treba smatrati kao ozbiljnu bolest. Udružene infekcije, naročito difterija, čine prognozu šarlaha ozbiljnom.

Lečenje. Savremeno lečenje šarlaha sastoji se u davanju injekcija penicilina u toku 6—10 dana. Pod uticajem penicilina hemolitični streptokok brzo iščezava iz guše; penicilimorn se leče i gnojave šarlahne komplikacije. Kod toksičnih oblika šarlaha upotrebljava se i antitoksični antišarlahni serum. Komplikacije se leče na odgovarajući način.

Nega i dijeta. Smešten u čistu, prostranu i dobro vetrenu sobu, šarlahni bolesnik treba da otstane u postelji dok ima temperaturu. I posle pada temperature preporučljivo je i korisno da veći deo vremena provede u ležećem položaju. U bolesuičkoj sobi ne treba da bude nepotrebnih stvari, da se na njima ne bi zadržavale klice i prašina.

Od samog početka šarlahni bolesnik treba da bude na određenoj dijeti. Za vreme temperature davati mleko, belu kafu, voćne sokove, kompote, sveže voće, džemove i slično, a zatim neslanu hranu i malo belančevina. Bolesniku se, sem pomenutog, mogu dati griz ili pirinač na mleku, razna neslana pirea, supe od povrća, povrće, puding i drugo. Ako posle treće nedelje bolesti u mokraći ne bude nikakvih promena koje govore za oštećenje bubrega, može se dati i druga hrana sa malo soli uz dalju kontrolu mokraće. U slučaju oštećenja ili zapaljenja bubrega mora se odmah preći na strogu dijetu.