Svaki stoti stanovnik naše planete pati od reumatoidnog artritisa I (RA). Procenjuje se da u Evropi ima više od tri miliona obolelih, dok je u našoj zemlji registrovano između 35.000 i 50.000 pacijenata. Prema nekim podacima, artritis skraćuje životni vek obolelih za 3 do 18 godina, a neumoljiva statistika pokazuje, da oko 50 posto obolelih već deceniju od početka bolesti postaju invalidi, nesposobni za posao, kao i da prosečni godišnji izdaci za njihovo lečenje iznose od 13.500 pa do neverovatnih 40 hiljada evra (u Francuskoj). Imajući sve te podatke u vidu, postaje jasno daje reumatoidni artritis bolest čije lečenje ne srne da se zanemari.
Jer, kako bolest napreduje, kvalitet života opada, a direktni i indirektni troškovi značajno rastu. To istovremeno znači i da rani klinički uspeh lečenja reumatoidnog artritisa očekivano može da poboljša kvalitet života bolesnika, a takode i da spreči raniji odlazak obolelih u penziju.
– Artritis je autoimuna bolest, koja je neizlečiva i stalno napreduje. Zahvata veliki broj zglobova, a tamo gde se zapaljenje pojavi dolazi do sve težih oštećenja, pa samim tim i deformiteta zglobova i kostiju. U pojedinim, ali ozbiljnim slučajevima, može da utiče na oči, pluća, srce, nerve, ili krvne sudove.
Ne zna se šta tačno izaziva artritis. Spominju se nasleđe, odnosno genetska predispozicija i neki faktori spoljne sredine kao što su virusi, bakterije, ili čak i stres. Zanimljivo je da su žene podložnije artritisu dva do tri puta češće nego muškarci. Bolest se obično javlja između 40. i 60. godine, ali od artritisa mogu da obole i ljudi u poznijim godinama, kao i deca.
Kobna jutarnja ukočenost
Reumatoidni artritis počinje podmuklo, sa sporim razvojem simptoma i znakova, što može da traje nedeljama, pa i mesecima.
Najčešće prve tegobe koje osete oboleli su jutarnja ukočenost jednog, ili više zglobova, praćeni bolom prilikom pokreta. Broj zahvaćenih zglobova je različit, ali je obično veći od pet. Najčeće su zahvaćeni zglobovi šaka i stopala, rede kolena, laktovi, ramena… Jutarnja ukočenost koja može da traje i duže od sat upravo je i najznačajniji simptom bolesti koja artritis razlikuje od drugih reumatskih zapaljenja.
– U ranom stadijumu bolest ne može da se otkrije rentgenom, jer se promene na kostima javljaju kasnije, posle više nedelja.
Lekarima su na raspolaganju druge metode vizuelizacije, poput ultrazvuka (UZ), ili magnetne rezonance. Ultrazvuk mnogo pre rentgenda registruje promene u zglobu, u sinovijskoj membrani (unutrašnji omotač zgloba) i mnogo pre uočava destrukciju u kostima. Postavljanju dijagnoze nas približavaju antitela, reumatoidni faktor, ali 70 posto bolesnika nema ta antitela. Ta analiza, međutim, ponekad može da bude i pogrešna, jer 5-6 odsto zdravih ljudi ima reumatoidni faktor.
Kako ističe naša sagovornica, sa razvojem nauke otkrivena su specifična anti CCP antitela na osnovu kojih se sa sigurnošću može predvideti da li će neko da oboli od RA. Ova antitela mogu da se registruju još kod slabih bolova, kad otoka nema, pre početka bolesti.
Terapija lekovima
Postoje četiri različite grupe lekova koji se uobičajeno koriste u terapiji reumatoidnog artritisa. Tu su nesteroidni antinflamatorni lekovi, glukokortikoidi, posebna grupa hemijskih lekova koji su u stanju da promene tok same bolesti i biološki lekovi koji su upotrebi poslednjih 10 godina i doneli su veliko poboljšanje rezultata lečenja obolelih od RA. Uz biološke, najčešće korišćeni su hemijski medikamenti koji menjaju tok bolesti, a u njih spadaju hlorokvin, sulfasalazin, soli zlata, citotoksični agensi – azatioprin, ciklofosfamid, ciklosporin A, leflunomid i lek broj jedan – metotreksat.
Metotreksat i predrasude
– Ako se sa lečenjem obolelog počne na vreme, u prva dva-tri meseca, velika je šansa da će ta osoba životni i radni vek da proživi bez ikakvog invaliditeta. Ali, ako se zakasni samo pola godine, oštećenje zglobova je već prisutno.
Lečenje počinje metotreksatom, koji smiruje preteranu aktivnost imunskog sistema, odnosno stvaranje ćelija koje podstiču upalu.Lečenje metotreksatom kod naših ljudi izaziva neopravdan strah, budući da se metotreksat koristio i u lečenju malignih bolesti, ah u 10, 20, nekad i 50 puta većim dozama. A jedino u velikim koncentracijama u kojima lek deluje kao citostatik mogu da se ispolje neželjena dejstva. U dozama koje su reumatološke, metotreksat je bezbedan. Ponekad izaziva samo prolazne probleme recimo sa krvnom slikom, ili dovede do povećanja nekih enzima, što brzo prolazi.
– Metotreksat je bezbedniji od brufena, diklofena, ili neki drugih lekova koji inače ne mogu da lece, već samo da ublaže bol – naglašava direktor Instituta za reumatologiju. – On je osnova svakog lečenja. Može da se koristi tokom celog života, dobro se podnosi, nema potrebe za pauzama.
Ishrana
Zdrav način ishrane podrazumeva pet obroka dnevno, bogatih voćem i povrćem. Jelovnik bi trebalo da sadrži i esencijalne masne kiseline iz plave ribe,koštunjavo voće, semenke i integralne žitarice. Pokazalo se da omega 3 masne kiseline smanjuju bol u zglobovima, jutarnju ukočenost i omogućavaju smanjenje količine lekova koje koriste pacijenti sa reumatoidnim artritisom. U suzbijanju artritisa pomaže i borovnica. Nije poželjno konzumiranje mlečnih proizvoda, kiselog povrća, paradajza, a ne bi trebalo preterivati ni sa krompirom.
Biološka terapija
Pre otprilike decenije je počela upotreba takozvanih bioloških lekova. Kako objašnjavaju naši sagovornici, oni deluju drugačije, vezuju se za određene molekule koje su ćelije već proizvele, ili deluju na same ćelije zaustavljajući njihovu aktivnost. Nazvani su biološkim, jer za razliku od hemijskih, oni su najčešće sačinjeni od proteina. To znači da su organskog porekla i da deluju tako što “imitiraju” molekule nastale u ljudskom organizmu.
– Prednost bioloških lekova, odnosno molekula sličnih onima u ljudskom telu, je što su potpuno neotrovni. Veoma su efikasni. Poboljšanje koje se postiže daleko je veće nego sa hemijskim lekovima, posebno ako se daju u kombinaciji sa hemijskim medikamentima. Imaju samo jednu manu, veoma su skupi.
Biološki lekovi napravili su pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa, jer kod velikog broja bolesnika skoro potpuno mogu da uvedu bolest u fazu mirovanja.
Odmor i vežba
Upaljen i bolan zglob trebalo bi da se odmara. Kad vam bude bolje vežbajte pola sata dnevno da ga zagrejete. ali ga nemojte opterećivati. Uopšte, kad god možete, odmarajte se.
Savetuje se prirodan vid fizičke aktivnosti šetnja i to do granice zamora, dozirana fizička aktivnost, joga, lagane vežbe, poput vežbi zagrevanja i istezanja, za zglobove, šake, celo telo. Fizička aktivnost se uvodi postepeno, intenzitet se vremenom pojačava. Važno je vežbati zglobove, recimo sa gumicama – gumenim krugovima za vežbanje šaka, hodanjem po predmetima. Poželjna je i radna terapija poput tkanja i pletenja, ali ne preterana. Takođe, poželjne su svakodnevne jutarnje vežbe od 15 minuta do pola sata.
Kontrolišite stres
S obzirom da i stres utiče na količinu bola koju pacijent oseća, važno je držati pod kontrolom sve što izaziva stres. Ukoliko naučite da se opustite i izborite sa stresom, to će sigurno doprineti osećaju da reumatoidni artritis držite pod kontrolom. Isprobajte vežbe dubokog disanja, slušajte muziku za opuštanje, ili zamislite nešto što vam prija kao što je sedenje na obali jezera, ili ležanje na plaži.
