Koliko puta ste čuli da osoba koja se žali na bolove u leđima ili nogama kaže da “ima reumu” ili da ga je “opet uhvatila reuma”?! Termin “reuma” odomaćio se na ovim prostorima označavajući bol prouzrokovan nekim oboljenjem mišićno-skeletnog sistema. Reč je zapravo o velikom broju bolesti vezanih za lokomotorni sistem koje se mogu svrstati u dve velike grupe: upalne (infiamatorne) i degenerativne reumatske bolesti.
Uzroci ovih oboljenja su nepoznati, pa je, samim tim, i lečenje vrlo otežano, a u većini slučajeva potpuno izlečenje čak je i nemoguće. Ipak, ako se dijagnoza postavi u ranoj fazi, razvoj ovih bolesti moguće je zaustaviti ili bar usporiti.
Upalne reumatske bolesti
U slučaju upalnih reumatskih bolesti osnovni proces je upala koja se razvija u vezivnom tkivu i krvnim sudovima, a najviše zahvata zglobove. Karakterističan je poremećaj opšteg stanja, bolovi i kočenje u zglobovima koji pri tom mogu da budu “topli” i otečeni usled nakupljanja tečnosti. Ukoliko se reumatske bolesti ne leče, dolazi
do trajnog izobličenja zglobova, pa čak i do potpune ukočenosti.
Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis predstavlja najčešći reumatizam upalnog tipa. Iako se može javiti u bilo kojem periodu života, po pravilu se javlja između 20. i 45. godine i češći je kod žena nego kod muškaraca. Oboljenje je hronično, što znači da osoba celog života boluje, a stanje se pogoršava ako se ne leci. Reč je o upali koja zahvata sve zglobove, pa čak i zglobove grkljana (glas postaje promukao), kao i slušne koščice (sluh slabi). Bolest se javlja usled “greške” u imunološkom sistemu. Naime, iz nepoznatog razloga, neke belančevine u telu toliko se promene da ih organizam ne prepoznaje više kao svoje, pa počinje da stvara antitela, što uzrokuje promene u čaurama ruku i nogu. Rezultat ovog procesa jeste slabija ili jača upala koja se pogoršava nakon emotivnog stresa. Reumatski artritis razvija se postepeno, uz slabo opšte zdravstveno stanje – javlja se bezvoljnost, zamor, pojačano znojenje i nesanica, apetit se gubi i osoba naglo mršavi. Ubrzo zatim, javlja se i prepoznatljivi simptom – jutarnja ukočenost zglobova, koja je, obično, najizraženija u šakama. Ova pojava je prolaznog karaktera i gubi se u toku dana, ali se ponavlja svakog jutra. Razvojem bolesti, vreme trajanja ukočenosti se produžava, a zatim se javlja i hroničan bol. Na kraju dolazi i do primetnih promena – otečenosti zglobova, najčešće malih na prstima (po pravilu, oteknu prvi i drugi zglob, dok treći ostaje nepromenjen). Otoci uvek zahvataju obe šake, i to simetrično. Sve se to može dešavati i na zglobovima nogu. Sledeći stadijum jeste izobličenje zglobova – na primer, prsti ruku se savijaju i skreću u stranu, prednji deo stopala se širi, a palac
se podvija pod ostale prste. Zglobovi postaju labavi ili se ukoče, što za rezultat ima trajni invaliditet. Dijagnoza se postavlja na osnovu opisanih simptoma, rendgenom i laboratorijskim nalazima (sedimentacija eritrocita je ubrzana, povećan je broj leukocita, poremećen je odnos proteina u krvnom serumu, broj eritrocita je smanjen, kao i gvožđa, a u krvi je prisutan i tzv. reumatoidni faktor), a lečenje se sastoji od uzimanja antireumatskih lekova koji se uglavnom piju duži vremenski period, medicinske gimnastike i mera predostrožnosti (izbegavanje velikog fizičkog napora i što češće odmaranje). Ponekad je neophodan i hirurški zahvat.
Degenerativne reumatske bolesti
Odlika degenerativnih reumatskh bolesti jeste propadanje hrskavice, koje se može razviti u bilo kojem zglobu, ali najčešće u šakama, kolenima i kukovima. Naime, u hrskavici se prvo javljaju pukotine, najpre sitne, pa sve dublje, a potom i kosti počinju da se odvajaju. Najčešće reumatske bolesti degenerativnog tipa svakako su artroze, odnosno nekoliko podgrupa ovog oboljenja.
Artroza (osteoartroza)
Osteoartroza je degenerativno reumatsko oboljenje zglobova koje karakterišu promene na zglobnoj hrskavici, kao i na koštanim strukturama zgloba. U zglobnoj hrskavici dešavaju sepromene u hemijskoj građi, te se gubi vitalnost, njena elastičnost, a stvaraju se i rascepi, pa dolazi do ljuštenja njenih slojeva. Istovremeno, delovi kosti ispod hrskavice počinju da bujaju i stvaraju tmasta koštana izbočenja, tzv. osteofite koji vrše pritisak na okolne strukture i izazivaju reakciju zglobne kapsule. Sve to dovodi do pojave bola i otežane pokretljivosti zgloba. U slučaju artroze nisu razvijeni znaci upale, tako da, za razliku od upalnog reumatizma, ne dovode do potpune ukočenosti zgloba – ankiloze. Artroza se obično javlja posle 40. godine života, a zanimljivo je to što su do 45. godine češće žrtve muškarci, a nakon 55. godine života žene. Osteoartroza se ne može izlečiti, ali se može ublažiti otečenost, eliminisati ili smanjiti bol i održati pokretljivost zglobova. Neophodno je uzimanje lekova antireumatika, mazanje bolnih mesta antireumatskim kremama i mastima, fizikalna terapija, ali i promena režima ishrane (održavanje idealne telesne težine, ishrana bogata voćem, povrćem i ribom). Uzroci osteoartroze još uvek su nepoznati, a njen najčešći predstavnik jeste artroza šake, a potom i artroza kolena i kuka.
Artroza šake
Najčešći i najvažniji znak artroze šake jeste bol koji se javlja kada se zglob pokrene . Ubrzo dolazi do karakterističnog “puckanja” ili “škripanja” u zglobu šske prilikom njegovog pokretanja, stoje rezultat trenja neravnih površina zglobne hrskavice. Javljaju se, zatim, deformacije, odnosno,
izobličpnja i to zbog zadebljanja zglobne čaure i izliva tečnosti u zglob. Zglobovi su bolni u fazi izbijanja deformacije, dok su završeni deformiteti prstiju bezbolni i ne dovode do značajne invalidnosti. Kao terapija preporučuje se jednostavna vežba u kućnim uslovima – stezanje gumene loptice.
Artroza kolena (gonartroza)
Gonartroza je artroza kolena i izuzetno je često reumatsko oboljenje. Može biti primarna, kada se ne zna uzrok koji dovodi do promene, i sekundarna, koja je posledica nepravilnosti u kolenu. Primarna gonartroza mnogo je češća kod žena, naročito posle 45. godine, zatim kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje u cirkulaciji. Obično je obostrana, mada može biti i asimetrična. Bolovi se javljaju u zglobu između butne kosti i čašice, a vremenom se proširuju. Prvi klinički znak jeste bol koji se najpre javlja sa prednje i unutrašnje strane kolena, i to najčešće pri hodu, a često se javlja i “preskakanje” i “škriputanje”, da bi potom bol zahvatio celo koleno. U kasnijoj fazi koleno otiče i u njemu se skuplja velika količina tečnosti. Ukočenja kolena su retka i obično su posledica drugih oštećenja zgloba hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i nakupljanje tečnosti u kolenu javljaju se u kasnijoj fazi. Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja mišića natkolenice.Artroza kolena može da se dijagnostikuje opisom pacijenta, kao i rendgenskim snimkom, a što se laboratorijskih analiza tiče, one nisu od velikog značaja kad je u pitanju artroza kolena jer je sedimentacija krvi normalna ili blago povišena, što je posledica naknadnih upalnih procesa.Artroza kolena se leči medikamentozno ili hirurški. Medikamentozno lečenje artroze kolena se sastoji od propisivanja tableta, kapsula i raznih masti ili krema koji ublažavaju bol i upalne procese. Kortikopreparati, na primer kortizon, daju se samo u vidu injekcija, i to direktno u zglob.
Artroza kuka (koksartroza)
Koksartroza (artrozu kuka) zauzima prvo mesto među artrozama zbog svoje učestalosti i visokog stepena oštećenja kuka.Artroza kuka javlja se kod osoba starijih od 45 godina, i to ravnopravno kod oba pola. I ovo oboljenje se, poput gonartroze, deli na primarno (bez ikakvog ranijeg patološkog oblika oboljenja kuka) i sekundarno (kao posledica razvojnog poremećaja kuka, povreda, upala).
Artroza kuka simptomi
Simptomi artroze kuka jesu bol pri hodu i ograničenje pokreta u kuku. Bol se javlja najpre u prednjem delu natkolenice ili u predelu od natkolenice do kolena. U početku, tegobe prestaju posle odmaranja, ali se vremenom produžavaju i traju tokom čitavog dana.Artroza kuka ograničava pokrete, pre svega pomeranje nogu u stranu ili rotacije i savijanja noge u kuku, a kasnije izaziva i njegovo kočenje, te bol prilikom pritiskanja kuka.Osteofiti, odnosno koštane izrasline, stvaraju se najčešće na čašici, ali se mogu javiti i na glavi butne kosti, ivici zglobnih površina, te na čitavim zglobnim površinama. Tok bolesti je progresivan. Dijagnoza se uspostavlja pomoću kliničke slike i rendgenskog snimka, a lečenje može biti medikamentozno (anelgetici, reumatici, injekcije kortikosteroida direktno u kuk) i operativno.
PREVENCIJA
Rizik od pojave reumatskih oboljenja može da se smanji održavanjem idealne telesne težine i izbegavanjem dugotrajnog sedenja u nepravilnom položaju. Preporučuje se i gimnastika za bolju pokretljivost zglobova i jačanje mišićnog tonusa – istezanje i klasične vežbe zagrevanja, najmanje tri puta nedeljno. Prema nedavnim istraživanjima, ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama (ima ih u plavoj ribi) može da spreči pojavu upale zglobnog tkiva. Najbolja je suva klima – vlaga i nagle promene vremena mogu povećati rizik od razvijanja oboljenja.
Giht
Giht je nasledna bolest i javlja se usled prekomerne proizvodnje ili nedovoljnog odstranjivanja mokraćne kiseline, što uzrokuje njeno dugotrajno odlaganje u hrskavicu i oko nje. Giht se obično javlja tokom noći i najčešće zahvata zglob nožnog palca koji postaje vruć, crven, otečen i vrlo osetljiv. Ova bolest može da nestane sama od sebe za svega desetak dana, bez konzumiranja ikakvih lekova, ali se isto tako može i vratiti, a ako se ne leči, smanjivaće se vreme između dva napada, pa može da bude zahvaćeno i više zglobova. Krajnji ishod jeste pojava malih kvržica koje vremenom rastu i deformišu zglobove. Ishranom se mnogo toga može postići. Neophodno je izbegavati namirnice koje povećavaju nivo mokraćne kiseline (velike količine mesa, iznutrice, sardine, mahunarke – sve namirnice koje sadrže mnogo proteina), ali i alkohol i veći unos soli u organizam.
Povezano Reuma odgovori na najčešća pitanja
Reumatski artritis lečenje
Reumatske bolesti prirodno lečenje
Artritis vrste i prirodno lečenje
Vežbe za reumu
Biljni čajevi za reumu
