Kad se kaže zakrečenje arterije svi odmah pomisle na srce, a može da bude u pitanju bubreg!
Zapušenje bubrežne arterije, može da bude takodje vrlo opasno. Kad su tzv. renalne bubrežne arterije sužene, dolazi do uvećanja arterijskog pritiska, i to visokih vrednosti, a i bubreg, kao važan organ, tada takodje pati. Pošto bubreg nije mišićni organ, ne oseća se bol kad dodje do ovih promena, a ako se odmah ne prepoznaju, mogu da nastupe ozbiljni problemi – čak i gangrena creva. Ako je pak loša cirkulacija krvnih sudova koji snabdevaju oči, dolazi do smetnji u vidu i slabovidosti.
Kad se ide kod lekara?
Ne postoji stanje apsolutnog zdravlja, niti apsolutne bolesti.Ne ide se lekaru zbog sitnih problema prolaznog karaktera, ali ako se primeti učestala bol, ako se pojavljuje u nekom određenom terminu, u određenom položaju dela tela, uvek posle jela i slično, trebalo bi potražiti savet lekara. Kad je reč o cirkulaciji, čovek sam može da oseti da li ga u šetnji bole listovi, da li ima vrtoglavice, da li ga često kad ulazi iz toplog u hladno stegne u grudima… Ti simptomi su alarm da svakako ode lekaru.
Kad vas nešto žigne, trenutno, verovatno je posledica kontrahovanja mišića, prejedanja, ili fizičkog preforsiravanja, jer svi organi imaju svoj kapacitet, svoj limit, i ne treba preterivati. Ako se čovek, dok sedi u fotelji i čita, dobro oseća, a oseti bol u listu kad počne da hoda i posle samo nekoliko metara, znak je da ima problem sa cirkulacijom.
Sta da radi čovek čiji je jedan od roditelja operisao arterije na nogama, ili srce!?
Ako je to tako, trebalo bi najpre da ne puši, izaziva dodatno sužavanje krvnih sudova i da ne jede masno, što ne znači totalno lišavanje, već kontrolisanu ishranu. Kao što čovek uči kako da kontroliše vlast, strast i slast, slično je i sa hranom.
Ni mlad čovek ne mora u teretanu, to je sa zdravstvenog stanovišta preterano. To je više zbog estetskih zahteva i mode.
Nije fiziološki opravdano ni da čovek od 50 godina trči! Sto bi trčao!? Stara životinja se sporije kreće, ne trči. Kornjača živi sto godina, a polako hoda. To, naravno, ne znači da čovek treba da stalno leži i spava.
Ima ljudi koji imaju i 90 godina, a nemaju arteriosklerozu koja zahvata mozak, nego, recimo, lošu cirkulaciju u ekstremitetima. Pošto mozak nije mišić, kad moždana struktura ostane bez kiseonika, nema bola koji najavljuje problem. Ne boli glava, dakle, zbog loše cirkulacije.
Za sve iznad 50 godina
hodanje DA
šetanje DA
pešačenje DA
trčanje NE
Osnovne zdravstvene zapovesti su:
ne jesti mnogo
jesti manje
ne opteretiti mozak zabranama, već ga “učiti” ,ne treba jesti u ponoć, ne treba jesti mnogo, ne valja jesti masno…
kretati se više
