Blagovremenim odstranjivanjem sumnjivih mladeža, redovnim pregledima i kontrolom, na vreme se može sprečiti rk kože…
Zbog sve štetnijeg uticaja sunčevih zraka, više od dva miliona ljudi na planeti boluje od nekog oblika raka kože. Posebno zabrinjava činjenica da se sve češće sreću veoma ozbiljna oštećenja kože kod mlađih ljudi, dobi između 20 i 30 godina. Rak kože predstavlja abnormalni rast ćelija, a kako se ceo proces odvija u epidermu – gornjem sloju kože, tumor je najčešće jasno vidljiv, te se može lako dijagnostikovati već u početnom stadijumu. Obično se javlja na delovima tela koji su najizloženiji dejstvu sunčevih zraka – licu, usnama, ušima, vratu, rukama i šakama, a kod žena i na nogama, iako se promene mogu razviti čak i na dlanovima, ispod noktiju, između nožnih prstiju, ili na genitalijama. U rizičnu grupu za rak kože spadaju osobe koje imaju svetliji ten, kosu i oči, zatim one koje su imale neki oblik opekotina od sunca, ili se nekontrolisano izlažu sunčevom ili zračenju u solarijumu, kao i ljudi sa velikim brojem mladeža ili pegica, porodičnom istorijom raka kože, oslabljenim imunološkim sistemom, ali i osobe koje često dolaze u dodir sa hemikalijama.
Kako nastaje karcinom kože
U normalnim uslovima ćelije kože, koje se nalaze u epidermu, razmnožavaju se kontrolisano, prema određenom redosledu i to tako da nove ćelije potiskuju stare prema površini kože gde odumiru, stvarajući prostor za rast novih ćelija. Celim procesom “rukovodi” genetski materijal DNK koji sadrži instrukcije za sve hemijske i biološke procese u našem organizmu. Međutim, ukoliko dođe do oštećenja DNK, bilo zbog štetnog UV zračenja, naslednih faktora ili izloženosti toksičnim hemikalijama, nove ćelije počinju nekontrolisano da se razmnožavaju i formiraju kancerogene izraštaje. U zavisnosti od vrste ćelija koje se “otrgnu” kontroli, razlikuju se i tipovi raka kože, a tri najučestalija su bazocelularni i planocelularni karcinom, te najteži i najopasniji oblik – melanom.
Bazocelularni rak kože
Bazocelularni karcinom podrazumeva nekontrolisano razmnožavanje bazalnih ćelija, smeštenih na donjem delu epiderma. Kao najuče-‘ staliji tumor, on obuhvata više od tri četvrtine karcinoma kože, a glavna odlika ovog raka kože je spor rast, tako da retko zahvata okolna tkiva i strukture – hrskavicu, kost, mišić, živce ili mozak. Rizik zavisi od godina, tipa kože izloženosti suncu, povreda i ubcaja hemijskih faktora, a češće se javlja kod starijih osoba, kao i kod ljudi koji rade napolju. Ovaj tip raka kože obično se razvija na licu. vratu i leđima, prvo u vidu bezbolnih mrlja ili kvržica koje veoma sporo rastu, ali se vremenom može transformisati u čir poznat kao ulcus rodens, koji bez lečenja ne može da zaraste.
Planocelularni tumor
Tumor planocelularnih ćelija čini 20% malignih tumora kože i njegova učestalost poslednjih godina raste. Agresivniji je od bazocelularnog , te može da stvori metastaze u limfnim čvorovima i drugim delovima tela. Obično se javlja u dva oblika – kao čvor na površini kože, boje mesa ili u vidu defekta kože, kao ulkus (čir) koji ne može da zaraste i povremeno je bolan na dodir. Glava i vrat su najčešća regije na kojima se javlja, a neretko zahvata usne i uši. Može nastati na normalnoj koži, ali i u regiji gde se nalazi povreda ili opekotina koja teško zarasta, ožiljak ili mesto hronične upale. Najčešće potiče sa delova kože oštećenih suncem.
Melanom
Najopasniji ali, na sreću, i najređi rak kože je melanom čije ćelije sadrže pigment melanin koji se kreće od bledožućkaste ili tamnomrke, do izrazito crne boje. Melanom se najčešće pojavljuje na licu, nogama (naročito stopalima), genitalijama, a u 50 do 70 posto slučajeva razvija se iz pigmentnih mladeža. Može se javiti i na sluznicama, oku ili drugim organima, ali i na naoko nepromenjenoj koži. Pošto se radi o prodornom i veoma zloćudnom tumoru koji se, limfnim putem ili preko krvotoka, veoma brzo širi u sve organe i limfne žlezde, važno ga je otkriti na vreme, a prvi korak predstavlja redovna kontrola i praćenje bilo kakvih promena na koži. Ukoliko mladež menja oblik i postaje asimetričan, raste preko 6 mm, promeni ili izgubi boju i ivice mu postanu nepravilne, a sve je praćeno osećajem svraba, bola ili krvarenjem, onda je gotovo sigurno da se radi o melanomu, pa se hitno treba obratiti lekaru.
Hirurške intervencije u kombinaciji sa savremenim metodama
Bez obzira o kom tipu raka kože se radi, najsigurnije gaje ukloniti tradicionalnim hirurškim isecanjem (ekscizijom), kako bi se sprečilo lokalno širenje, uz eventualno uzimanje citostatika ukoliko se radi o melanomu. Međutim, kada je tumor prisutan na regiji lica, potreban je specifičan tretman, te se pored precizne lokalizacije tumora, uzima u obzir boja i debljina kože, broj dlačica i prirodne anatomske linije lica, kako bi se kasnije (ukoliko se pojavi veće oštećenje kože ili ožiljak) mogla sprovesti uspeš-na estetska rekonstrukcija. U slučajevima kada se radi o lakšim, površinskim oblicima kožnih tumora terapija laserom može biti odlična alternativa operaciji. Ma koliko izgledao bezazleno, odstranjeni tumor uvek se šalje na patohistološku analizu kako bi se precizno utvrdilo o kakvoj se promeni radi.
Kako preventivno delovati
U prevenciji raka kože veoma je važno shvatiti značaj zaštite od sunca jer su UV zraci jedan od glavnih uzročnika pojave promena na koži i nastanka tumora. Kako i koliko će se osoba izlagati suncu određuje fototip kože, broj mladeža i postojanje prethodnih tumora kože, ali najbolje je izbegavati intenzivno sunčanje, a naročito boravak na suncu u periodu od 10 do 17 časova, uz obaveznu upotrebu zaštitnih krema za sunčanje i nošenje odeće i šešira. Solarijume, takođe, treba izbegavati jer UVA zraci koje oni emituju prodiru duboko u kožu stvarajući prekancerogene lezije. Naravno, redovni samopregledi i posete lekaru smanjuju rizik od razvoja ili čak metastaza tumora kože.
