Rak grla-ždrela simptomi prognoza

[icegram campaigns=”15820″]
Tumori ždrela
Juvenilni fibrom predstavlja dobroćudni tumor koji raste u gornjem spratu ždrela. Javlja se u dečaka, od desete do dvadesete godine, i smatra se da je njegov rast vezan za poremećaj nivoa polnih hormona.

Tumor je u osnovi dobroćudni, al i rastom razara okolnu kost, pa može dospeti i u unutrašnjost lobanje. Sastoji se od izmenjenih krvih sudova povezanih manjom ili većom količinom vezivnog tkiva.

SIMPTOMI počinju otežanim disanjem na nos, govor dobija nosni prizvuk, zbog blokiranja ušća Eustahijeve tube slabi sluh, ponavljaju se krvavljenja iz nosa. Tumor se uočava pregledom, a veličina se procenjuje snimanjem skenerom. Neophodna je i angiografija radi potvrđivanja građe tumora (splet krvnih sudova) i prikaza većih krvnih sudova koji hrane tumor, koji se mogu embolizirati, što je od značaja za kontrolisanje krvavljenja tokom operacije. Tipičan angiografski nalaz ima vrednost biopsije, koja može biti praćena većim krvavljenjem.

LEČI se isključivo hirurški. Manji tumori se uklanjaju kombinovanim pristupom kroz nos i usta, a veliki zahtevaju i saradnju neurohirurga.

Maligni tumori gornjeg sprata ždrela zbog lokalizacije dugo ostaju nezapaženi, pa je nekad prvi znak prisustva raka grla ili ždrela pojava metastaze na vratu. Ono na šta bolesnici ponekad ne obrate pažnju, ili zbog čega se jave na pregled, jeste prvi znak tumora – slabljenje sluha sa jedne strane, uzrokovano blokiranjem otvora Eustahijeve tube i razvojem sekretornog otitisa. Kako se povećava, maligni tumor otežava disanje na nos, izaziva
krvarenja iz nosa, bol, duple slike i glavobolje. Relativno brzo metastazira u limfne čvorove vrata.

Rak se uočava pregledom, tip tumora se određuje biopsijom, a raširenost skenerom i ultrazvukom vrata. Zbog lokalizacije retko se leči hirurški, znatno češće kombinacijom citostatske i zračne terapije. Metastaze na vratu koje zaostanu posle ovakvog lečenja hirurški se uklanjaju.

Maligni tumori srednjeg sprata ždrela najčešće se primarno javljaju na krajniku, ređe na mekom nepcu, a izuzetno retko na zadnjem zidu ždrela.

Karcinom nepca i krajnika počinje kao manja promena na sluzokoži koja se vremenom širi, produbljuje, ređe formira izraslinu, a uvek je neravne površine, sukrvičava i mestimično prekrivena beličastosivim naslagama. Ukoliko je karcinom primarno lokalizovan na krajniku, upadljiva je asimetrija krajnika, a vremenom biva zahvaćeno i nepce. Javljaju se bol, neprijatan miris iz usta, krvavljenje, otežano otvaranje usta i, u slučaju većeg razaranja nepca, vraćanje hrane prema nosu.

Dijagnostika je uobičajena za maligne tumore – biopsija, ultrazvuk vrata i skener, eventualno magnetna rezonanca, a lečenje hirurško, zračenjem ili citostaticima, ili njihovom kombinacijom, zavisno od raširenosti, histološkog tipa i stanja bolesnika.

Limfom je maligni tumor limfnog tkiva, često primarno lokalizovan na krajniku. Javlja se u svim starosnim dobima, čak i u dece. Počinje na jednom krajniku, koji je obično jako uvećan i glatke površine, vremenom prelazi na drugi krajnik i limfne čvorove vrata. Potvrđuje se biopsijom, a leči zračnom i citostatskom terapijom.

Maligni tumori donjeg sprata ždrela najčešće su karcinomi, retko sarkomi. Za razliku od malignih tumora srednjeg sprata ždrela koje bolesnik može videti u samom početku, tumori ove regije mogu se videti samo pregledom, kad se bolesnik javi zbog osećaja stranog tela u grlu, otežanog gutanja i bola koji zrači u uvo, odnosno kad tumor dostigne određenu veličinu. Rastom zahvata i strukture grkljana, pa se usled otežanog pokretanja glasnica javlja promuklost.

Dijagnoza se postavlja hipofaringo-laringo-mikroskopijom koja, osim uzimanja biopsije, omogućava detaljan uvid u raširenost tumora, spuštanje prema jednjaku i zahvatanje grkljana, * što je nephodno za planiranje lečenja.

Na osnovu nalaza procenjuje se da li će se bolesnik lečiti zračenjem, sa citostaticima ili bez njih, ili je tumor moguće ukloniti operacijom.

Od raka grla i ždrela razboljevaju se uglavnom muškarci starijem životnom dobu, uglavnom kod muškaraca, a faktori rizika za rak ždrela su nasleđe, hronična zapaljenja, pušenje, alkoholizam i profesionalna izloženost kancerogenim materijama. Poslednjih godina povećava se broj obolelih, javljaju se i kod veoma mladih osoba, a sve češće obolevaju i žene.
Prognoza je u najvećoj meri određena raširenošću tumora u vreme dijagnostikovanja, pa je bitno da bolesnik ne zanemaruje tegobe, već da zatraži pomoć lekara čim se javi neki od navedenih simptoma.