Pubertet

Pubertet je vreme velikih promena u organizmu. Dete postaje sve samostalnije i društveno zrelije i poprima mnoge fizičke odlike odrasle osobe.

Važno je da dete bude pripremljeno na velike promene koje ga očekuju u pubertetu. Prva menstruacija kod devojčica ili prvo izbacivanje semene tečnosti kod dečaka može da izazove zbunjenost ili strah. Zato blagovremeno porazgovarajte sa svojim detetom o promenama koje će se uskoro pojaviti. Danas u školama često postoje programi i radionice u kojima stručne osobe objašnjavaju budućim pubertetlijama šta ih očekuje narednih godina, ali nemojte se oslanjati samo na to. Ako uspostavite odnos bliskosti i pokažete detetu da ste “osoba od poverenja” s kojom se može razgovarati, verovatnije je da će se sa svakim problemom, stvarnim ili zamišljenim, prvo obratiti vama. To je mnogo bolje nego da sve odgovore dobija od drugova (koji ni sami nisu baš sasvim sigurni u sebe) ili iz raznih časopisa — ako ništa drugo, bar ćete biti upućeni u to šta vaše dete proživljava.

Naravno, ovo nije baš tako lako izvesti. Kada ste vi pedagoški nastrojeni i spremni da pričate o pubertetu, vaša desetogodišnja devojčica nije uopšte zainteresovana za tu priču. Kada se ona pojavi s nekim pitanjem, vi ste baš usred nekog ozbiljnog posla i radije biste to odložili za neku mirniju priliku. Kao i uvek kod podizanja dece, važno je da pronađete pravu ravnotežu. Možda priprema svečanog ručka za deset osoba ipak može da sačeka toliko da objasnite devojčici čemu služe higijenski ulošci?

Kod devojčica prva menstruacija se javlja izmedju 11. i 14. godine. Stidne dlake, grudi i znojne žlezde obično se razviju pre 14. godine. Nagli rast, koji je počeo u 10. ili 11. godini, obično se usporava posle prve menstruacije. Nije neobično da tinejdžerke pate od bolnih menstruacija; pravilan menstrualni ciklus obično se uspostavlja do 17. godine života.

Kod dečaka pubertet počinje u proseku dve godine kasnije nego kod devojčica. Dlake na licu i ispod pazuha, kao i znojne žlezde, počinju da se razvijaju između 13. i 15. godine, a većina dečaka u tom periodu već može da izbaci semenu tečnost. Nagli rast, koji je počeo između 13. i 15. godine, obično se završava sa 17 ili 18 godina.

Psihički razvoj u pubertetu
Osim fizičkih, pubertet donosi i mnoge psihičke promene. Dete više nije dete, a daleko je od odrasle osobe. Želelo bi da što pre odraste i bude samostalno, a još uvek želi da ga vi štitite i pazite. U jednom trenutku će odbijati svaki fizički dodir, a u sledećem će pokušati da vam sedne u krilo i mazi se kao dvogodišnjak. Često postaje prkosno, neposlušno, tvrdoglavo i agresivno, ili upravo suprotno: preterano povučeno, ćutljivo i brzo menja raspoloženja. Osnovni razlog je što više ne želi da ga smatramo za dete, nego za odraslu osobu, a okolina mu stalno daje na znanje da je još uvek dete. Naravno da jeste dete, ali ne treba mu to stalno naglašavati. Možda je najbolji pristup da mu pokažete kako ga smatrate ravnopravnim članom porodice, ali samo ako se i ponaša kao odrasla osoba a ne kao tvrdoglavo dete. U ovom periodu je veoma važno da pazite na svoje ponašanje pred detetom. Pošto stupa u svet oaraslih, dete mnogo pažljivije posmatra ponašanje odraslih osoba oko sebe. Biće spremno da kritikuje svaki vaš postupak i da vam pronalazi mane. Mnogi roditelji uzdišu za vremenom kada je njihovo dete smatralo da su mama i tata najpametniji, najlepši i najbolji ljudi na svetu. Sada je mnogo verovatnije da će vas proglasiti za neuviđavnu, dosadnu i bezveznu osobu s kojom najradije ne bi imalo nikakve veze. Čak i roditelji koji su imali veoma prisan odnos s detetom u pubertetu se suočavaju s najrazličitijim problemima. Jedina uteha vam je što će i pubertet proći i što ćete na kraju imati u porodici novu, odraslu i odgovornu osobu na koju ćete moći da se oslonite… ako uspete da preživite detetov pubertet.

Važnost razgovora u pubertetu
U ovom periodu veoma je važno da budete detetu na raspolaganju. Ne bukvalno svakog minuta, jer to će tinejdžer smatrati za pritisak, ali svakako mu stavite do znanja kako ste spremni da razgovarate s njim — onda i kada dete to bude želelo. Prilika za razgovor ima mnogo. Nemojte se unapred pripremati za neku temu i pojaviti se pred detetom sa spremnom govorancijom o “pčelicama i cveću”. Dete će se najverovatnije smesta povući, još ubeđenije da ima problematičnog roditelja. Bolje je da dočekate situaciju koja može da pokrene razgovor. Neka TV emisija ili film koji zajedno gledate mogu odlično da posluže kao početak razgovora. Ako i ne bude tako, barem ćete provesti neko vreme zajedno — što se roditeljima tinejdžera sve ređe dešava.

Zavisnost U periodu kada im postaje važan izgled i ugled, mnogi tinejdžeri dolaze u priliku da probaju alkohol, duvan ili drogu. Nemojte se zavaravati da vaše dete zna šta je za njega dobro i da ga niko neće nagovoriti na tako nešto. Ma koliko bila svesna štetnosti neke materije, mlada osoba vrlo lako može da popusti pred pritiskom drugova i da poželi da se dokaže. Ako dete bude imalo mnogo sreće, smučiće mu se već prvi takav pokušaj. Ipak, kod mnogih mladih prvi ovakav “eksperiment” vodi ka narednom, a ubrzo dolazi do navike, pa i do zavisnosti. Pošto vaše dete u ovom uzrastu provodi sve više vremena van kuće, više ne možete da pratite svaki njegov korak i postupak. Nemojte se pretvoriti u policajca i ispitivati ga svakog dana gde je bilo i šta je radilo. Tako će se osetiti ugroženo i samo će se još više zatvoriti. Možda je najbolja taktika u tome da otvoreno razgovarate sa svojm detetom o svim opasnostima različitih oblika zavisnosti. Većina dece ima jasnu predstavu o štetnosti tzv. “teških” droga. Naglasite da su i “lake” droge i duvan takođe štetni. Apelujte na njegov zdrav razum. To obično uspeva: pošto sada odrasta, prijaće mu da se neko prema njemu ponaša kao prema odrasloj osobi — a odrasli znaju da su droge i duvan štetni. Ovo je mnogo efikasnije ukoliko ni sami ne pušite. Teško je uverljivo objašnjavati tinejdžeru štetnosti pušenja ako pri tom pred vama stoji pepeljara s pikavcima. Možda je ovo trenutak da učinite nešto dobro i za svoje zdravlje — ako ste ikada razmišljali o ostavljanju pušenja, učinite to sada. Time ćete svom detetu poslati najjasniju poruku o štetnim navikama.

S pićem je stvar drugačija. Postoji mnogo društvenih situacija u kojima se pije. Ovde je važno naći ravnotežu količine i vrste pića koje se uzimaju. Porodica je mesto na kome mlada osoba stiče mnoge “društvene veštine”, a jedna od njih može biti i da nauči koliko i čega može da popije i kada da kaže “dosta mi je, neću više”. Ovde je lični primer takođe od velike važnosti — u porodicama gde roditelji ne preteruju s pićem deca gotovo nikada nemaju problema s alkoholom.
–