Zenica je crna tačka koja se nalazi u centru rožnjače a čija je svrha kontrola ulaska svetlosti u oko. Zenica je u normalnim uslovima široka između 3 i 5 milimetara, a u fiziološkim uslovima, ona može da se raširi i suzi, ali isto tako, u kratkom vremenskom periodu i da povrati svoju normalnu veličinu.
Mnogi stariji ljudi kažu da su “zenice ogledalo duše”, ali i medicinski, ova tvrdnja je istinita – veličina zenica može ukazati na neki psihički poremećaj, kao i na konzumiranje supstanci antipsihotika i droga koji kao svoj prateći efekat upravo daju proširenu, odnosno, suženu zenicu.
Ukoliko se promer zenice gleda sa aspekta medicine, onda se može reći da su proširene zenice znak povoljnije situacije, to jest, da su nastale kao posledica stanja koje je reverzibilno i koje može da se leči. Sužene zenice, iako se često javljaju u normalnim uslovima, mogu kazati na neki ozbiljniji patološki poremećaj, koji se teže leči.
Proširene zenice
Midrijaza predstavlja proširenost zenice koja može biti normalnog ali i patološkog porekla.
U fiziološkim uslovima, midrijaza se svakoj osobi dešava pri svakodnevnim aktivnostima, bilo usled osećaja prijatnosti, bilo usled bilo kakve reakcije koja je utemeljena na emocionalnoj bazi.
Takođe, ukoliko je količina svetlosti u prostoriji nedovoljna, organizam će reagovati proširenjem zenica. Pored mraka, zenica se širi i prilikom izlaganja velikoj količini svetlosti, tj., direktnim gledanjem u izvor svetlosti koji je blizu osobe.
Upotreba droge i dejstvo na zenice
Prateći efekat mnogih lakših i težih droga jeste upravo midrijaza.
Droge koje deluju na oko tako što šire zenicu jesu hiosciamin, skopolamin, kao i razne halucinogene supstance – psihodelici, pečurke sa halucinogenim dejstvom kao što su Psilocibe koje se koriste za izazivanje vizuelnih i auditivnih halucinogenih efekata ( ove pečurke su lako dostupne u Amsterdamu – što je uglavnom razlog zašto su većini turista u Amsterdamu široke zenice ), meskalin, ketamini i opiodi.
Teže droge, kao što su psihodelici, uzrokuju široku zenicu tako što stimulišu hormon serotonin. Takve droge su, na primer, MDMA, kokain, fenfluramin, klorfentermin.
Obično, nakon prestanka konzumiranja droge, zenica povrati svoj normalni promer, ali je često, proširenost zenica značajan faktor u sudskoj medicini, zato što se uz pomoć ovog faktora, može utvrditi da li je osoba bila korisnik opojnih droga i u kojoj meri je droga uzeta.
Koji je mehanizam proširenja zenice?
Širinu zenice određuju 2 mišića čijom funkcionalnošću, dolazi do skupljanja i širenja zenica usled uticaja nervnih struktura na same mišiće. Ti mišići jesu cirkularni mišić i radijalni mišić zenice. Cirkularni mišić je pod kontrolom parasimpatičkog nervnog sistema, a radijalni pod uticajem centralnog nervnog sistema. Prestanak kontrole mišića nastaje prekidom dela nervnog sistema koji reguliše širinu zenice.
Jedan od čestih situacija kada dolazi do fiziološkog proširenja zenice jeste seksualna uzbuđenost. Takođe, bilo kakva empatija seksualnog tipa prema nekoj osobi, izazvaće proširenje zenica kao posledičnu reakciju.
Prilikom nedostatka svetlosti, mišići se kontrahuju i dolazi do posledičnog uvećanja zenice.
Usled oštećenja parasimpatičkog nerva koji stimuliše sužavanje zenice ( okulomotorni nerv ), dolazi do posledičnog proširenja zenice. Takođe, bolesti nervnog sistema kao što su epilepsija i moždani udar, mogu da uzrokuju proširenost zenica koja traje onoliko dugo koliko traje i ispad nervnog sistema.
Ukoliko dođe do povrede mišića koji reguliše širinu zenice, može doći do nemogućnosti reakcije zenice na svetlo i posledično, razvoja proširenih zenica.
Određeni lekovi deluju na širinu zenice. Kod dece i mladih osoba, zenica se širi radi utvrđivanja dioptrije i eventualnog postojanja refrakcione anomalije. U te svrhe, koriste se lekovi koji šire zenicu, kao što je atropin. Atropin ima dejstvo na autonomni nervni sistem, tj., blokira parasimpatikus, samim tim, atropin ima uticaj na sve organe koje oživčavaju parasimpatički nervi, samim tim, deluje i na zenicu i mišiće koji kontrolišu širinu zenice.
Antidepresivi koji se u 21. veku zaista često prepisuju, kao jedan od pratećih efekata ima proširenu zenicu: takvi lekovi jesu selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ( SSRI ), neselektivni inhibitori monoaminooksidaze ( MAOI ).
Ukoliko se sumnja da osoba pati od Hornerovog sindroma, radi se ispitivanje midrijatičnim supstancama u svrhu dijagnostike. Kao neželjeni efekat ove dijagnostičke procedure, može doći do fotofobije.
Suženje zenica – koji su uzroci?
Mioza predstavlja suženje zenice oka. Suženje zenica oka nastaje u fiziološkim ali i patološkim uslovima. U fiziološkim uslovima, suženje zenica nastaje usled izlaganja svetlu – svetlo ulaskom u oko “pada” na fotoreceptore ( štapiće i čepiće ), koji posledično, preko signala koje šalju centralnom nervnom sistemu, razvijaju posledično suženje zenica.
Medicinski je dokazano da se starenjem, razvija tendecija ka učestalom suženju zenica.
Patološki uzroci nastanka mioze oka su najčešći:
– Hornerov sindrom – poremećaj koji nastaje kao posledica prekida simpatičke inervacije oka sa jedne strane, i karakteriše se simptomima koji se momentalno javljaju; suženje zenica, enoftalmus („udubljeno oko“ ili uvučena očna jabučica), delimična (parcijalna) ptoza (spuštenost) očnog kapka, i smanjeni ili potpuni prestanak lučenja znoja (anhidroza), praćena crvenilom na strani lica na kojoj se Hornerov sindrom javio.
– Pancoast – Tobias tumor – oblik raka pluća koji se razvija u vrhovima pluća i vertikalno širi u predelu ramena, vršeći pritisak na nerve ramenog pojasa i prouzrokovanje bola duž ruke. Javljaju se i suženje zenica praćeno otežanim disanjem i čestim gušenjima.
– Teži oblici glavobolja, kao što je klaster glavobolja koju pacijenti opisuju kao “najjači bol koji su ikada osetili”. Klaster glavobolja kao prateći simptom ima suženje zenice.
– Oštećenje krvnih sudova mozga koji hrane očnu jabučicu
– Genetska predispozicija za razvoj mioze
– Porodična insomnija ( retko ) – Ovo je prionska bolest mozga koja se naleđuje autozomno-dominantno: ako je jedan roditelj nosilac mutacije, procenat oboljevanja potomstva je 50%. Bolest se javlja u različitim uzrastima, uglavnom između 18. i 60. godine, prosečno u 50. godini života.
Lekovi kao uzročnici suženja zenice
Lekovi koji dovode do suženja zenice su mnogobrojni: opiodi poput fentanila ( koji se koristi za opštu anesteziju pri težim hirurških intervencijama ), morfijuma, heroina, metadona i kodeina koji u 100 % slučajeva dovode do suženja zenica.
Antipsihotici koji se prepisuju u akutnim psihijatrijskim stanjima, kao što su haloepridol, olanzapin i tioridazin, mogu delovati na mišiće koji regulišu promer zenice i posledično, suziti zenicu.
Onkološki bolesnici često imaju suženje zenica zato što se jaki lekovi koji se koriste u hemoterapiji imaju miozu kao prateći efekat.
Grupa bolesnika koja, takođe, razvija miozu usled korišćenja lekova jesu pacijenti sa Alchajmerovom bolešću.
