nizak krvni pritisak lecenje

Kardiovaskularni sistem zaštita prirodnim lekovima
Prema rezultatima istraživanja stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije tri glavne opasnosti po kardiovaskularni sistem su: pušenje, povišeni krvni pritisak i visok nivo holesterola i triglicerida u krvi.
Prirodni lekovi za kardiovaskularni sistem
Novija istraživanja vršena na 2285 osoba starosti između 18 i 65 godina pokazuju da su uzročnici kardiovaskularne patologije i to u 40% slučajeva pušenje, u 27% slučajeva hiperholesterolemija i 22% povišeni krvni pritisak.
Odgovarajućim izborom hrane može se uticati na sniženje krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi, a jakom voljom može se ostaviti pušenje. Postoje dokazi i o tome da osobe koje upražnjavaju fizičke aktivnosti ređe obolevaju od koronarnih bolesti.

Sveže voće i povrće, prema nekim ekspertima, može znatno da umanji opasnost od infarkta srca — čak i za 40%. Pomoću sastojaka koje sadrži grožđe, borovnica, ribizla i sokovi od njih utiče na smanjenje oboljenja krvnih sudova mozga. Voće treba koristiti svakodnevno kao prirodni lek u toku sezone kao sveže, a van sezone u vidu prerađevina: smrznuto, sokovi, pekmez, džem, kompot, sušeno voće i sl.

Zeleni čaj, pivo, ribizle, borovnice, plavi patlidžan, hrana bogata ”Omega-3” masnim kiselinama (sardina, losos, lokarda i dr) u stanju su da ojačaju i štite arterije i kapilare od oštećenja koje izazivaju aterosklerozu i srčane udare. Da bi se uticalo na sprečavanje taloženja krvnih pločica na zidovima krvnih sudova, treba jesti masnu ribu, beli i crni luk, kelj, dinje i lubenice, pečurke i maslinovo ulje.

Unošenje masti putem hrane treba svesti na što manju meru, tako da se manje od 30% ukupnih kalorija obezbeđuje iz masti. Osim toga, masti životinjskog porekla treba zamenjivati biljnim uljima. Savetuje se i korišćenje hleba i testenina od integralnog ili bar polubelog brašna, smanjenje potrošnje jaja (2-3 jaja nedeljno) i smanjenje druge hrane bogate mastima i holesterolom u cilju zaštite kardiovaskularnog sistema.

Naučno je dokazano da se smanjenjem nivoa holesterola u krvi smanjuje smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja za oko 30%. Programima prevencije srčanih oboljenja u Švedskoj, Norveškoj i Irskoj obuhvaćena je i izmena strukture ishrane: povećana potrošnja proizvoda od zrnaste hrane bogate biljnim vlaknima, povrća i voća, kao i prirodne hrane, umesto hrane proizvedene industrijski uz upotrebu aditiva. U ovim zemljama za 10 godina povećana je potrošnja voća i povrća i obranog mleka, a smanjena potrošnja punomasnog mleka i maslaca, smanjeno unošenje masgi sa 41% na oko 35% energetske vrednosti. Osim toga prehrambena industrija proizvodi sve više namirnica sa malo masti i holesterola, sa malo soli i šećera i bez aditiva u cilju zaštite od kardiovaskularnih bolesti.

Pored odgovarajuće ishrane za zdrav kardiovaskularni sistem preporučuje se i kontrola telesne težine, krvnog pritiska, lipida u krvi i elektrokardiogram (na svakih 6 meseci).

Protiv ateroskleroze, infarkta i moždane kapi veoma koristi ekstrakt ili sok od belog luka, koji se dobija ceđenjem. Ekstrakt belog luka se, inače, nalazi kao aktivna komponenta savremenih preparata i lekova protiv ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.