Prirodni lekovi i čajevi za stres

Stres—Muškarci osetljivi na stres—Prirodni lekovi i čajevi
Stres je, u stvari, reakcija na strah, galamu, razočarenje i razne neugodnosti koje remete miran i spokojan život. Tada raste lučenje hormona — adrenalina koji ubrzava lupanje srca i prouzrokuje proširenje arterija…

Drugi hormon — noadrenalin podstiče stvaranje holesterola koji se lepi na unutrašnje zidove arterija te tako nastaje ateroskleroza, hipertenzija i oboljenje srčanog mišića. Tako se objašnjava činjenica da na pojavu bolesti srca i krvnih sudova pored masne hrane utiče i stres na koji su osetljiviji muškarci, te su oni češće žrtve srčanih oboljenja.

Uticaj životnih situacija na intezitet stresa vidi se iz sledećeg pregleda jačina 100 do 20:
-smrt supružnika — 100; razvod braka — 73; boravak u zatvoru — 65; smrt nekog od bliže rodbine — 63; lična povreda ili bolest — 53; ženidba/udadba — 50; penzionisanje — 45; promena zdravlja u porodici — 44; trudnoća — 40; teškoće u seksualnom životu — 39; smrt bliskog prijatelja — 37; novčani gubitak — 30; problemi sa šefom — 23; promena posla ili stana — 30; odmor — 20.

Kao zaštita od posledica stresa, pored opšte relaksacije, relaksacije putem odgovarajuće muzike, fizičkih aktivnosti, šetnje po čistom vazduhu, izbegavanje nerviranja i debljanja, pomaže i izbor hrane i pića i biljni čajevi sa umirujućim svojstvima.

Zdrava ishrana je ključni faktor za zaštitu od stresa. Hrana treba da sadrži dosta belančevina, vitamina i mineralnih materija, naročito klacijuma i kalijuma iz hrane.

Antistresnom hranom se smatra hrana sa dosta vitamina C, vitamina B grupe, mineralnih materija (kalcijum, kalijum, magnezijum, mangan, cink, gvožđe i selen) i aminokiselina (triptofan i fenilalanin),

Naročito su korisni proizvodi od celog zrna žitarica (hleb od integralnog brašna ili bar polubeli hleb); zrnasta hrana (pasulj, grašak, sočivo i dr.); povrće sa malo kalorija kao krastavac, celer, salata, pečurke, pečen krompir sa ljuskom, karfiol i razne grickalice sa dosta biljnih vlakana.

Poseban značaj se pridaje ugljenohidratnoj hrani, jer ona najbrže otklanja simptome stresa, a istovremeno je lako svarljiva.Pečeni krompir, na primer, indirektno povećava nivo serotonina — hemijskog regulatora raspoloženja u mozgu. Hrana uz to, treba da bude bogata ugljenim hidratima, a siromašnija belančevinama. Da bi se popravilo raspoloženje mora se uzimati najmanje 25-30 g ugljenih hidrata dnevno pa se pečeni krompir nalazi medju prirodnim lekovima za stres.
Hrana mora biti sveže pripremljena, spravljena sa biljnim uljima umesto svinjske masti i sa što više namirnica prirodnih i nižeg stepena prerade — nerafinisane. Obroci treba da budu sastavljeni od lako svarljive hrane, najbolje od posnog mesa, belog mesa živine i bele ribe, uz dodatak hrane od celog zrna žitarica, svežeg voća i povrća. Jako začinjenu i zasoljenu hranu, masna mesa i suvomesnate proizvode treba koristiti u ograničenim količinama.

Od pića prednost treba dati vodi, mineralnoj vodi, sokovima od citrusa, a kafu, čajeve i alkoholna pića koristiti u što manjim količinama, i što ređe.

Receptura prirodnih lekova i čajeva za stres
Čaj za stres-Mešavinu od po kašike isitnjenog lista mirođije i peršunovog lisga i 2 kašike isitnjenog lista i cveta bosiljka izručiti u 6 dl ključale vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti po šolju pre doručka, ručka i večere.

Čaj za stres-Mešavinu od po 1 kašike cveta lavande, cveta i lista bosiljka, šišarki hmelja i isitnjenog korena odoljena izručiti u 6 dl ključale vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, zasladiti medom i piti po šolju pre doručka, ručka i večere. Ovo ponavljati 10 dana.
Pored čajeva posle obroka popiti po čašu soka od jabuke ili borovnice.

Ginseng je jako koristan lek za stres i treba ga koristiti prema uputstvima na pakovanju.
Prirodni lekovi i čajevi.