bolesti srca

Najbolje je da krenemo obrnutim redosledom i da kažemo da probadanja u grudima, u predelu srca, ne moraju da budu ništa ozbiljno, već da pođemo od pretpostavke da se možda ipak ne radi o nekoj beznačajnosti koja će proći sama od sebe.
predinfartno stanje
Bol je signal kojim nas telo opominje da nešto nije u redu. A to nešto može da predstavlja i opasnost za život, bez obzira da li se opisuje kao pritisak, stezanje, peckanje, probadanje bilo kog intenziteta. Naročito ako se istovremeno jave i smetnje disanja, intenzivan osećaj gušenja, ili, kako pacijenti često kažu “tesno im je u grudima, osećaj na granici bola.”
Uzrok ovako opisanim smetnjama je nedovoljna prokrvljenost srčanog mišića (Angina pectoris). Putem bola, telo signalizira nedostatak kiseonika do kojeg dolazi zbog suženja krvnih sudova. Ukoliko se ovo stanje ne shvati ozbiljno moguće je da dođe do infarkta, sa nažalost, u mnogim slučajevima, još uvek smrtnim ishodom.

 

Kao redi uzrok infarkta mogu se navesti smetnje u radu srca usled nervnih poremećaja (neuroza srca) ili naprsnuća glavne arterije, do kojeg može doći usled visokog krvnog pritiska ili urođene slabosti vezivnog tkiva.

 

Međutim, dobra vest je da se ovi uzroci mogu utvrditi pregledom, a mogu se i lečiti, pod uslovom da pacijent ne gubi dragoceno vreme već odmah, čim se javi bol u grudima, pozove lekara. Kod angine pektoris u početnom stadijumu nije potrebna nikakva operacija, već pomažu tablete koje šire krvne sudove. Time je omogućen veći dotok krvi, srce sporije kuca i više se štedi. Lekaru stoji na raspolaganju nekoliko dijagnostičkih metoda: test krvi, EKG (elektrokardiogram) u stanju mirovanja i pod opterećenjem, kateterizacija srca. Pomoću takozvane ehokardiografije mogu se analizirati pokreti srca u raznim situacijama. Takođe se može meriti i debljina srčanog zida koja se smanjuje zavisno od stepena začepljenja krvnih sudova. Što je protok manji, srce se više širi.

 

Sve to ipak ne pomaže ako pacijenti prve simptome predinfarktnog stanja svhate olako i ne reaguju pravovremeno. Kako je poznato iz naše lekarske prakse, na određene preglede čeka se po više meseci. Utoliko pre treba sve signale tela shvatiti ozbiljno i odmah zakazati preglede. Stručnjaci kažu da se zdravo srce može sačuvati do duboke starosti, pod uslovom da znamo kako da ga zaštitimo.

 

Probadanje u predelu srca ne mora obavezno da znači i bolest srca ili predinfarktno stanje. Često se ispostavi da su smetnje u vezi sa želucem ili poremećenom probavom. Gasovi i nadimanje takođe mogu da potisnu creva ka gornjim predelima u pravcu srca, pa i to može da izazove bol. Deformacija kičmenog stuba nije retko odgovorna za bolove u grudnom košu, posebno prilikom dugog sedenja ili ležanja. Takođe i bolesti pluća i razne infektivne bolesti mogu da stvore slične simptome (šarlah, žutica). Sve to podrazumeva hitnu dijagnozu i odgovarajuće lečenje.

 

Pa ipak, mnoge bolesti srca, u prvom redu infarkt, mogu nastupiti iznenada, bez nekih posebno izraženih prethodnih smetnji. Zbog toga je važno odmah prepoznati ozbiljne simptome. Jedan od mogućih je:

Predinfarktno stanje simptomi

Jaka i dugotrajna bol u grudima koja se ne smanjuje ni posle 10 do 20 minuta, najčešće je locirana u predelu grudne kosti, dakle u sredini grudnog koša i širi se prema ramenima, zatim u jednu ili obe ruke, kao i u donju čeljust. Ponekad bolesnika obliva hladni znoj, javlja se osećaj mučnine, zamora i straha.

“Preskakanje” srca je simptom za ekstra-sistole, odnosno za preuranjene otkucaje srca koji remete uobičajeni srčani ritam. I one su znak za uzbunu. Uzrok tog poremećaja u mnogim slučajevima može se utvrditi već samim EKG pregledom, ali su ponekad potrebne i detaljnije kontrole.

Ubrzani srčani ritam, tahikardija, manifestuje se povećanim brojem otkucaja u minuti. Srce normalno kuca 60-80 otkucaja, sve što je iznad toga smatra se ubrzanim radom, odnono tahikardijom. Svaki ubrzam rad srca ne znači da je u pitanju bolest, jer srce ubrzano radi i zbog uzbuđenja, napora ili straha, pa akp se ovaj simptom javlja češće, bez objašnjivih povoda, moguće je da se radi o bolesti stitne žlezde, anemiji ili nekom drugom oboljenju.

Usporeni srčani ritam, bradikardija, znači da srce radi sa manje od 60 otkucaja u minuti. Može se javiti kao posledica fiziološkog stanja, ali i usled poremećaja u prenosu impulsa kroz srce, što se i opet konstatuje EKG pregledom.

Šum na srcu. U normalnim uslovima, kad srce radi ujednačeno, ono stvara i blage, ujednačene tonove. Ako lekar čuje neki specifičan šum, treba mu obavezno pronaći uzrok. To ne mora uvek da bude opasno, niti znak bolesti, ali može da bude znak ozbiljnijih poremećaja, kao na primer oštećenja srčanih zalisaka. Uzroci šumova dokazuju se ultrazvučnim pregledom.

Kako se sačuvati od infarkta srca:

1. Dokazano je da aspirin smanjuje stvaranje ugrušaka krvi, pa ga treba uzimati preventivno svakog dana.

2. Redovno kontrolisanje holesterola u krvi, čije vrednosti ne smeju da budu veće od 5 mmol/l je jedan od glavnih preduslova za zaštitu od infarkta. Ukoliko je holesterol povišen, potrebno ga je sniziti svakodnevnom upotrebom lekova.

3. Smatra se da bi se pacijent trebao kretati već šestog dana od prvog napada angine pektoris, jer dugotrajno ležanje može da pogorša stanje.

4. Maksimalno konzumiranje crne kafe ograničiti na dve šoljice dnevno.

5. Unos holesterola i masnoća u organizam potrebno je redukovati na minimum. Ovo se postiže odgovarajućim dijetama.

6. Prestanak pušenja je drugi važan preduslov za preventivnu zaštitu od srčanog infarkta.

7. Umerene fizičke aktivnosti preporučuju se najmanje tri puta nedeljno.

Iako su infarktu srca skloniji muškarci, oprez se savetuje i ženama! U poslednje vreme broj žena umrlih od posledica infartka ili moždanog udara naglo se povećava. Poznato je da prestankom rada određenih hormona žene u menopauzi, nestaje i njihova zaštitna funkcija, čime se povećava verovatnoća.

Ostali faktori rizika za infarakt su:

• povišene vrednosti holesterola
• povišeni krvni pritisak
• životno doba
• pušenje
• stres života,
• šećerna bolest
• nedovoljno kretanje
• preterani unos zasićenih masnoća životinjskog porekla u organizimu
• nasiedni faktor
Povezani postovi>>> Šta uraditi u slučaju infarkta

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.