Povrede i strano telo u uvetu

Povrede i strana telaPovrede i strano telo u uvetu
Zbog anatomske eksponiranosti, povrede ušne školjke su česte, bilo da se radi o mehaničkim povredama, opekotinama ili smrzotinama. Zastupljene su u svim populacionim i starosnim grupama, s tim što su znatno češće kod rvača i boksera.

Specifičnost građe ušne školjke daje veliku mogućnost za razvoj infekcije i nekroze, što ostavlja trajne deformitete. Zbog toga, krvni podliv kod nagnječenja ušne školjke i povrede sa ogoljenom hrskavicom moraju biti zbrinuti od strane lekara specijaliste.

Povrede spoljnog slušnog hodnika najčešće nastaju čačkanjem uva oštrim predmetima ili pri pokušaju nestručnog vađenja stranih tela iz uva. U slučaju povrede kanala, važno je ne stavljati ništa u uvo i ne prati ga, jer se tako može uneti infekcija. Ogrebotine kože kanala zarastaju bez ikakvog lečenja. U slučaju obimnije povrede,kanal se tamponira sterilnom trakom gaze sa antibiotskom mašću, čime se prevenira suženje kanala i infekcija.

Strana tela često dospevaju u uvo deteta, dešava se i da pri čišćenju uva štapićem u uvu ostane vata, što se nekad i ne primeti sve dok se ne razvije infekcija. U spoljni slušni hodnik mogu dospeti i insekti, što je praćeno izrazitio neprijatnim senzacijama, jačim bolom, bukom, pa i panikom. U ovom slučaju preporučuje se ulivanje vode ili ulja u uvo, kako bi se insekt utopio i eventualno ispao iz kanala.

U svim drugim situacijama treba sačekati stručnu pomoć, jer nestručno vađenje stranog tela iz uva nosi rizik od dubljeg utiskivanja i povređivanja kanala ili bubne opne i srednjeg uva. Strana tela spoljnog slušnog hodnika odstranjuju se ispiranjem ili instrumentom, pri čemu se uvek gleda da li postoji i povreda i kože kanala.

Ukoliko strano telo dospe duboko u uvo dolazi do povrede bubne opne, a u ređim slučajevima slušnih koščica. Za razliku od povrede kože kanala koja je praćedžd samo bolom i krvavljenjem, javlja se i slabljenje sluha, manje – ako je povređena samo bubna opna, i veće – ako su iščašene ili polomljene slušne koščice.

Osim pri direktnom povređivanju stranim telom, bubna opna može pući i pri naglom porastu vazdušnog pritiska u kanalu (udar šakom po uvu, udar uva o površinu vode pri skoku, eksplozije). Na oštećenje bubne opne ukazuju: krv u spoljnjem slušnom hodniku, bol, oslabljen sluh i eventualno zujanje u uvu. Pregledom se vidi rascep bubne opne, a audiometrija pokazuje provodnu redukciju sluha. Manji defekti zarastaju spontano uz antibiotsku zaštitu i vazokonstriktorne kapi
za nos, pri čemu se uvo ne sme kvasiti od momenta povređivanja do potpunog zarastanja.

U slučaju većih defekata bubne opne i povrede slušnih koščica neophodna je mikrohirurška intervencija.

Prelom slepoočne kosti nastaje delovanjem ekstremno jake tupe mehaničke sile i pri ranjavanju vatrenim oružjem. Od linije preloma zavisi da li će biti oštećena bubna opna, srednje ili unutrašnje uvo, i živac lica. Bolesnik koji nije izgubio svest zbog težine povrede, žaliće se na oslabljen sluh, zujanje u uvu, vrtoglavice. Pregledom se vidi rascep bubne opne ili krv u spoljnom slušnom hodniku ili u srednjem uvu ako je bubna opna cela i slabost mišića sa iste strane lica. dijagnostika podrazumeva ispitivanje sluha i ravnoteže, snimanje skenerom i ispitivanje funkcije facijalnag živca. Od dobijenih nala-za zavisi da li će se, i kada, povreda sanirati hirurški, ili će za oporavak biti dovoljna primena lekova. Prognoza oporavka direk^no je određena ekstenzivnošću povrede.

Loading...
loading...
----