Povišena telesna temperatura može da se javi kao pratilac mnogih bolesti i stanja. Ona je znak za uzbunu ako je zaista visoka (oko 40 stepeni Celzijusovih) zbog mogućih posledica ka6 što su dehidracija, ubrzan srčani ritam i neurološke komplikacije (grčevi, odnosno fras). Poseban oprez potreban je sa novorodenčadima, odojčadima, decom, starijima i hronočnim bolesnicima. Iako je veoma čest zdravstveni problem i dalje postoje mnoge zablude o tome kako se temperatura snižava.
Istine
– Tempereturu ne treba snižavati čim pređe 37. podeljak, jer je ona prirodan način odbrane organizma od infekcije. Povišena telesna temperatura ne slabi imuni sistem, već pomaže organizmu da se izbori sa infekcijom. Ona ubrzava metaboličke procese koji nepovoljno deluju na izazivače bolesti.
– Povišena telesna temperatura treba da se snižava samo kad prede 38 ili 39 stepeni Celzijusovih. Znači da lekove treba piti samo kada prede 38,5 stepeni.
– Telo treba da se rashlađuje mlakom vodom nekoliko minuta. Najbolje u kadi pod tušem ili uz pomoć krpe ili sunđera. Voda na taj način oduzima telu znatnu količinu toplote. Dete treba da se umota u peškir ili pamučnu pelenu natopljenu mlakom vodom i da se uvije u suv peškir. Posle pet do deset minuta obloga se skida, a koža osuši.
– Temperatura tela treba da se meri svakih 15 minuta. Rashlađivanje mlakom vodom treba da se ponavlja dok toplomer ne pokaže da je niža od 39. podeljka.
– Prostorije u kojoj je bolesnik treba da se rashlađuju provetravanjem i da ima dovoljno prirodne svetlosti. Na taj način se smanjuje koncentracija infektivnih agenasa.
– Mirovanje je neophodno, jer fizička aktivnost pojačava stavaranje toplote.
Zablude
– Utopljavanje bolesnika je veoma česta i opasna zabluda, jer pregrejanost tela može da dovede do toplotnog udara. Bolesnik treba da je lagano obučen i bude pokriven kao i kad nema povišenu temperaturu.
– Tuširanje hladnom vodom je stres za organizam pod temperaturom. Osim toga, hladna voda sužava krvne sudove i telo ne može da se oslobodi viška toplote.
– Trljanje alkoholom ili rakijom nije preporučljivo. To posebno važi za decu, jer može da dođe do apsorpcije alkohola preko kože i trovanjnja, kao i udisanjem alkohola ili rakije.
– Prisiljavanje bolesnika da jede i pije da bi brže ozdravio. Kad neko ima povišenu temperaturu preporučuje mu se lakša hrana, kao što su prepečen hleb, voće i puno tečnosti. Lekari sa engleskog područija deci za snižavanje temperature preporučuju sladoled.
– Antibiotici nisu lekovi za snižavanje telesne temperature. Oni se koriste u lečenju bakterijskih infekcija, a povišena telesna temperatura nije uvek znak bakterijske infekcije. Osim toga, antibiotici ne deluju na viruse. Ako bude bilo potrebno, bolest će se lečiti antibioticima, ali o tome odluku treba da donese lekar.
– Zagrevanje i zamračivanje prostorija u kojima bolesnik boravi.
