Povišena masnoća u krvi ishrana

Povišena masnoća u krvi nastaje pre svega zbog poremećaja metabolizma ali ishrana može značajno poboljšati ili pogoršati stanje…

Ovaj problem često nastaje zbog genetske uslovljenosti ali i drugi faktori kao što su ishrana i gojaznost kod mnogih izazivaju povišenje masnoće ili pogoršavaju genetski predodredjeno stanje.

Ishrana-dijeta kod povišenih masnoća u krvi
Kod ovakve ishrane mnogo je važnije šta od hrane treba izbegavati.Zato izbacite iz ishrane ili svedite na najmanju moguću meru sledeće namirnice:
beli hleb i peciva od belog brašna, lisnata testa i grickalice
punomasno mleko, pavlaka, kajmak,masni sirevi
meso (osim belog pilećeg i ribe), paštete,suhomesnati proizvodi, slanina.
žumanca
svinjska mast, margarin, loj, buter
sokovi sa šećerom, gazirani sokovi,marmelade,slatko.
kolači,torte, sladoledi,čokolada.
majonez, tartar sos
alkohol
jedite isključivo integralni hleb i nikada ga ne jedite zajedno sa krompirom, testeninama i pirinčom.Umesto belog pirinča jedite integralni koji se može naći u prodavnicama zdrave hrane.

Odavno je ustanovljeno da ključ očuvanja zdravlja leži u tome šta i koliko jedemo.Nedvosmisleni su rezultati istraživanja kada se radi o unošenju masnoća hranom.Količina i vrsta masti koje se unose hranom su jedan od odlučujućih činilaca za dobro zdravlje.
Sve masnoće koje se unose hranom dospevaju preko želuca i creva ,posle nekih preobražaja u krv.Odmah posle nekog obilnog obroka masne kapljice se mogu naći u krvi.Malo ko zna da se razne vrste masnoća različito duo zadržavaju u krvotoku.Neke masnoće iščezavaju već posle jednog do dva časa,dok se druge još mogu naći u krvnim sudovima i posle dva dana.

Masti iz krvi prelaze u tkiva i tamo sagorevaju u toku prometa materija-pri tome nastaje telesna temperatura-ili se jednostavno talože.Ovo nagomilavanje masti nastaje zbog toga što se čovek nedovoljno kreće ili zbog preterano unošenje masnoća hranom.

Od velikog značaja pri tome ima vrsta masnoće.Tu najpre spadaju masnoće iz hrane ,koje lako možemo da uočimo,ulje ,margarin,maslac,mast.Od odlučujućeg značaja su su one masoće koje ne možemo tako lako da uočimo jer se nalaze skrivene u pojedinim namirnicama:u mleku,siru,mesu,kobasicamačokoladi,itd.Sve ove vidljive i nevidljive masnoće čine dnevnu količinu masnoća koje čovek unosi hranom.Na žalos i danas se jelo smatra neukusnim ako nije zamašćeno raznim vrstama masnoća.

Masnoće se prema raznim merilima mogu podeliti na razne načine,ali za zdravlje je isključivo odlučujući tzv. jodni broj.Naime on ukazuje kako masne kiseline reaguju u organizmu (svaka mast se sastoji od masnih kiselina i glicerina)odnosno ovaj broj pokazuje da li se radi o zasićenim ili jednostruko ili dvostruko nezasićenim masnim kiselinama.

Ukoliko se masnoće duže zadržavaju u krvi,utoliko je nivo masti u krvi viši,utoliko je veća verovatnoća da može da dođe do oštećenja zidova krvnih sudova i do taloženja kalcijuma odnosno zakrečavanja.Kada ova oštećenja zidova krvnih sudova dostignu izvesnu meru nije dovoljno i pravilno prokrvljen i tada postajemo zaboravni.Koronarni krvni sudovi koji ishranjuju srce postaju postepeno kruti a kao posledica toga nastju bolni grčevi i srčane slabosti.Takodje i veliki krvni sudovi u predelu creva postau neelastični što nepovoljno utiče na varenje i promet mateirija.

Na razmišljanje navodi činjenica da ljudi koji žive oskudno u siromašnim zemljama bez dovoljno hrane i tek s vremena na vreme se mogu potpuno zasititi u starosti imaju vrlo dobre krvne sudove.Nasuprot tome debele i gojazne osobe iste starosti ranije umiru zbog oboljenja srca i krvnih sudova.