Statistike upozoravaju: hipertenzija je masovni ubica u svetu jer, kao komplikacija, direktno dovodi do infarkta i sloga! Međutim, ako se na vreme otkrije i pravilno leći, to je jedna od najizlečivijih bolesti. Zbog čega onda ona danas predstavlja globalni problem i „ima na savesti” gotovo 2/3 smrtnih ishoda u svetu? Deo odgovornosti počiva u svakom pojedincu, ukazuju stručnjaci, ali i u činjenici da se mahom svi skrivamo iza uzdanice „pa, neće valjda baš mene”.
Kada je očuvanje zdravlja u pitanju uopšte nije svejedno da li ste pušač ili niste, jer je du van ubedljivo najveći faktor rizika. Mnogi naši pacijenti smanje broj cigareta pa misle da su za zdravlje učinili nešto veliko, a to zapravo nije tačno, kao ni priče o komšiji ili rođaku koji suživeli 90 godina, a bih su pušači. To su izuzeci. Zakon velikih brojeva kaže da pušenje povećava osam puta rizik za infarkt, to je 800 odsto! Lekovi koji su među najuspešnijim u medicini ovaj rizik smanjuju za svega 40 odsto. Ako stavite na vagu 40 i 800 i sami ćete videti razliku.
Rizik
Na žalost, faktori rizika ovde se ne sabiraju nego potenciraju, ističe naš sagovornik. Tako da ako je neko pušač, ima šećernu bolest, masnoće, naslednu sklonost i gojaznost, rizik više nije ni 2, 4 ili 8 odsto nego
16,32 i tako redom. Rizik ne raste linearno nego drastično, naglo, a malo ko je toga svestan, ili teži tome da rizik smanji. Na primer, ako neko ima dijabetes i puši, on zapravo čini prolongirano samoubistvo! Ili, ako je vaš otac imao infarkt, a vi ste pušač, možete odmah sebi da rezervišete mesto u bolnici za neku godinu, jer ćete sigurno imati isti problem.
Za početak bi svako od nas prvo trebalo da sagleda sopstveni rizik koji je definisan nasleđem, a onda da promeni način života, ishrane (smanjiti količinu soli), da prestane da puši i da fizičku aktivnost prilagodi godinama i zdravstvenom stanju. Sve što može da se „popravi” od faktora rizika ne treba da se odlaže za sutra, ističu lekari.
Terapija
Procenjuje se da hipertenziju ima 30-40 odsto stanovništa planete, a što su zemlje razvijenije i bogatije, a uslovi života stresniji, to je više ljudi sa hipertenzijom. U našoj zemlji sa visokim pritiskom živi barem trećina ako ne i više ljudi. Polovina ne zna da ima problem, a od polovine koja se leči ili to pokušava, samo 50 odsto ima dobro postavljenu dijagnozu i terapiju koja je postigla ciljne vrednosti: 140/90 i manje. Oni koji imaju poseban rizik (dijabetičari, ljudi koji su imali infarkt, slog) imaju i strožiji kriterijum – 135/85 ili 130/80 za one najrizičnije.
Najveći problem je što kada se hipertenzija pojavi, nema tegoba i tako daje teško ubediti pacijente da uzimaju terapiju i to doživotno. Još ako se na početku pojave neke
neželjene rakcije na lek, recimo bolesnik počne da kašlje ili se jave problemi sa potencijom, to utiče na poverenje i smanjuje volju da uzima dalje terapiju.
Vodeći motiv za redovno uzimanje lekova nije samo normalizacija pritiska, nego prevencija da za 5, 10 ili 15 godina pacijent ne bi dobio infarkt ili slog. Terapija mu omogućava da sačuva kvalitet života i da izbegne ogromne rizike. Oni koji se u mlađem dobu šlogiraju, ostaju doživotno invalidi o kojima neko mora da brine. To se ne dešava uvek, ali u većini slučajeva je tako. Relativno mali mentalni napor i briga za sopstveno zdravlje pomažu pacijentu da ga sačuva na duge staze. Zakon velikih brojeva i tu je veoma precizan – ako imate hipertenziju i ne lečite se, rizik da se bilo šta loše desi je ogroman.
Povišen krvni pritisak je u više od 80 odsto slučajeva udružen sa drugim bolestima, kao što su dijabetes, gojaznost, povišene masnoće u krvi… Isključivo od hipertenzije boluju uglavnom mlađi pacijenti, kojima je bolest još na početku.
Hipertenzija ne boli, a kada počne da otežava život, znači da je već u poodmaklom stadijumu.
Znaci koji mogu da ukazu na hipertenziju su glavobolja, zujanje u ušima, a kod vehkog skoka pritiska ih hipertenzivne krize, i bol u grudima, zamagljen vid, nagon na povraćanje.
LEČENJE
Terapija se ne određuje na osnovu rezultata samo jednog merenja, već više ponavljanih. Stručnjaci kažu da na hipertenziju može da ukaže ako pacijent, u kućnim uslovima, naspavan, odmoran i bez stresa tri puta izmeri vrednosti sistolnog pritiska više od 140, a dijstolnog od 90.
Jedno merenje, pogotovo na pregledu, ne može da bude pravo merilo za dijagnozu. Inače je poznata takozvana „hipertenzija belog mantila”, odnosno da su pacijentu na pregledu vrednosti krvnog pritiska uvek više u odnosu na merenje u kućnim uslovima.
