Povišen krvni pritisak:sve što treba znati

povisen krvni pritisakPovišen krvni pritisak uskoro bi mogao da postane i jedan od glavnih problema razvijenog sveta. Naime, prema svim raspoloživim podacima, u poslednje vreme gotovo svaki drugi stanovnik stariji od 50 godina ima povremeno ili stalno povišen krvni pritisak, koji je, posle holesterola, drugi po redu takozvani “tihi ubica”.

Povišeni krvni pritisak (med. izraz “hipertenzija”) bez ikakvog upozorenja može veoma ozbiljno da ugrozi život pacijenta.

Kako izmeriti krvni pritisak?
Posle svakog otkucaja srca puls stvara sistolni krvni pritisak (gornja vrednost pri očitavanju), zatim se srce odmara delić sekunde, a pritisak u krvnim sudovima opada – faza dijastolnog krvnog pritiska (donja vrednost pri očitavanju).
Merenje krvnog pritiska je vrlo jednostavno. Na tržištu, osim klasičnih modela sa vazdušnom komorom unutar trake od tkanine i pumpice kojom se traka naduva, uz primenu stetoskopa i skale koja pokazuje vrednosti krvnog pritiska, postoji nekoliko modela digitalnih merača za vrlo jednostavnu primenu. Prilikom nabavke uređaja za merenje krvnog pritiska ipak obratite pažnju na kvalitet proizvoda, jer je pouzdanost dobijenih rezultata od životne važnosti.
Kontrola krvnog pritiska je jedan od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja.

Postoje ljudi sa veoma visokim pritiskom koji se osećaju sjajno. Žive bez ikakvih smetnji čak i sa pritiskom 200/100, a istovremeno su veoma blizu iznenadnom šlogu, infarktu ili oštećenju bubrega.

Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?
Kod odraslih osoba, koje ne uzimaju lekove za sniženje krvnog pritiska idealan pritisak iznosi do 120/80 mm (milimetara živinog stuba), normalan do 130/85, a povišen preko 140/90, kada postoji rizik od ozbiljnih oboljenja i prevremene smrti. Merenje se podrazumeva u fazi mirovanja.

Rizici pri povišenom krvnom pritisku

Uz povišeni krvni pritisak vezane su mnoge bolesti: bubrega, mrežnjače, srčana insuficijencija, ateroskleroza, prskanje krvnih sudova, šlog i infarkt.
Osobe sa povišenim krvnim pritiskom sklone su aterosklerozi (atero = kašasta masna masa, skleroza = tvrdoća), a to podrazumeva sužavanje i nagomilavanje masti u arterijama, usled čega one gube elastičnost i postaju krute. Pretežno su napadanuti krvni sudovi u glavi i vratu, baš oni koji prenose krv do mozga. Masne naslage u arterijama prekrivene su čvrstom fibroznom kapom (plak) koja donekle onemogućava konakt masnih naslaga sa krvlju, a time i stvaranje opasnih ugrušaka. Ukoliko plak bude iz bilo kog razloga nagrižen, u krvotok će se osloboditi masni materijal, što može da dovede do stanja ishemje, sličnog manjem šlogu, ali sa veoma brzim oporavkom, u toku nekoliko minuta ili sati. Mnogo je ozbiljnija situacija ako ulcerozni plak aktivira krvne pločice, odnosno telesne ćelije za zgrušavanje krvi. Ugrušak može potpuno da blokira arteriju koja je već sužena usled ateroskleroze. Ukoliko se to dogodi u arteriji koja sprovodi krv do mozga, moždano tkivo koje je zavisilo od te arterije će odumreti. Ovo se naziva šlog. Šlog može da nastane i usled većih oštećenja moždanih krvnih sudova, koji prskaju i krvare (hemoragični šlog). Što se više krvi nagomilava unutar lobanje, to je veći pritisak i unutar mozga.

Bubrežna insuficijencija
je oboljenje koje je takođe prouzrokovano povišenim krvnim pritiskom. Ispitivanja su pokazala da je rizik od bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa krvnim pritiskom većim od 160/100 i do 22 puta veći u odnosu na pacijente sa normalnim krvnim pritiskom.

Kako dolazi do oštećenja bubrega?
Razaranjem nefrona, sitnih mikroskopskih ćelija za filtriranje koje čine funkciju bubrega. Postepenim uništavanjem nefrona bubreg gubi sposobnost da pročišćava krv, pa se nivo toksina u telu povećava. Tada nastaje ono što zovemo bubrežnom insuficijencijom, koja na početku i ne mora da se očituje nekim jasnim simptomima, sve dok bolest ne uznapreduje, a krajnji ishod je dijaliza ili smrt.

Povišeni krvni pritisak, ukoliko se ne kontroliše i ne snižava lekovima, kod mnogih ljudi uzrokuje i postepeni pad mentalnih sposobnosti. Nažalost, gotovo svi lekovi za sniženje krvnog pritiska imaju značajne neželjene efekte. Kada je krvni pritisak samo blago povišen, rizik od uzimanja lekova je često veći od koristi. Dugoročni tretman lekovima kod osoba sa blagom hipertenzijom mogao bi da se zameni pristupom lečenju bez lekova, na bazi promene načina života, a pre svega ishrane.
Snižavanjem krvnog pritiska značajno se umanjuje i rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Uzroci povišenog krvnog pritiska

Uzrok povećanom krvnom pritisku uglavnom leži u prekomernom sužavanju ili ukrućivanju krvnih sudova – zidova arterija, zatim u hormonskim poremećajima, ali i u neodgovarajućem načinu života. Takođe treba spomenuti i genetske faktore, odnosno sklonost ka povišenom pritisku. Ipak, smatra se da bi 80% osoba sa hipertenzijom moglo da snizi svoj krvni pritisak na bezbedan nivo, čak i bez upotrebe lekova, ako bi prihvatili sve promene života koje im savetuju stručnjaci. Jer, medicinska istraživanja, koja su sponzorisali mnogi naučni instituti u svetu, dokazuju da taj pristup snižavanja pritiska na prirodni način, zaista deluje.

Promene načina života u cilju sniženja krvnog pritiska
Dokazano je da sledeće četiri istovremene promene u načinu života deluju na sniženje krvnog pritiska.
1.Smanjenje telesne težine
2. Ishrana sa malo soli
3. Smanjeno konzumiranje alkohola
4. Povećana fizička aktivnost

Sve što je lepo i ukusno nije i zdravo
Gojaznost je jedan od najznačajnijih faktora povišenog krvnog pritiska.Studije koje su vršene na američkim institutima pokazale su da se najbolji uspeh postigle osobe koje su primenile radikalne mere i prešle na vegetarijansku ishranu.
Dokazano je da narodi koji u svojim jelima koriste male količine soli (pirinač, voće) imaju gotovo zanemarljiv procenat bolesnika od hipertenzije.
Već i umanjenje težine od samo 2,5 kg u većini slučajeva će značajno sniziti krvni pritisak. Ovo se najbrže postiže:
-smanjivanjem količine pjedinačnih obroka i prelaskom na zdravu hranu
-izbegavanjem večere, ev. pojesti nešto voća
-odstraniti šećer i masnoću iz hrane
-pojačati fizičku aktivnost, uključiti dnevno vežbanje oko 45 minuta.

So u velikoj meri povećava krvni pritisak. Time se ne misli samo na čipseve, krekere, slane štapiće ili suhomesnate proizvode, već na jela u koja se pri svako-dnevnoj pripremi i kuvanju unose velike količine soli. So se sastoji od dva elementa – natrijuma i hlora. Na pakovanjima gotovih prehrambenih proizvoda trebalo bi da bude navedeno procentualno učešće oba elementa.
Zašto je to važno. Zato što istraživanja ukazuju na to da je u stvari kombinacija natrijuma sa hlorom ta koja prouzrokuje oštećenja. U određenim namirnicama postoji i velika količina skrivenog natrijuma, pa je poželjno da se pri kupovini čitaju i etikete na pakovanju.

Prosečan stanovnik visoko razvijenih zemalja unosi dnevno oko 4000 mg soli, što je 16 puta više od minimalnog neophodnog nivoa od 250 mg.Što je veći unos natrijuma, to je veći i rizik od infarkta, pokazala su istraživanja, bez obzira da li pacijent pati od hipertenzije ili ne. I ne samo to. Ishrana siromašna solju smanjuje rizik i od drugih oboljenja:
-infarkta miokada
-srčane insuficijencije i njenih komplikacija
-ciroze jetre
-bubrežne insuficijencije
-malignih oboljenja želuca i jednjaka
-osteoporoze
-kamena u bubregu

Velike količine soli sadrže sledeće namirnice:
Kečap,krastavci i paprike iz turšije, kišeli kupus, majonez, senf i razni gotovi prelivi, svi suhomesnati proizvodi, viršle i razne kobasice, gotove supe i čorbeneke vrste slanih sireva i svi konzervirani proizvodi. Ove proizvode treba koristiti što ređe. Ne zaboravimo na razne vegeta i biozačine, kao dodatke jelima, koji takođe sadrže velike količine ne samo soli, već i glutamata, supstancije koja u većim količinama dokazano podriva zdravlje.

Posebno treba naglasiti da se dodavanje soli iz slanika u toku jela ni u kom slučaju ne savetuje.
Prosto je neverovatno koliko je gotova hrana iz restorana, pekara, picerija i raznih roštiljnica presoljena. Kao da se svi takmiče ko će pripremiti slaniji obrok. Nekada se verovalo da ugostitelji namerno sole hranu, kako bi gosti posle obroka bili žedni i naručili što veće količine pića. Ali kako da objasnimo preslane pice, bureke, pite… kao da nas namerno truju -po dogovoru. Još ako znamo da je broj stanovnika starijih od 60 godina veoma velik, i da baš oni čine najveću rizičnu grupu u pogledu hipertenzije, zaista ostajemo bez logičnog objašnjenja.
Neka ispitivanja zasoljenosti hrane, vršena kod nas u periodu od 20 godina u predškolskim ustanovama, su pokazala
da se količina soli u dečijim obrocima povećavala vremenom u odnosu na ranije godine. Pošto danas i veoma mlade osobe oboljevaju od hipertenzije to se povezuje sa solju. Čulo ukusa sa godinama slabi, pa oni koji pripremaju jela nesvesno povećavaju količinu soli u ishrani i tako se stvara navika.
I tako, na pitanje koja vrsta hrane je najbezbednija, odgovor nije teško dati: voće, sveže povrće, žitarice i jezgrasti plodovi. Voće pruža dvostruku korist jer je bogato i kalijumom koji umanjuje krvni pritisak, pa i tu leži odgovor zašto je prirodna ishrana bogata voćem povrćem i žitaricama odgovor na pitanje problema sa visokim pritiskom.

Visok pritisak alkohol i kafa

Poznato je da kofein, isto kao i alkohol, utiče na krvni pritisak tako što ga povećava. Dakle, odstranjivanje kafe i alkohola iz upotrebe neophodno je za sniženje krvnog pritiska na prirodan način.
Suprotno tome, hrana koja je bogata kalcijumom može takođe značajno da snizi krvni pritisak, a zeleno povrće predstavlja dobar izvor kalcijuma.

Pušenje i životni stres

Pušenje je još jedan faktor koji povećava krvni pritisak, naročito ukoliko se u toku dana popuši veća količina cigareta. Stresovi u velikoj meri utiču na sistolni krvni pritisak.

Vežbanje
Vežbe aktiviraju srce i pluća i značajno snižavaju krvni pritisak kod pacijenata sa hipertenzijom.

Nizak krvni pritisak
Suprotno nekim mišljenjima, nije štetan za zdravlje, sve dok se osoba oseća dobro. U slučajevima pojave slabosti, ošamućenosti ili vrtoglavice, radi se o hipotenziji koja je povezana sa sindromom hroničnog zamora.

Zaključak
-Povišeni krvni pritisak je opasan za zdravlje i predstavlja rizik za invalidnost i prevremenu smrt.
-Normalan krvni pritisak neće premašiti 120/80 u stanju mirovanja.
-Kod većine ljudi se povišeni krvni pritisak može regulisati prirodnim putem, odnosno promenama načina života.
-Neophodno je redovno kontrolisati krvni pritisak.

Loading...
loading...
----