Povišen krvni pritisak (hipertenzija) znači da je pritisak stalno 140/90 mmHg ili viši. Često nema simptoma, a godinama oštećuje srce, krvne sudove, mozak, bubrege i oči. Leči se promenom načina života – manje soli, više povrća i kretanja, smanjenje težine, bez cigareta – i lekovima kada lekar proceni da su potrebni. Ispod je sve što treba znati: uzroci, simptomi, merenje, lečenje i prirodni lekovi.
Povišen krvni pritisak uskoro bi mogao da postane i jedan od glavnih problema razvijenog sveta. Naime, prema svim raspoloživim podacima, u poslednje vreme gotovo svaki drugi stanovnik stariji od 50 godina ima povremeno ili stalno povišen krvni pritisak, koji je, posle holesterola, drugi po redu takozvani “tihi ubica”.
Povišeni krvni pritisak (med. izraz “hipertenzija”) bez ikakvog upozorenja može veoma ozbiljno da ugrozi život pacijenta.
Kako izmeriti krvni pritisak?
Posle svakog otkucaja srca puls stvara sistolni krvni pritisak (gornja vrednost pri očitavanju), zatim se srce odmara delić sekunde, a pritisak u krvnim sudovima opada – faza dijastolnog krvnog pritiska (donja vrednost pri očitavanju).
Merenje krvnog pritiska je vrlo jednostavno. Na tržištu, osim klasičnih modela sa vazdušnom komorom unutar trake od tkanine i pumpice kojom se traka naduva, uz primenu stetoskopa i skale koja pokazuje vrednosti krvnog pritiska, postoji nekoliko modela digitalnih merača za vrlo jednostavnu primenu. Prilikom nabavke uređaja za merenje krvnog pritiska ipak obratite pažnju na kvalitet proizvoda, jer je pouzdanost dobijenih rezultata od životne važnosti.
Kontrola krvnog pritiska je jedan od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja.
Postoje ljudi sa veoma visokim pritiskom koji se osećaju sjajno. Žive bez ikakvih smetnji čak i sa pritiskom 200/100, a istovremeno su veoma blizu iznenadnom šlogu, infarktu ili oštećenju bubrega.
Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?
Kod odraslih osoba, koje ne uzimaju lekove za sniženje krvnog pritiska idealan pritisak iznosi do 120/80 mm (milimetara živinog stuba), normalan do 130/85, a povišen preko 140/90, kada postoji rizik od ozbiljnih oboljenja i prevremene smrti. Merenje se podrazumeva u fazi mirovanja.
Rizici pri povišenom krvnom pritisku
Uz povišeni krvni pritisak vezane su mnoge bolesti: bubrega, mrežnjače, srčana insuficijencija, ateroskleroza, prskanje krvnih sudova, šlog i infarkt.
Osobe sa povišenim krvnim pritiskom sklone su aterosklerozi (atero = kašasta masna masa, skleroza = tvrdoća), a to podrazumeva sužavanje i nagomilavanje masti u arterijama, usled čega one gube elastičnost i postaju krute. Pretežno su napadanuti krvni sudovi u glavi i vratu, baš oni koji prenose krv do mozga. Masne naslage u arterijama prekrivene su čvrstom fibroznom kapom (plak) koja donekle onemogućava konakt masnih naslaga sa krvlju, a time i stvaranje opasnih ugrušaka. Ukoliko plak bude iz bilo kog razloga nagrižen, u krvotok će se osloboditi masni materijal, što može da dovede do stanja ishemje, sličnog manjem šlogu, ali sa veoma brzim oporavkom, u toku nekoliko minuta ili sati. Mnogo je ozbiljnija situacija ako ulcerozni plak aktivira krvne pločice, odnosno telesne ćelije za zgrušavanje krvi. Ugrušak može potpuno da blokira arteriju koja je već sužena usled ateroskleroze. Ukoliko se to dogodi u arteriji koja sprovodi krv do mozga, moždano tkivo koje je zavisilo od te arterije će odumreti. Ovo se naziva šlog. Šlog može da nastane i usled većih oštećenja moždanih krvnih sudova, koji prskaju i krvare (hemoragični šlog). Što se više krvi nagomilava unutar lobanje, to je veći pritisak i unutar mozga.
Bubrežna insuficijencija je oboljenje koje je takođe prouzrokovano povišenim krvnim pritiskom. Ispitivanja su pokazala da je rizik od bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa krvnim pritiskom većim od 160/100 i do 22 puta veći u odnosu na pacijente sa normalnim krvnim pritiskom.
Kako dolazi do oštećenja bubrega?
Razaranjem nefrona, sitnih mikroskopskih ćelija za filtriranje koje čine funkciju bubrega. Postepenim uništavanjem nefrona bubreg gubi sposobnost da pročišćava krv, pa se nivo toksina u telu povećava. Tada nastaje ono što zovemo bubrežnom insuficijencijom, koja na početku i ne mora da se očituje nekim jasnim simptomima, sve dok bolest ne uznapreduje, a krajnji ishod je dijaliza ili smrt.
Povišeni krvni pritisak, ukoliko se ne kontroliše i ne snižava lekovima, kod mnogih ljudi uzrokuje i postepeni pad mentalnih sposobnosti. Nažalost, gotovo svi lekovi za sniženje krvnog pritiska imaju značajne neželjene efekte. Kada je krvni pritisak samo blago povišen, rizik od uzimanja lekova je često veći od koristi. Dugoročni tretman lekovima kod osoba sa blagom hipertenzijom mogao bi da se zameni pristupom lečenju bez lekova, na bazi promene načina života, a pre svega ishrane.
Snižavanjem krvnog pritiska značajno se umanjuje i rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Uzroci povišenog krvnog pritiska
Uzrok povećanom krvnom pritisku uglavnom leži u prekomernom sužavanju ili ukrućivanju krvnih sudova – zidova arterija, zatim u hormonskim poremećajima, ali i u neodgovarajućem načinu života. Takođe treba spomenuti i genetske faktore, odnosno sklonost ka povišenom pritisku. Ipak, smatra se da bi 80% osoba sa hipertenzijom moglo da snizi svoj krvni pritisak na bezbedan nivo, čak i bez upotrebe lekova, ako bi prihvatili sve promene života koje im savetuju stručnjaci. Jer, medicinska istraživanja, koja su sponzorisali mnogi naučni instituti u svetu, dokazuju da taj pristup snižavanja pritiska na prirodni način, zaista deluje.
Promene načina života u cilju sniženja krvnog pritiska
Dokazano je da sledeće četiri istovremene promene u načinu života deluju na sniženje krvnog pritiska.
1.Smanjenje telesne težine
2. Ishrana sa malo soli
3. Smanjeno konzumiranje alkohola
4. Povećana fizička aktivnost
Sve što je lepo i ukusno nije i zdravo
Gojaznost je jedan od najznačajnijih faktora povišenog krvnog pritiska.Studije koje su vršene na američkim institutima pokazale su da se najbolji uspeh postigle osobe koje su primenile radikalne mere i prešle na vegetarijansku ishranu.
Dokazano je da narodi koji u svojim jelima koriste male količine soli (pirinač, voće) imaju gotovo zanemarljiv procenat bolesnika od hipertenzije.
Već i umanjenje težine od samo 2,5 kg u većini slučajeva će značajno sniziti krvni pritisak. Ovo se najbrže postiže:
-smanjivanjem količine pjedinačnih obroka i prelaskom na zdravu hranu
-izbegavanjem večere, ev. pojesti nešto voća
-odstraniti šećer i masnoću iz hrane
-pojačati fizičku aktivnost, uključiti dnevno vežbanje oko 45 minuta.
So u velikoj meri povećava krvni pritisak. Time se ne misli samo na čipseve, krekere, slane štapiće ili suhomesnate proizvode, već na jela u koja se pri svako-dnevnoj pripremi i kuvanju unose velike količine soli. So se sastoji od dva elementa – natrijuma i hlora. Na pakovanjima gotovih prehrambenih proizvoda trebalo bi da bude navedeno procentualno učešće oba elementa.
Zašto je to važno. Zato što istraživanja ukazuju na to da je u stvari kombinacija natrijuma sa hlorom ta koja prouzrokuje oštećenja. U određenim namirnicama postoji i velika količina skrivenog natrijuma, pa je poželjno da se pri kupovini čitaju i etikete na pakovanju.
Prosečan stanovnik visoko razvijenih zemalja unosi dnevno oko 4000 mg soli, što je 16 puta više od minimalnog neophodnog nivoa od 250 mg.Što je veći unos natrijuma, to je veći i rizik od infarkta, pokazala su istraživanja, bez obzira da li pacijent pati od hipertenzije ili ne. I ne samo to. Ishrana siromašna solju smanjuje rizik i od drugih oboljenja:
-infarkta miokada
-srčane insuficijencije i njenih komplikacija
-ciroze jetre
-bubrežne insuficijencije
-malignih oboljenja želuca i jednjaka
-osteoporoze
-kamena u bubregu
Velike količine soli sadrže sledeće namirnice
Kečap,krastavci i paprike iz turšije, kišeli kupus, majonez, senf i razni gotovi prelivi, svi suhomesnati proizvodi, viršle i razne kobasice, gotove supe i čorbeneke vrste slanih sireva i svi konzervirani proizvodi. Ove proizvode treba koristiti što ređe. Ne zaboravimo na razne vegeta i biozačine, kao dodatke jelima, koji takođe sadrže velike količine ne samo soli, već i glutamata, supstancije koja u većim količinama dokazano podriva zdravlje.
Posebno treba naglasiti da se dodavanje soli iz slanika u toku jela ni u kom slučaju ne savetuje.
Prosto je neverovatno koliko je gotova hrana iz restorana, pekara, picerija i raznih roštiljnica presoljena. Kao da se svi takmiče ko će pripremiti slaniji obrok. Nekada se verovalo da ugostitelji namerno sole hranu, kako bi gosti posle obroka bili žedni i naručili što veće količine pića. Ali kako da objasnimo preslane pice, bureke, pite… kao da nas namerno truju -po dogovoru. Još ako znamo da je broj stanovnika starijih od 60 godina veoma velik, i da baš oni čine najveću rizičnu grupu u pogledu hipertenzije, zaista ostajemo bez logičnog objašnjenja.
Neka ispitivanja zasoljenosti hrane, vršena kod nas u periodu od 20 godina u predškolskim ustanovama, su pokazala
da se količina soli u dečijim obrocima povećavala vremenom u odnosu na ranije godine. Pošto danas i veoma mlade osobe oboljevaju od hipertenzije to se povezuje sa solju. Čulo ukusa sa godinama slabi, pa oni koji pripremaju jela nesvesno povećavaju količinu soli u ishrani i tako se stvara navika.
I tako, na pitanje koja vrsta hrane je najbezbednija, odgovor nije teško dati: voće, sveže povrće, žitarice i jezgrasti plodovi. Voće pruža dvostruku korist jer je bogato i kalijumom koji umanjuje krvni pritisak, pa i tu leži odgovor zašto je prirodna ishrana bogata voćem povrćem i žitaricama odgovor na pitanje problema sa visokim pritiskom.
Visok pritisak alkohol i kafa
Poznato je da kofein, isto kao i alkohol, utiče na krvni pritisak tako što ga povećava. Dakle, odstranjivanje kafe i alkohola iz upotrebe neophodno je za sniženje krvnog pritiska na prirodan način.
Suprotno tome, hrana koja je bogata kalcijumom može takođe značajno da snizi krvni pritisak, a zeleno povrće predstavlja dobar izvor kalcijuma.
Pušenje i životni stres
Pušenje je još jedan faktor koji povećava krvni pritisak, naročito ukoliko se u toku dana popuši veća količina cigareta. Stresovi u velikoj meri utiču na sistolni krvni pritisak.
Vežbanje
Vežbe aktiviraju srce i pluća i značajno snižavaju krvni pritisak kod pacijenata sa hipertenzijom.
Nizak krvni pritisak
Suprotno nekim mišljenjima, nije štetan za zdravlje, sve dok se osoba oseća dobro. U slučajevima pojave slabosti, ošamućenosti ili vrtoglavice, radi se o hipotenziji koja je povezana sa sindromom hroničnog zamora.
Zaključak
-Povišeni krvni pritisak je opasan za zdravlje i predstavlja rizik za invalidnost i prevremenu smrt.
-Normalan krvni pritisak neće premašiti 120/80 u stanju mirovanja.
-Kod većine ljudi se povišeni krvni pritisak može regulisati prirodnim putem, odnosno promenama načina života.
-Neophodno je redovno kontrolisati krvni pritisak.
Kako se leči visok krvni pritisak
Samo polovina bolesnika se pravilno leči – ostali rizikuju infarkt i šlog.- Najčešće nema konkretnog uzroka povišenog krvnog pritiska.Velikom broju pacijenata dovoljna je izmena načina života i ishrane…
Čovečanstvo sve više stari, a bolesti od kojih se sve više oboleva su srčani udar (infarkt) i moždani šlog. Hipertenzija (visok krvni pritisak) najviše utiče na razvoj oba ova oboljenja. Nažalost, procenjuje se da samo polovina bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom stvarno zna za pravu opasnost od ovog oboljenja, jer ono najčešće dugo traje bez izraženijih simptoma i samo se polovina bolesnika sa utvrđenim povišenim krvnim pritiskom pravilno i leči.
Uzroci povišenog krvnog pritiska
Sa svakim otkucajem srca, srčani mišić se kontrahuje, krv se pumpa kroz telo i potiskuje kroz krvne sudove (arterije) pod određenim pritiskom. Ovaj pritisak krvi u arterijama se povećava kada se srce kontrahuje (zgrči), a smanjuje kada se srce opusti između kontrakcija.
Najveći pritisak u arterijama je tokom kontrakcije srca i on se naziva sistolni krvni pritisak ili “gornji” pritisak. Minimalni krvni pritisak je između otkucaja srca i zove se dijastolni pritisak ili “donji”, a u narodu se naziva i “srčani pritisak”. Na primer, za nekoga ko ima normalan krvni pritisak, recimo 120/80 (izgovara se 120 kroz 80), 120 je sistolni pritisak, a 80 je dijastolni pritisak. Hipertenzija je prekomerno povećanje sistolnog ili dijastolnog pritiska. Ne postoji precizna granica između normalnog i povišenog pritiska, ali vrednost preko 140/90 se, generalno uzevši, prihvata za granicu preko koje se registruje hipertenzija.
Jednom izmeren povišen pritisak još ne znači da se radi o hipertenziji, jer pritisak može varirati, zavisno od toga kada i kako je izmeren. Veoma je važno shvatiti da se menja tokom dana i od jednog do drugog dana. Uopšteno, potrebno je 3 ili više puta izmeriti povišen krvni pritisak da bi se stavila bolesniku etiketa da ima hipertenziju i započela terapija.
Preko 95 odsto bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom ima tzv esencijalnu hipertenziju. Ovo znači da ne postoji, ili nije utvrđen specifičan uzrok hipertenzije. U ovakvim slučajevima dokazana je uloga naslednih faktora, ali i određenog načina života i ishrane (česti stresovi i ishrana bogata solju).
U preostalih 5 odsto bolesnika sa povišenim pritiskom mogu se naći konkretni uzroci ovoga poremećaja, te se ovo naziva sekundarna hipertenzija. Najčešći uzroci su oštećenje bubrega, suženje bubrežnih arterija, različita endokrinološka ob-ljenja i drugo.
Pored ovoga, postoje faktori koji doprinose češćoj pojavi hipertenzije – starija životna dob, nasledni faktori, dijeta bogata solju, česti emocionalni stresovi…
U starijoj životnoj dobi češće se javlja selektivno povišenje sistolnog krvnog pritiska.
Nasledni faktor se manifestuje više kao predispozicija za češću pojavu hipertenzije u nekim porodicama, nego što konkretno postoji gen koji je povezan sa nastankom hipertenzije. Da bi se ova predispozicija ispoljila potrebni su dodatni spoljašnji faktori.
Dijeta bogata solju je jedan od ovih spoljašnjih faktora. Dokazano je da se u sredinama koje obilnije sole hranu češće javljaju hipertenzija i njene najopasnije komplikacije – srčani infarkt i moždani šlog.
Emocionalni stres za kratko povisuje krvni pritisak, ali ne može dovesti do prave hipertenzivne bolesvi. S druge strane, opuštanje i sedativi imaju povoljan efekat na stanje organizma, ali ne mogu sprečiti nastanak povišenog pritiska, niti značajnije sami zasebe regulisati vrednosti pritiska.
Kofein ima sličan efekat na krvni pritisak kao i emocionalni stres, povišava prolazno krvni pritisak (zato se i ne preporučuje pacijentima da piju kafu pre odlaska lekaru koji će im meriti pritisak), ali nema na hipertenziju dugoročni efekat.
Alkohol u umerenim količinama ima povoljan efekat na kardiovaskularni sistem. Međutim, uzimanje alkohola u većim količinama više od dva pića dnevno, dovodi do produženog skoka krvnog pritiska.
Gojaznost i hipertenzija često idu zajedno, a poznato je da smanjenje telesne težine gojaznih obavezno dovodi do sniženja krvnog pritiska.
Više vežbi, manje soli
Svakodnevno fizičko vežbanje povoljno deluje na sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa hipertenzijom. Vežbe dodatno smanjuju nivoe masti u krvi i utiču na smanjenje telesne težine. Rutinski se preporučuju vežbe svim pacijentima, ukoliko nemaju znakove ozbiljnog srčanog oboljenja.Obavezno je konsultovati lekara pre započinjanja programa vežbi.
Mnogim pacijentima se značajno smanjuje pritisak, kada smanje unos soli kroz ishranu. Efekat smanjenja soli nije istovetan kod svih pacijenata. Postoje neki pacijenti koji su više “osetljivi na so” i postižu veću dobit iz restrikcije soli nego ostali. Uopšteno govoreći, stariji bolesnicii pacijenti sa teškom hipertenzijom bolje reaguju na smanjenje krvnog pritiska sa smanjenjem soli. Preporučuje se restrikcija soli, sa unosom do najviše 5 grama na dan. Posle samo jednog meseca ovakvog režima može doći do potpunog regulisanja krvnog pritiska, bez uzimanja lekova.
Od neobične je važnosti napomenuti da je povišen krvni pritisak često udružen sa drugim oboljenjima, koja dodatno zahtevaju restrikciju soli u ishrani, kao što su srčana slabost i oboljenja bubrega.
Lekovi nisu uvek neophodni
Za veliki broj bolesnika nije neophodno uzimanje određenih lekova i savetuje se samo izmena načina života i ishrane. Glavni principi su dijeta sa malo soli, smanjenje telesne težine, izbegavanje alkohola, redovno fizičko vežbanje, prekid pušenja.
Za druge, koji moraju uzimati lekove, drugačije življenje znači smanjenje doze lekova i popravljanje drugih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.
Kao i kod mnogih drugih oboljenja ne postoji jedinstveni ključ koji rešava sve tipove hipertenzije, posebno zato što se ne javlja kao izolovana bolest. Često su prisutni i drugi faktori rizika – pušenje, visoki holesterol, šećerna bolest, porodično opterećenje za srčane bolesti, muški pol, postmenopauza, odnosno klimakterijum, starija životna dob (preko 60 godina).
Pri donošenju odluke o načinu lečenja hipertenzije, važnu ulogu igra prisustvo drugih faktora rizika.Na primer, pri proceni stanja bolesnika sa hipertenzijom, koji ima i dijabetes i povišeni holesterol, terapija lekovima uvodi se i pri manjim vrednostima krvnog pritiska nego kod sličnog pacijenta koji nema navedene pridružene faktore rizika. Pored toga, pacijenti koji imaju očigledne znake oštećenja srca, bubrega, očiju ili mozga, zahtevaju rano uvođenje lekova protiv pritiska,pri znatno nižem pritisku nego kod pacijenata bez oštećenja organa.
Pored određivanja vremena uvođenja lekova, veoma je važno odmah odrediti do kog nivoa treba smanjiti pritisak. Za bolesnike sa prisutnim dodatnim kardiovaskularnim faktorima rizika i dokazanim organskim promenama, optimalni pritisak treba da bude znatno ispod uobičajene granice, a to je 140/90mmHg. Za visoko rizične bolesnike treba insistirati na što nižem pritisku, čak 120/80mmHg.
Na sreću, veoma mali broj pacijenata ima stvarno otpornu hipertenziju, koja se veoma teško reguliše.U principu, hipertenzija je bolest koja se veoma dobro kontroliše i leči.
Bolesnici bi trebalo da izmere svoj krvni pritisak kod kuće nekoliko puta dnevno. Smatra se da merenje krvnog pritiska kod kuće može bolje da upozori na mogući rizik nego merenje u ambulanti. Naravno, bolesnik bi trebalo prethodno da donese svoj anarat zapnritisak kod lekara, da bi se proverila njegova ispravnost i da se utvrdi da li pacijent pravilno meri svoj pritisak. Merenje kod kuće ima još dve dodatne prednosti – na ovaj način se bolje procenjuje efekat prepisanih lekova i stvara se kod bolesnika osećaj odgovornosti za sopstveno zdravlje.
Prirodno lečenje pritiska biljem i hranom
Hipertenzija (povišeni krvni pritisak)prirodno lečenje biljem i hranom
Povišen krvni pritisak je ključni indikator stanja zdravlja srca i krvnih sudova. Zato svako ko brine o svom zdravlju vodi računa o krvnom pritisku i povremeno ga kontroliše. Normalni je pritisak onaj ispod 140/90 odnosno 130 sa 90 milimetara živinog stuba…
Prva vrednost je sistolni, a druga dijastolni pritisak, od kojih je znatnije odstupanje drugog opasnije.
Povišeni krvni pritisak, u stvari, nije bilest nego stanje koje utiče na oštećenje vitalnih organa, najčešće srca i krvnih sudova, mozga i bubrega.
Povišeni krvni pritisak vrlo je rasprostranjena pojava — 20 do 30% osoba iznad 20 godina starosti boluje od povišenog krvnog pritiska. Više od polovine bolesnika sa infarktom srca i skoro dve trećine sa moždanim udarom ima hipertenziju.
Najčešći znaci hipertenzije su: glavobolja u potiljku, nesvestica, vrtoglavica, zujanje u ušima, lupanje srca, učestano mokrenje i krvarenje iz nosa.
Računa se da osoba stara 45 godina pušač, sa povišenim holesterolom i sistolnim pritiskom iznad 180 u većoj opasnosti je da doživi šlog 11 puta i srčani udar pet puta — u odnosu na prosečnog 45-to godišnjaka. Oko 10% hipertenzičara oboleva na bubrezima.
Na regulisanje krvnog pritiska može se uticati i prirodnim sredstvima odnosno izborom hrane. Pored unošenja dosta soli, na pojavu hipertenzije utiču i veće količine zasićenih masnoća: maslac, kajmak, pavlaka, veće količine masnog mesa, kao i rafinisana hrana lišena biljnih vlakana, vitamina i mineralnih soli (beli hleb i namirnice od belog brašna, šećer i dr.).Na normalizovanje krvnog pritiska može se uticati: smanjenjem suvišnih kilograma; smanjenjem unošenja soli i šećera i hrane bogate u holesterolu; manjim uživanjem kafe, čaja i čokolade; prestajanjem sa pušenjem (za pušače) i vežbama i uopšte fizičkim aktivnostima.
Obično se lečenje obavlja diureticima, koji pospešuju mokrenje i kako u telu ostaje manje vode, volumen krvi se smanjuje, što snižava krvni pritisak. To se može postići i prirodnim sredstvima tj. hranom i lekovitim biljem sa diuretičkim svojstvima.
Kod stanja povišenog krvnog pritiska neophodno je uvesti režim zdrave ishrane koji je najvažniji za prirodno lečenje. Smanjiti potrošnju masti, soli šećera i stimulanata (kafa, jaki čajevi, alkoholna pića i pušenje). Umerena konzumacija kafe ne izaziva i ne pogoršava visok pritisak, osim ako se pije neumereno i u kombinaciji sa pušenjem. Alkoholna pića, uključujući čak i pivo i vino utiču na povišenje krvnog pritiska, te ih treba koristiti samo u umerenim količinama, čašu-dve dnevno. Korisno je povremeno jesti posnu hranu ili upražnjavati dijetu sa sirovom hranom jer ovakva dijeta je prirodan lek za snižavanje pritiska.
Lečenje krvnog pritiska prirodnim sredstvima i lekovitim biljem
1. Smanjiti korišćenje soli. Naučno je dokazano da je potrošnja soli u direktnoj vezi sa pojavom hipertenzije — povišen pritisak je češći tamo gde se troši više soli. Na primer, kod Indijanaca u Južnoj Americi i kod Bušmana u Bocvani, gde je potrošnja soli neznatna (2-3 g dnevno), hipertenzija je skoro nepoznata, dok je u severnim delovima Japana, gde potrošnja soli prelazi 25 g i dostiže čak 50 §gdnevno, hipertenzija je zastupljena čak kod 40 % stanovnika. Stoga su i srčani udari u Japanu česta pojava, zahvaljujući visokom krvnom pritisku i soli. Slična je situacija i u zemljama Zapadne Evrope i SAD.
Dijeta sa malo soli sprečava zadržavanje soli i vode u organizmu, poboljšava dejstvo lekova, a u toku primene lekova diuretika je korisna, čak neophodna.
Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije ne treba hranom unositi više od 6 g soli dnevno (1 kašika), a kod starijih osoba ne više od 0,5 do 2 g soli. Pritom treba imati na umu da neke namirnice, same po sebi, sadrže dosta soli: suvomesnati proizvodi, mesne i riblje konzerve, sušeni pikantni sirevi, konzervisano povrće, maslinke itd. Umesto masnih i jako začinjenih jela, jaja, maslaca, kajmaka, masnih i slanih sireva i mesa, treba više koristiti prokuvano povrće koje ne nadima, pirinač, geršla, heljda i druge namirnice sa malo soli. Uz jelo treba koristiti sveže salate sa limunovim sokom i malo ulja i sirćeta i veoma malo soli. U slučajevima kada lekar odredi strogu neslanu dijetu treba se pridržavati ovih saveta: so ne koristiti za kuvanje i pripremanje hrane, a kao začin koristiti sok od limuna, biber, beli luk, začinsku papriku, peršun i slično.
Lečenje hranom
— Koristiti neslani hleb ili smanjiti korišćenje hleba na najviše 5 kriški dnevno.
— Izbegavati konzerve mesa i povrća, slane sireve i naročito koncentrate supa u kesicama i industrijske začine sa dosta soli i glutami-nata (MbO). Prednost davati prirodnim namirnicama, ali bez soljenja.
— Korišćenje mleka smanjiti na 1/4 litra dnevno, a izbaciti iz upotrebe maslac, margarin ili kajmak, ako su soljeni.
— Korišćenje turšije, kiselog kupusa i senfa svesti na najmanju meru.
2. Jesti hranu sa što manje masti, uglavnom biljnog porekla. Brojne studije pokazuju da smanjenje masti, naročito masti životinjskog porekla, znatno utiče na sniženje krvnog pritiska.
3. Jesti više hrane koja utiče na sniženje krvnog pritiska: soja, nepolirani iirinač, heljda, ovsene pahuljice i mekinje, voće i povrće sa dosta biljnih vlakana. Na sniženje pritiska naročito utiču beli i crni luk, maslinovo ulje, grašak, jabuke, zeleni čaj, mleko, jogurt i kiselo mleko, ribe (skuša, haringa, sardine, tunjevina, pastrmka, jesetra, inćun, cipol, iverak, grgeč i šaran).
4. Poznato je da kalijum iz hrane utiče na sniženje pritiska, a savremena proizvodnja hrane sve je siromašnija u ovom važnom mineralu, dok se natrijum u vidu soli sve više dodaje prerađenim namirnicama — i pored štetnih svojstava. Kalijuma ima najviše u krompiru, pomorandžama, bananama, bundevama, kajsijama, breskvama, paradajzu, mleku, šljivama, mesu i džigerici, sardinama, celeru i dr. Preporučuje se sledeće: 2-3 dl soka pomorandže dnevno i jesti svakodnevno salate od svežeg povrća, uključujući i paradajz salate, kao i jabuku-dve dnevno.
Kod ozbiljnijeg povećanja pritiska za lečenje treba sprovesti strogu dijetu sa braon pirinčem, voćem i sirovim povrćem.
5. Smatra se da na sniženje pritiska povoljno deluje selen, kojeg ima najviše u pšeničnim klicama, iznutricama, tunjevini, crnom luku, paradajzu i prokelju. Korisnije je da se ove namirnice konzumiraju, nego da se kupuju skupi lekovi sa selenom.
6. Zavisno od toga da li postoje i druga oboljenja ili smetnje, treba smanjiti korišćenje i drugih namirnica. U slučajevima šećerne bolesti smanjiti ugljene hidrate, naročito šećer; u slučajevima srčane ili moždane ateroskleroze — masne namirnice; u slučajevima insuficijencije bubrega — belančevinastu hranu.Namirnice koje sadrže malo natrijuma, te ih hipertenzičari mogu koristiti, su: hleb bez soli, testenine, pirinač, ovas, voće i povrće, krompir, sveže meso i riba, prirodni začini, maslac, margarin, žitarice za doručak i mleko.
Receptura za prirodno lečenje povišenog krvnog pritiska lekovitim biljem
-Tri puta dnevno piti po čašu jabučnog soka ili soka pomorandže, najbolje sveže isceđenog ili tri puta dnevno piti 2 kašičice jabukovog sirćeta razblaženog u čaši vode.
Ujutro, pre doručka, piti razblažen limunov sok u koji je razmućeno oko 10 g pivskog ili pekarskog kvasca.
-Pola kg limuna izrezati i samleti, dodati 0,5 kg šećera i ostaviti da stoji 10 dana. Svako jutro, natašte, uzimati po kašiku.
– Jedan dobro oprani limun i očišćena glavica crnog luka samelju se i doda šećer u ukupnoj težini limuna i luka. Smeša se čuva u zatvorenom sudu i svako jutro uzima po kašičica.
-U sezoni, svakodnevno jesti sveže šljive, a van sezone prerađevine od šljiva (kompot, pekmez, džem, suve šljive). I pekmez od borovnica leči hipertenziju, ako se ujutru uzima kašičica-dve.
-U sitno nastrugani ren dodati limunov sok i med. Od ovako spravljene smeše uzimati po kašiku, tri puta dnevno na sat pre ili 2 sata posle jela.
-Dve kašike isitnjenog lista i korena peršuna preliti sa 2 dl vode i kuvati 10 minuta, procediti i nakon hlađenja piti tri puta dnevno po kašičicu ove tečnosti.
-Dnevno, uz svaki obrok, pojesti po česan-dva belog luka, a nakon stabilizacije pritiska smanjiti dozu na 1 česan. Preparati na bazi belog luka imaju nešto sporije dejstvo od svežeg luka.
-Izmrvljeni česan belog luka staviti u čašicu alkohola, ostaviti da stoji 48 sati, potom po 20 kapi tečnosti stavljati u čaj od mešavine matičnjaka, žalfije (kadulje) i angelike.
-Dve izgnječene glavice belog luka staviti u čašu zašećerene vode (100 g šećera). Od ovog sirupa piti dva puta dnevno po kašiku.
+ Veća glavica belog luka kuva se 10 minuta u pola litra vode. Kada se prohladi doda se sok od 2-3 limuna i nalije u flašu. Ujutro, natašte, piti po čašicu.
Detaljan plan ishrane: dijeta za povišen krvni pritisak.
Česta pitanja
Koji pritisak je normalan?
Ispod 120/80 je optimalan, do 139/89 povišen normalan, a 140/90 i više je hipertenzija.
Može li se pritisak sniziti bez lekova?
Kod blage hipertenzije često da – ishranom, kretanjem i smanjenjem težine; odluku o lekovima donosi lekar.
Kada je pritisak opasan?
Iznad 180/110 ili uz bol u grudima, glavobolju, smetnje vida ili slabost – hitna pomoć.
