Zašto je važno kontrolisati nivoe kreatinina u krvi ili urinu? Kreatinin je raspadni produkt koji se filtrira i eliminiše iz organizma kroz urin, putem bubrega. Nastavite da čitate ako želite da saznate razloge povišenih nivoa kreatinina, i na šta oni mogu ukazivati…
Mišićni metabolizam produkuje kreatinin konstantnim tempom. Kreatinin nastajeod kreatina, koji ima važnu ulogu u produkciji energije unutar mišića. Kreatinin je zapravo otpadni produkt, i kao takav je prisutan u urinu u malim koncentracijama. Kreatinin se prenosi krvotokom i filtrira putem bubrega. Zatim se iz organizma izbacuje preko urina. Promene u mišićnoj masi na dnevnom nivou su zanemarljive. Prema tome, nivoi kreatinina u krvi ne bi trebalo da variraju svakodnevno. Samo oko 2% kreatina u telu se konvertuje u kreatinin na dnevnoj bazi.
Pošto su bubrezi odgovorni za održavanje normalnih nivoa kreatinina u krvi, promene njihovih vrednosti predstavljaju dobar pokazatelj bubrežne funkcije. Povišen kreatinin u krvi ukazuje na to da postoji slab klirens ove materije na nivou bubrega. Abnormalno visoki nivoi kreatinina mogu biti indikator mogućeg otkazivanja bubrega. Stoga se tokom rutinskih i standardnih analiza krvi obavezno proverava i nivo kreatinina. Vrednosti kreatinina u urinu takođe su pokazatelj bubrežne funkcije. Tačna koncentracija kreatininskog klirensa (CrCl) može biti precizan pokazatelj toga da li bubrezi funkcionišu neometano ili ne. Procena brzine glomerularne filtracije (GFR) pomaže u procenjivanju efikasnosti bubrežne funkcije.
Normalni nivoi kreatinina u krvi
Kod odraslih muškaraca: približno 0.6 do 1.2 mg/dl (miligrama po decilitru)
Kod odraslih žena: približno 0.5 do 1.1 mg/dl
U osoba sa samo jednim bubregom: približno 1.8 do 1.9 mg/dl
Odojčad: približno 0.2 do 1.2 mg/dl, zavisno od njihovog mišićnog razvoja
Deca: približno 0.3 do 0.7 mg/dlzavisno od njihovog mišićnog razvoja
Tinejdžeri: približno 0.5 do 1.0 mg/dl zavisno od njihovog mišićnog razvoja
Mišićave osobe, kao i one u sredovečnom dobu, mogu imati više vrednosti kreatinina od većine, dok stariji ljudi mogu imati niže vvrednosti, zavisno od njihove osteo-muskularne građe. Bolesne osobe, oni koji pate od malnutricije, ili ljudi koji izgube drastično veliki deo svoje mišićne mase, mogu imati niže vrednosti kreatinina u krvi od optimalnih. Trudnice mogu imati niske vrednosti kreatinina u krvi. Jednom kada su vam poznate nominalne vrednosti, možete sa lakoćom detektovati promene u nivoima kreatinina. Dehidracija, nedostatak vazduha (otežano disanje), zamaranje, promene stanja svesti, neki su od uobičajenih pokazatelja visokih nivoa kreatinina, premda simptomi mogu varirati od osobe do osobe.
Povišen kreatinin uzroci
Kao što smo videli, bubrežna disfunkcija je glavni razlog za povišen kreatinin. Visok nivo kreatinina poput 2.0 ili više u odojčadi ili 10.0 ili više u odraslih osoba, ukazuju na ozbiljni poremećaj bubrežne funkcije. Ovi pacijenti moraju biti poslati na „dijalizu“, koja olakšava uklanjanje štetnih produkata iz krvi. Ali koja su to stanja koja dovode do poremećenog funkcionisanja bubrega? Evo njihovog pregleda:
Visok krvni pritisak: Trajno povišena vrednost krvnog pritiska ili hipertenzija, je uobičajen uzrok problema sa bubrezima.
Dijabetes: Dijabetes, tokom godina, ozbiljno utiče na bubrežnu funkciju. Kao posledica ovog oboljenja naposletku može doći do povišenja nivoa kreatinina u krvi.
Neželjena dejstva lekova: Pojedini medikamenti su odgovorni za visoke nivoe kreatinina u krvi.
Ishrana sa dosta mesa: Konzumiranje veće količine mesa može dovesti do porasta nivoa kreatinina u krvi.
Opstrukcija urinarnog trakta: Ukoliko formacija kamenja u bubregu napravi opstrukciju u urinarnom traktu, ili se to desi iz bilo kog drugog razloga, može se desiti i porast nivoa kreatinina.
Dehidracija: Dehidriranost može dovesti do povećanja vrednosti kreatinina.
Značajan gubitak krvi: Gubitak veće zapremine krvi može dovesti do šoka, što opet, vodi u bubrežnu disfunkciju i porast kreatinina.
Giht: Giht, vrsta artritisa, može dovesti do oštećenja bubrega i povećanja kreatinina.
Mišićna patologija: Rabdomioliza, gigantizam, mišićna distrofija, mijastenija gravis i.t.d., mogu oštetiti bubrege i dovesti do porasta nivoa kreatinina.
Infekcija bubrega: Infekcija bubrega može dovesti do povećanja nivoa kreatinina u krvi.
Ovi testovi mogu pokazati porast kreatininskih nivoa u krvi, ali to ne pomaže u otkrivanju uzroka zbog koga organizam proizvodi veću količinu ovog metabolita, ili zbog čega se kreatinin ne filtrira iz organizma na adekvatan način. Druga ispitivanja, poput analize urina, rendgen-grafije ili CT skena, mogu pomoći u otkrivanju uzroka za povišen kreatinin. Decu sa visokim vrednostima kreatinina treba uputiti kod pedijatrijskog nefrologa, jer u pitanju mogu biti poremećaji u vezi sa rastom, kostima ili metabolizmom. U svakom slučaju, povišen kreatinin u krvi zahteva momentalnu medicinsku pažnju.
