Povišen nivo holesterola u krvi može prouzrokovati ozbiljne komplikacije, pa je neophodna redovna kontrola i promena životnih navika…
Povišen nivo holesterola u krvi uzrok?
Na povišen nivo ukupnog i takozvanog lošeg holesterola u krvi utiču genetika, način ishrane, gojaznost, slaba fizička aktivnost i drugi faktori. Istovremeno, povišen holesterol u krvi može nastati i kao posledlca nekog drugog oboljenja: dijabetesa, hipotireoidzma, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega…
Koji simptomi ukazuju na povišen nivo holesterola u krvi?
Povišen holesterol u krvi najčešće ne prate nikakvi simptomi, pa se zbog toga uglavnom otkriva ili na redovnom sistematskom pregledu ili, što je opasnije, tek pošto se pojave neki od kardiovaskularnih problema. Zato je važno što je moguće više pričati o značaju redovnih kontrola, kako bi se problem na vreme otkrio i u početnoj fazi rešio.
U čemu je razlika između dobrog i lošeg holesterola?
Takozvani loš holesterol doprinosi formiranju plaka unutar krvnih sudova, a samim tim i sužavanju, stenozi
krvnog suda. Višak lošeg holesterola se lepi duž arterijskih zidova, najpre sužava a potom i začepljuje arteriju te blokira protok krvi, uzrokujući bol, infarkt ili moždani udar. Koliko nije dobro da nivo lošeg (LDL) holesterola bude povišen, toliko je po organizam loše kada je nivo dobrog (HDL) holesterola ispod minimuma. Uloga “dobrog” holesterola potpuno je suprotna; on čisti arterije, odvlači višak štetnog holesterola u jetru i tako ga eliminiše iz krvnih sudova, u kojima bi, u suprotnom, prouzrokovao aterosklerozu. Zbog toga se borimo da u organizmu imamo što manje lošeg, a što je moguće više dobrog holesterola.
Koje su posledice viška lošeg holesterola u krvi?
Ako se ne leći na pravi način, vrednost holesterola se neprekidno povećava, pa arterije trpe, jer se zidovi krvnih sudova zadebljavaju. Zbog taloženja masnih naslaga njihov prečnik se smanjuje, mogu se potpuno začepiti i tada dolazi do moždanog ili srčanog udara.
Visoke vrednosti holesterola u krvi ozbiljno narušavaju zdravlje i jedan su od glavnih rizika za nastanak ateroskleroze, opterećenje srca i razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Simptomi kao što su bol u grudima, zamaranje i malaksalost obično se javljaju tek ako je plak suzio krvni sud preko 50 odsto. Međutim, važno je napomenuti da su manji plakovi takođe izuzetno nestabilni, te da predstavljaju rizik za nastanak tromba.
Kako lečiti problem?
Ukoliko je bolest uznapredovala, interventna kardiologija postavlja stent koji ima zadatak da sabije plak i ponovo uspostavi protok krvi kroz krvne sudove, dok hirurg može zaobići plak bajpasom. Ukoliko situacija nije alarmantna, najpre se problem rešava ishranom. Savetuje se izbegavanje svinjskog mesa i hrane bogate zasićenim mastima, koja je odgovorna za nastanak koronarnih bolesti. Preporučuju se riba, piletina i ćuretina bez kožice i obavezno svakodnevna umerena fizička aktivnost.
Mada je ishrana najčešći krivac za povišen holesterol, promena prehrambenih navika nije uvek dovoljna za rešavanje problema. Ako se analizom krvi dokaže da dijeta ne daje zadovoljavajuće rezultate, preporučuje se upotreba statina koji stabilizuju plak.
KAKO PLAK IZAZIVA INFARKT
Unutar svakog plaka nalazi se “jezerce” masti koje se sastoji od kristala holesterola, masnih kiselina i triglicerida. Svaki plak ima čep. Dovoljno je da se u toku dana iznerviramo, pa da središnji mišićni sloj koronarnog krvnog suda gurne to “jezerce” koje pritiska čep, on izleti i formira se krater. Kada trombociti naiđu na taj otvor, zatvaraju ga i eto infarkta.
