Povećana kiselost organizma može biti uzrok mnogih oboljejija, pa čak i tumora, zato ovom problemu treba posvetiti više pažnje a pre svega više paziti na ishranu…
Poslednjih godina, sve češće se kao glavni uzročk mnogih zdrastvenih problema pominje povećana kiselost organizma. Kiselost (aciditet) i baznost (alkalitet) rastvora zavise od pH vrednosti, koja se kreće od 0 do 14. pH 7 označava neutralni rastvor (voda), dok je pH ispod 7 kisela, a iznad 7 bazna sredina.Naš organizam ima mehanizam samoregulacije, koji održava stalnu koncentraciju kiselosti u krvi na pH 7,4. Međutim, usled neadekvatne ishrane i stresa nastaje disbalans, što uzrokuje razne zdravstvene tegobe, pa čak i maligna oboljenja. Organizam funkcioniše tako što otpadne kiseline koje ne može izlučiti ponovo upija iz debelog creva, odakle ih preko jetre šalje nazad u krvotok. Ukoliko se pokaže daje u organizmu povećana kiselost, neophodno je što pre povratiti pH ravnotežu i tako sprečiti bolesti, a prvi korak je promena ishrane. Stoga je veoma važno razlikovati kisele od baznih namirnica. Pomoću pH traka, koje se kupuju u apotekama, možete i sami utvrditi je li kiselost vašeg organizma uravnotežena.
Kiselost organizma i ishrana
Hrana koja sadrži jone minerala sumpora, joda, hlorida, bromida, fosfata, silicijuma i bakra izaziva velike baze stvarajući kiseo urin. A hrana koja sadrži jone mangana, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i kalijuma izaziva baznost u urinu. Kad unesemo u organizam hranu što stvara baznu reakciju, nastaće određene količine baznih zaliha, koje će intervenisati ukoliko se naruši pH ravnoteža. To se isto dešava kad jedemo hranu
koja stvara kiselu reakciju. I najmanje remećenje pH ravnoteže može nam narušiti zdravlje. Kako u svakodnevnoj ishrani uglavnom konzumiramo namirnice koje izazivaju kiselu reakciju, potrebne su male bazne zalihe, koje će to neutralisati.
Dakle, da se ne bi narušila ova kiselo-bazna ravnoteža, moramo konzumirati 80% hrane koja će stvarati baznu reakciju i 20% one koja će izazivati kiselu reakciju. U trenutku jakog stresa, baznost može preći u kiselost za nekoliko minuta.Inače, test doktor Kareva-Rimza jedan je od najpreciznijih metoda za merenje promena pH vrednosti. Prevelika baznost organizma je retka, u tkivima skoro daje i nema U slučaju trovanja bazama hitno potražite savet stručnog lica.
Važnost hlorovodonicne kiseline
Hlorovodonična kiselina (HCL ili sona kiselina), koja se luči u želucu, održava kiselo-baznu ravnotežu, a njen nedostatak može izazvati smetnju u varenju hrane. Posle obavljenog zadatka u procesu varenja, ona postaje bazna. U slučaju nedovoljnog lučenja HCL moguće je smanjenje apsorpcije vitamina B12, folne kiseline, esencijalnih amino-kiselina i… Ova kiselina ima i odbrambenu ulogu, jer uništava veliki broj bakterija i ostalih mikroorganizama unetih u organizam hranom. Nedostatak HCL utiče i na nepravilno lučenje žuči (varenje masti), slabi funkciju jetre, pankreasa, bubrega, mišića, izaziva sklonost ka astmi, može sniziti nivo jona kalijuma (najvažniji izvor HCL nastaje u ćelijama sluzokože želuca) i poremetiti ravnotežu ugljen-dioksida u krvi, itd. Posle 40. godine smanjuje se lučenje sone kiseline, ali se u nekim slučajevima dešava da i deca imaju niži nivo.
Šta povećava kiselost organizma?
– Otrovna materija dioksin u duvanu.
– Nitrati u hrani, nitrozamini, aluminijum, azbest, formaldehid (ima ga u iverici, parketu)…
– Stres uvek izaziva povećanu kiselost. Najpre napada sistem organa za varenje, te uzrokuje smanjenje protoka krvi i limfe, a u tom slučaju smanjen je i dovod hranljivih materija i kisonika u ćelije, koje propadaju.
– Skoro svi lekovi koje unesemo u telo izazivaju kiselu reakciju (ne treba uzimati nikakve medikamente bez prethodne konsultacije s lekarom).
– Začini poput kuhinjske soli, prerađenog sirćeta, kečapa, soja sosa s aditivima, kao i majonez.
– Svi alkoholni napici, a što je nekom piću dodato više aditiva – to je jaka kisela reakcija izraženija.
– Kafa, napici s kofeinom, gazirana pića, industrijski voćni sokovi, crni i zeleni čaj.
– Svi kozmetički preparati koji nisu prirodnog porekla brzo se apsorbuju kroz kožu i daju kiselu reakciju.
– Konzumiranje masti životinjskog porekla.
– Sve vrste mleka (osim kozjeg sirovog mleka) i mlečnih proizvoda, a posebno sirevi svih vrsta.
– Jaja, osim sirovog i meko kuvanog žumanceta.
– Voće poput šljiva (suve i sirove) i bobičasti plodovi (brusnice i borovnice) stvaraju blagu kiselost u telu. Ako ih pomešate s jednakom količinom vode, izazvaće neutralnu reakciju.
– Sve industrijski prerađeno i konzervirano povrće.
– Sve žitarice osim prosa i amaranta, a posebno one industrijski prerađene.
– Sve vrste testenina, posebno pekarski proizvodi, pahuljice,krekeri, mekinje, kokice i peciva od
integralnog brašna.
– Svi šećeri osim meda proizvedenog na ekološki način i prirodnog šećera od šećerne trske daju umerenu kiselost, dok veštački zaslađivači (aspartam, saharin, ciklomat i slično) izazivaju jaku kiselost.
– Konzumiranje mesa svih vrsta, a posebno mesnih prerađevina. *Sve kuvane, zamrznute, konzervisane i hemijski obrađene namirnice, s dodatkom aditiva, kao i proizvodi dobijeni dimljenjem, prženjem i pečenjem. *Svi orašasti plodovi osim badema, pečenog kestena i svežeg kokosa.
BAZNE NAMIRNICE
– Kombinovanje povrća poput peršuna u svim oblicima, špargle (sveže), blitve, salate, žute bundeve, kelerabe, šargarepe, spanaća, celera, kupusa, rotkve, paprike (sve vrste), kelja, krompira (samo s korom – oljušteni daje kiselu reakciju), belog luka, kukuruza, brokolija, tikvica, karfiola, crvenog luka, mladog luka, patlidžana, krastavca, cvekle, praziluka, radića, repe, rena, paradajza… izaziva baznu reakciju u telu čime se smanjuje kiselost organizma.
– Pečurke stvaraju baznu reakciju u organizmu.
– Konzumiranje voća poput limuna, lubenice, papaje, manga, dinje (bilo koje vrste); banane (zrele), ananasa, avokada, breskve, smokve (suve daju veću baznost), suvog grožđa, kajsije, mandarine, grejpfruta, grožđa (stoje slađe, to je baznije), kivija, dunja, malina, nektarina, rogača (prah), šipka, jabuke (delišes zlatni daje najveću alkalnost), jagode, narandže, masline (sušene na suncu daju baznost, a konzervirane – kiselost), trešnje, ribizle, kupine, drenjine… uzrokuje baznu reakciju u telu (baznost opada prema gorenavedenom redosledu).
– Badem, svež kokos, pečeni kesten, pinjole, susam, isklijale semenke (alfa-alfa klice, isklijale rotkvice) daju baznost telu.
– Proso, amarant i isklijale žitarice.
– Konzumiranje mahunarki poput svežeg pasulja (skoro sve vrste), soje i gotovo svih sojinih proizvoda izazivaju baznu reakciju u organizmu čime se smanjuje kiselost organizma.
– Hladnoceđeno maslinovo, kokosovo, kukuruzno, repičino, suncokretovo, susamovo, ricinusovo i sojino ulje, kao i ulje avokada – uglavnom uzrokuju baznu ili neutralnu reakciju u telu posle konzumiranja čime se smanjuje kiselost organizma.
Svi sokovi od povrća i voća (sveže ceđeni), kao i čajevi od lista maline, nane, jagode, deteline, alfa-alfa klica, ali i biljni čajevi od korena (žen-šen, gavez), izazivaju baznu reakciju u telu (čajeve treba uzimati u umerenim količinama).
– Namirnice poput putera, sirovog kravljeg mleka, sveže pavlake od nekuvanog mleka, meko kuvanog i sirovog žumanceta, nekuvanog kozjeg mleka, surutke od kozjeg i kravljeg mleka, običnog jogurta bez šećera u najvećem broju slučajeva izazivaju u telu neutralnu reakciju.
