Poremećaj srčanog ritma, povišen krvni pritisak i stečene ili urođene srčane mane, najčešći su kardiovaskularni problemi koji se mogu javiti u trudnoći…
Najčešće tegobe kardiovaskularnog sistema trudnica jesu blago povišeni krvni pritisak i poremećaj srčanog ritma, što ne predstavlja veći zdravstveni problem kao ni opasnost po majku ili plod. Takve tegobe uglavnom su bezopasne i rešavaju se upotrebom potpuno neškodljivih lekova.
Poremećaj srčanog ritma u trudnoći
Poremećaj srčanog ritma najčešće nastaje usled pritiska ploda na okolne strukture, što posredno dovodi do poremećaja u radu srca. Benigni poremećaji ritma zahtevaju određenu terapiju koja se uzima povremeno ili stalno, u zavisnosti od tipa poremećaja. Tada se moraju koristiti lekovi koji su neškodljivi za plod. U slučaju malignih poremećaja ritma, terapija je malo agresivnija, pa tako i lekovi koji se primenjuju mogu imati određena neželjena dejstva koja je moguće izbeći ako se (pod nadzorom kardiologa) precizno doziraju i primene u tačno određenom periodu trudnoće.
Povišen krvni pritisak u trudnoći
Umereno povišen pritisak logičan je nastavak trudnoće zbog novonastale preraspodele krvotoka i povećane zapremine tečnosti u organizmu. Ovaj poremećaj može biti urođen, što znači da je trudnica imala hipertenziju i pre trudnoće, ili stečeni, ukoliko je do povećanja krvnog pritiska došlo u toku trudnoće. Postoji širok dijapazon sigurnih lekova koji uz obaveznu kontrolu kardiologa uspešno leče povišen krvni pritisak. Međutim, preeklampsija je stanje koje predstavlja veliki rizik za trudnoću, tokom kog se javljaju izuzetno visoke vrednosti krvnog pritiska, a popušta i bubrežna funkcija. Preeklampsija se pojavljuje uglavnom u drugoj polovini trudnoće, te zahteva bolničko zbrinjavanje i poseban pristup lečenju, ali nikako ne predstavlja definitivnu prepreku za nastavak trudnoće i uspešan ishod.
Stečene i urođene srčane mane
Stečene srčane mane danas su mnogo rede, a javljaju se uglavnom u zaostalim krajevima zemlje gde primarna zaštita nije adekvatna. One su najčešće posledica reumatske groznice – oboljenja u narodu poznatog kao “upala zglobova”. Osnovna komplikacija ove bolesti je teško oštećenje mitralnog zaliska koji deli levu pretkomoru od leve komore srca i omogućava da se komora ispuni krvlju pre “ispumpavanja” krvi u organizam. Urođene srčane mane uglavnom su genetskog porekla. Najbenignija, a veoma česta urođena srčana mana je prolaps jednog od dva mitralna zalistka, što kod pacijentkinje može stvarati tegobe koje se opisuju kao preskakanje i lupanja srca, osećaj peckanja u grudima, nepravilan rad srca, bolovi u jednoj ili više tačaka na grudnom košu koji su kratkotrajni i spontano prolaze (kao i sve ostale navedene tegobe). Ovakav problem je neprijatan za pacijentkinju, ali lak za lečenje, osim u slučajevima kada je zalistak toliko popustio da se prilikom istiskivanja krvi u levu komoru srca, veća količina krvi vraća nazad, umesto u levu komoru. Takva stanja (osim eklatantnih slučajeva) ne zahtevaju nikakvu hiruršku intervenciju pre porođaja, ali zahtevaju redovnu kontrolu i bolničko praćenje trudnoće u poslednjem trimestru. U pojedinim slučajevima moguće je izvršiti hiruršku operaciju, koja će omogućiti uspešan nastavak trudnoće. Ipak, ponekad se zbog težine hirurškog zahvata i dužine trajanja intervencije plod mora žrtvovati.
Ako majka ima urođenu srčanu manu, neophodno joj je objasniti da uvek postoji rizik od pobačaja, prevremenog porođaja, ili da dete može od nje da nasledi oboljenje. Za trudnice sa kardiovaskularnim problemima važna je stalna saradnja sa lekarima kao i timski rad kardiologa i ginekologa-akušera koji vodi trudnoću, naravno i kardiohirurga (u slučaju kada su hi
rurške intervencije neophodne).
