U svetu, tri odsto devojčica i mladih žena, uzrasta od 13 do 25 godina, boluje od anoreksije tj. namernog izgladnjivanja. Posle lečenja, kod trećine bolest prelazi u hroničnu, a, u pet odsto slučajeva, završava smrću!
Anoreksija počinje naizgled bezazlenim “doterivanjem linije” . Kad okolina shvati šta se dešava i natera obolelog da zatraži stručnu pomoć, mnogi organi su već podrobno ruinirani.
Anoreksija nervoza je poremećaj ishrane, koji karakteriše namerni gubitak težine. Javlja se kod emocionalno labilnih devojaka, ali je zapažen i kod mladića. Može se javiti i održavati u svim uzrastima, ali je tipična pojava u pubertetu (80 odsto svih slučajeva počinje u uzrastu od 13 do 20 godina).
Osnovni psihopatološki simptom anoreksije je strah od debljine i poremećaj u percepciji oblika i veličine svoga tela. Taj strah je toliko jak, da prožima celokupno psihičko stanje i ne može da se ublaži stvarnim gubitkom težine. Opsednutost strahom od debljanja, toliko je jaka da se bolesnice boje gotovo svake hrane, koju doživljavaju lošom i opasnom.
Mnogi se danas bave istraživanjima uzroka anoreksije (u prevodu s latinskog – bez želje) i bulimije (namerno povrćanje posle jela), „najmodernijih” poremećaja u ishrani. Savremeni kult lepote, koji se od šezdesetih godina prošlog veka, zasniva na mršavosti (filmska diva Odri Hepbern i engleska manekenka Tvigi), poslednjih godina uzima danak, jer mlade devojke i žene širom sveta ugrožavaju zdravlje, u težnji da dostignu ideal vitkosti, oličen u idolima sa modnih pista, televizijskih ekrana i filmskog platna.
Američki naučnici prednjače u istraživanjima tog poremećaja. Njihov Institut za preventivnu medicinu procenjuje da jedan odsto Amerikanki pati od tzv. anoreksične nervoze. To su uglavnom devojčice u predpubertetskom ili pubertetskom uzrastu, žive i odrastaju u veoma uspešnim i imućnim porodicama i gotovo opsesivno se bave izgledom svog tela. Zajedničko im je da su perfekcionisti i da pate od teške depresije. Zbog izgladnjivanja, ozbiljno oštećuju srce i druge organe dok u zrelijim godinama najčešće obolevaju od osteoporoze.
Anoreksija obično počinje bezazleno, dijetom. Onda se otrgne kontroli i lako sklizne u anoreksiju .Sve je više devojčica i devojaka koje traže stručnu pomoć zbog anoreksičnog poremećaja u ishrani. Da li je njihov broj u porastu, ne znamo, jer nemamo podatke o ranijim slučajevima, tek, dijagnostikovanje ovog oboljenja je danas bolje nego ranije. Jer, poremećaje ponašanja u ishrani (anoreksija i bulimija) često je teško prepoznati. Ono što možemo da uporedimo, jeste učestalost javljanja za pomoć u lečenju od anoreksije u poslednjih pet godina. Taj broj jeste veći.
Malo je anoreksičnih devojčica i mladih žena (vrlo retko i muškaraca), koji savet lekara zatraže čim uoče problem. Ustvari, većina stručnjaku odlazi kada je bolest u poodmaklom stadijumu, i to manje svojevoljno, već na nagovor ili prisilu roditelja i bliskih prijatelja, koji češće od samih obolelih primećuju problem. Jer, te devojke u otvorenom razgovoru uglavnom negiraju problem, ne vide ništa čudno u tome što su mršave i što „jedu jednu jabuku ili kockicu čokolade dnevno”. Osim toga, vrlo vesto skrivaju svoj problem, a roditelji teško prave granicu između pothranjenosti i dijete s kojom se „uleće” u anoreksiju.
Paket savremenog života je prosto nametnuo ljudima strah od gojaznosti.Poslednjih pedeset godina, od kada trend civilizacije kao jedan od uslova za zapošljavanje, stavlja i izgled, povećava se broj ljudi koji postaju opsednuti svojom težinom i fizičkim izgledom. To je posebno izraženo kod žena.
Granica bavljenja fizičkim izgledom i držanjem dijeta za mršavljenje, nažalost, sve je niža tj. pomera se na sve mlađi uzrast ženske populacije i u svetu i kod nas. Zabeležen je slučaj lečenja anoreksične sedmogodišnje devojčice u Americi.
Jedno skorašnje istraživanje u našim osnovnim školama pokazalo je da je opasnost od nastanka ovakvih poremećaja u ishrani prisutnija nego što se misli. Naime, čak 95 odsto učenica od petog do osmog razreda, drži neku vrstu dijete za mršavljenje.
