Pojačana dlakavost (maljavost) kod žena

Pojačana dlakavost (maljavost) kod žena može da se javi kod niza organskih i funkcionalnih smetnji žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Obično nastaje zbog poremećaja u radu hipofize, nadbubrežne žlezde i jajnika, ali na njenu pojavu utiču i razni genetski faktori, rasni, porodični, kao i povećana osetljivost korena dlake na muške polne hormone.

Primećeno je da se kod Italijanki sa juga i Jevrejki češće pojavljuje pojačana dlakavost koja nema svoje objašnjenje. Izvesna fiziološka stanja kao što su pubertet i klimakterijum mogu da budu praćena pojačanom dlakavošću. U klimaksu prestankom funkcije jajnika dlakavost se obično pojavljuje na bradi i brkovima, ali njeni razlozi nisu potpuno objašnjeni. Ponekad postoji porodična naklonost ka povećanju dlakavosti, a zapaža se i posle preležanih nekih infektivnih bolesti. I izvesni psihogeni faktori mogu da budu uzrok poremećenog rada hormona, u prvom redu nadbubrega, hipofize i jajnika i da dovedu do dlakavosti Kod jednog broja žena i trudnoća je praćena pojačanim rastom dlaka što se tumači povećanom količinom muških polnih hormona koji se stvaraju u posteljici.

Sigurno je da više faktora, izolovano ili u kombinaciji može biti uzrok pojačane dlakavosti-maljavosti kod žena.

I poremećaj funkcije jajnika, posebno kod izvesnih tumora na jajniku, kada dolazi do narušavanja hormonske ravnoteže, između ostalih simptoma izaziva povećanu dlakavost.

Kod takozvanog Stein-Leventhalo-og (Stejn–Leventalovog) sindroma javljaju se poremećaji menstruaćije, nekad njen izostanak, sterilitet i povećava dlakavost. Jajnici su po veličini dva do tri puta veći i obavijeni su čvrstom takozvanom fibroznom čaurom, a u njima se nalazi mnogo cističnih formacija. Kod ovog oboljenja sekundarni seksualni znaci su dobro izraženi, a dojke su dobro razvijene. Preterana dlakavost je u preko 50% slučajeva pratilac ove bolesti. Maljavost je izražena na onim delovima tela na kojima se kod žene inače ne javlja, a posebno je naglašena na licu. Maljavost se pripisuje dejstvu muških polnih hormona i hormona kore nadbubrežne žlezde. Ovo oboljenje se leči veoma uspešno i terapija je samo i isključivo operativnog karaktera. Kod tumora jajnika koji dovode do dlakavosti lečenje je u svim slučajevima hirurško i sa uklanjanjem tumora dlake sa atipičnih mesta nestaju.

Kako nadbubrežna žlezda luči više hormona, poremećaji njihovih odnosa između ostalih oboljenja može da dovede i do dlakavosti. Usled oštećenja nadbubrežne žlezde i hipofize dolazi do jedne posebne bolesti koja se zove Cushingova (Kušingova) bolest koja se između ostalog karakteriše pojavom mekih, tankih dlaka na licu i bradi. Dlake se često u većoj meri pojavljuju na listovima, butinama i potkolenicama. Kod tumora nadbubrežnih žlezda može da se pojavi dlakavost, posebno na licu, dojkama, grudnom košu, prednjem trbušnom zidu i na udovima. U ovom slučaju dlake su debele i kratke, a kosa opada.

Kod oštećenja centralnog nervnog sistema, posle izvesnih psihičkih potresa, posebno kod depresivnih stanja dolazi do prekomerne dlakavosti.

Lečenje prekomerne dlakavosti zavisi od uzroka koji su do nje doveli. Ako su uzroci te pojave tumori pojedinih organa, lečenje se sastoji u njihovom hirurškont odstranjivanju.

U tretmanu pojačane dlakavosti primenjuje se hormonska terapija, ali rezultati lečenja zavise od stepena hormonske neuravnoteženosti i prirode bolesti koja uslovljava njenu pojavu.

U mnogim slučajevima dlakavost može biti prouzrokovana nekritičkim uzimanjem lekova za kontracepciju hormonske prirode.

U lečenju prekomerne dlakavosti javljaju se velike teškoće. Suvišne dlake se mogu odstraniti uz pomoć različitih depilatorija, paljenjem, čupanjem pincetom, odstranjivanjem voskom itd.

Dlake se mogu trajno i definitivno odstraniti samo ako im se uništi koren.

Lečenje i ispitivanje dlakavosti po svojoj kompleksnosti težak je problem i treba ga prepustiti samo specijalizovanim ustanovama koje su za to osposobljene kako laboratorijski tako i kadrovski.

Ipak se mora priznati da je prekomerna dlakavost i danas problem koji nije rešen, tako da u određenim slučajevima lečenje ostaje potpuno bezuspešno.