Nekad vam se može desiti da bol u grudima smatrate srčanim, dok on zapravo potiče od pluća. To se najčešće dešava u sledeća dva slučaja. Jedan je opasan i iziskuje hitnu pomoč; od drugog možete biti zbilja bolesni ali obično nije opasan po život.

Najpre, pogledajmo manje ozbiljnu situaciju. Lako ju je prepoznati u njenom tipičnom obliku. Pluća su prekrivena dvostrukim omotačem nazvanim pleura, koji može biti nadražen, inficiran ili pod zapaljenjem, što se zajedno naziva pleuritis (zapaljenje plućne maramice). Ako je to u pitanju, došlo je do slepljivanja dva sloja te plućne maramice tako da osećate oštar bol pri kraju svakog dubokog udisaja. Ta maramica je naročito privlačna meta za razne viruse. Virusni pleuritis često prati temperatura i kašalj.

I zapaljenje pluća često počinje kao pleuritis. U svakom slučaju, pošto vam strašno smeta da duboko dišete, počinjete de dišete vrlo plitko. Kretanje tamo -amo obično ne otežava stanje, ali kašljanje vas baš razdire. Virusni pleuritis obično traje nekoliko dana, a zatim prodje sam od sebe. Nestaje i bol, pošto maramica stvara sluzavu tekućinu izmedu dva sloja, tako da dok dišete, one lagano klize jedna preko druge bez grebanja. Šanse da dobijete pleuritis i njegovo lečenje, medutim, zavise od toga čime je izazvan. Obično nema ničeg zabrinjavajučeg u virusnom pleuritisu. Medjutim, on se može javiti i kao rezultat ozbiljnijih bolesti.

Krvni ugrušak, ili embolija u plučima, obično ide zajedno s pleuritisom. Na nesreću, ta vrsta bolesti često se ne uzima ozbiljno u obzir. Čep koji potiče iz nekog drugog dela tela (iz nogu ili trbušne duplje) šeta se kroz mrežu vena do pluča i tu se zadrži. Time prekida cirkulaciju u tom delu pluća i oštečuje ih. U tom procesu nadražena je i plućna maramica, što izaziva bol u grudima. Oštrina napada zavisi od veličine ugruška i od količine oštečenog plučnog tkiva. Tako da spektar simptoma kod plućne embolije obuhvata raspon od iznenadnog bola svuda u grudima, koji se pogoršava dok dišete, do pljuvanja krvi, naglog, pada krvnog pritiska (šok) pa čak i smrti.
Ako posumnjate na emboliju na osnovu bilo kojeg navedenog simptoma, morate reagovati hitno kao da je u pitanju srčani napad. Postedice mogu biti veoma ozbiljne. Kao što ste zbog pojedinih činilaca predisponirani za srčani napad, tako neki ukazuju da ste podložni plućnoj emboliji.

Recimo: • Skoro preležani phlebitis, zapaljenje vena u nogama. Unutar vene stvara se ugrušak, a komadić koji se od njega otkine putuje u pluća. To se češče dešava ako imate proširene vene, ako ste bili prikovani za krevet zbog nečega, ili ste satima sedeli u kolima ili autobusu.
• Ozlede nogu takode mogu oštetiti vene, i doprineti stvaranju ugruška. Ako je oštećeni krvni sud smešten duboko u nozi, nećete ni biti svesni tog, povredom nastalog, phlebitisa sve dok ne dode do embolije.
• Pruduženi odmor u krevetu usporava protok krvi i tako stvara uslove za formiranje ugruška. Upravo zbog toga pacijenti moraju da ustanu i da se kreću, što je pre moguće, posle operacije ili bolesti. Pre nego što su lekari shvatili rizik dugotrajnog vezivanja za krevet, propisivali su i po šest nedelja totalne neaktivnosti posle srčanog udara. Vremenom je postalo jasno da takva predostrožnost ne smanjuje srčane komplikacije i da, zapravo, doprinosi povećanom riziku embolije.
Pravilo glasi: Bez obzira zbog čega ste vezani za krevet, ustajte i krećite se čim to budete u stanju.
• Bilo koja operacija, naročito u trbušnoj duplji, povećava mogućnost putujućih krvnih ugrušaka.
• Mada pilula važi za možda najsigurniji i najefikasniji oblik kontracepcije, ona kod nekih žena može izazvati krvne ugruške, naročito kod tridesetogodišnjakinja koje puše i/ili imaju visoki krvni pritisak. Prema opštem pravilu, bol u grudima sa karakteristikarna pleuritisa (boli kad duboko dišete, a naročito prilikom kašlja), iako ne mora biti urgentan medieinski siučaj, mora se brzo prepustiti vašem lekaru radi procene.

Jednoo prilično dramatično stanje može proizvesti iznenadni bol u grudima zajedno sa gubitkom daha. To se dešava kod kolapsa jednog dela plućnog krila, i to sasvim iznenada! Što je još čudnije, to se obično dešava mladim, zdravim ljudima koji nisu bolovali od plućnih bolesti.
Spontani pneumothomx je obično posledica prskanja malog mehura u plućima. zbog čega se vazduh širi po grudnoj duplji, gde tako izazvani pritisak može dovesti do skupljanja jednog dela, ili celog plućnog krila. Pre nego što dodje do prskanja, nema drugih simptoma. Ali, kod starijih pacijenata koji imaju emfizem (kod kojeg su pluća naduvana, jer dobijaju suviše vazduha) takvi mehurići ili”baloni” su česta pojava i ne retko prskaju i takode izazivaju pneumothorax. Bez obzira na okolnosti pod kojima se prieumothorax javi, morate se što pre videti sa doktorom da bi ste sačuvali od kolapsa.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.