Verovali ili ne, život bez produkata pljuvačnih žleda ili pljuvačke bio bi vrlo komplikovan i pratili bi ga bolovi u ustima, česte infekcije, učestali karijesi… Osim toga pljuvačka održava vlažnost usne duplje, olakšava žvakanje, gutanje i govor i fiziološki čisti usta jer obiluje enzimima koji, osim što počinju varenje ugljenih hidrata, pomažu da izbacimo neke štetne materije i viruse…
Svako od nas ima tri para velikih pljuvačnih žlezda i oko hiljadu malih smeštenih ispod sluzokože usne duplje i ždrela. I one su, kao i drugi organi, podložne bolestima”, a poremećaji rada mogu da budu posledica razvojnih anomalija, akutnih i hroničnih infekcija, cista, kamena u njima i tumora.
Infekcije pluvačnih žlezda
Najvažniji uzroci infekcija pljuvačnih žlezda, koje mogu da budu akutne i hronične, su loša higijena usne duplje, manja otpornost organizma kao posledica sistemske bolesti, najčešče dijabetesa, slabije lučenje pljuvačke zbog kamena u kanalima žlezde ih kao posledica operacije, korišćenje nekih lekova… Infekcija nastaje kad bakterija iz usne duplje, preko izvodnih kanala, dospe u pljuvačne žlezde a terapija je antibiotska na osnovu nalaza brisa i antibiograma. Osim toga neophodna je rigorozna higijena usne duplje, a u slučajevima hroničnih infekcija preporučuje se pospešivanje sekrecije pljuvačke. To se najjednostavnije postiže ako se pojede kriška limuna ili žvaće guma za žvakanje.
Zauške
Virusni parotitis ili zauške izaziva virus mumpsa. Infekcija se prenosi kapljično, dospeva u organizam preko usne i nosne duplje, tu se razmnožava i napada limfne čvorove.
Od zauški najčešće obole deca od druge do četrnaeste godine. Posle perioda inkubacije, koji traje 2 ih 3 nedelje, bolest počinje glavoboljama, upalom grla i povišenom temperaturom. Istovremeno otiču parotidne pljuvačne žlezde, najčešće obostrano, što traje nedelju do dve. To prati bol i, često, otežano otvaranje usta. Terapija podrazumeva mirovanje, rigoroznu higijenu usne duplje, kao i korišćenje analgetika i antipiretika, a nakon preležane bolesti ostaje trajni imunitet.
Ako se virus proširi krvnim sudovima infekcija pljuvačnih žlezda može da zahvati i druge organe od čega najtežu kliničku sliku ima upala moždanih ovojnica, a obostrana upala testisa može da izazove sterilitet.
Sjogrenov sindrom
Reč je o bolesti iz grupe autoimunih koju prate suvoća usta i očiju, peckanje u očima i bolovi u zglobovima. Cesto su uvećane pljuvačne žlezde koje, zbog zamene tkiva žlezde vezivnim tkivom, ne mogu da luče pljuvačku. Za
dijagnostiku ovog autoimunog oboljenja koristi se više testova od kojih najčešće serološki, testovi za ispitivanje finkcije pljuvačnih žlezda kao i histološki pregled parenhima najčešće malih pljuvačnih žlezda donje usne. Terapija je simptomatska i podrazumeva češće uzimanje tečnosti, pospešivanje sekrecije pljuvačke eventualno primena veštačke pljuvačke i veštačkih suza.
Sijalolitijaza
Kamen u pljuvačnim žlezdama ili sijalolitijaza je oboljenje koje se najčešće javlja u srednjim godinama, mada može i ranije, deci i adolescenatima. Pojavljuje se kao samostalna bolest ali je češće udružena sa hroničnom upalom pljuvačne žlezde. Kamen se najčešće formima u tkivu žlezde ih u izvodnom kanalu na šta utiče više faktora od kojih su najznačajniji metabolički poremećaji koje prati povećanje kalcijumovih jona u pljuvački (dijabetes i giht), poremećaj oticanja pljuvačke, zapaljenje…
Najčešće, u više od 80 odsto slučajeva, kamen se pojavi u submandibularnoj pljuvačnoj žlezdi. Razlog za to gušća pljuvačka u ovoj žlezdi. Klinička slika se karakteriše naglim bolom i otokom u predelu zahvaćene pljuvačne žlezde neposredno posle uzimanja hrane. Otok traje najduže jedan do dva sata, jer se za to vreme pljuvačka polako izluči pored kamena. Zbog usporenog isticanja pljuvačke, moguće je i da se pojavi akutna infekcija. Za dijagnostiku se koristi rendgen ili ultrazvuk. Terapija je hirurška, radi se ako nema znakova akutne infekcije, a ako ih ima prvo se primenjuju antibiotici. U slučaju da je kamen u parenhimu žlezde potrebno je da se ukloni cela žlezda.
TUMORI PLUVAČNIH ŽLEZDA
Tumori pljuvačnih žlezda mogu da budu benigni i maligni i čine 3 odsto svih tumora glave i vrata. Benigni se češće javljaju u velikim, a maligni u malim pljuvačnim žlezdama. Benigni tumori su spororastući, jasno ograničeni, glatke površine i bezbolni, dok maligni bole, brzo rastu, nejasno su ograničeni i neravne površine. Ukoliko se maligni tumor pojavi u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi paraliza polovine ili samo jednog dela lica ukazuje na njegovu zloćudnost. Dijagnostika podrazumeva detaljan klinički pregled ultrazvukom, skenerom i magnetnom rezonancom. Terapija je isključivo hirurška, a posle toga može da bude neophodna i zračna terapija i, eventualno, hemioterapija.
