Ulkus predstavlja oštećenje integriteta sluznice želuca i/ili duodenuma (dvanaestopalačnog creva), koje u promeru zahvata više od 5 mm i praćeno je epigastričnim bolom tj. bolom u centralnom delu stomaka, tačno ispod rebara.
Po tradicionalnoj teoriji za očuvanje integriteta sluzokože, neophodna je ravnoteža između odbrambenih faktora (bikarbonati, protok krvi, mukus, prostaglandini) i agresivnih faktora (hlorovodonične i žučne kiseline, pepsina). Ukoliko se ova ravnoteža naruši, razvija se ulkusna bolest. Danas se smatra da najvažniju ulogu u nastanku peptičkog ulkusa imaju bakterije Helicobacter pylori, koja se prenosi oralno-oralnim i fekalno- -oralnim putem, i primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) kao što su acetilsalicilna kiselina, diklofenak, ibuprofen… Ljuti začini, stres, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana, genetska predispozicija nisu uzročnici, kako se ranije mislilo, ali mogu da podstaknu razvoj ulkusa i pogoršaju simptome ove bolesti.
Simptomi i komplikacije ulkusne bolesti-čira na želucu
Kod ulkusa dvanaestopalačnog creva, bol se javlja od devedeset minuta do tri sata nakon obroka, ali prolazi unošenjem hrane ili primenom antacida – grupe lekova koji neutrališu želudačnu kiselinu. U suprotnom, kod ulkusa želuca bol ne prolazi nakon uzimanja hrane, već se pojačava.Pored epigastričnog bola, javlja se nadimanje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje. Gastrointestinalno krvarenje je najčešća komplikacija ulkusne bolesti, a perforacija ulkusa odnosno „pucanje čira“ javlja se kod 6–7% pacijenata. Prepoznaje se po crnoj stolici, ubrzanom pulsu, naglom padu pritiska i anemiji.
Dijagnostika ulkusne bolesti
Danas se kao najosetljivija metoda za dijagnozu koristi endoskopija. Jednim snimanjem (gutanjem sonde) dobijamo fotografsku dokumentaciju i biopsiju želuca. Histopatološkom analizom može da se utvrdi postojanje maligniteta i bakteriološka analiza na H. pylori. Pored toga, za otkrivanje postojanja infekcije, rade se i sledeći testovi: serološki test, ureaza izdisajni test i antigen u stolici. Ovi testovi su manje invazivni i jeftiniji u poređenju sa endoskopijom.
Terapija ulkusne bolesti
Farmakoterapija ima za cilj otklanjanje bola, zaceljivanje ulkusa, prevenciju rekurentnog ulkusa i redukciju komplikacija. Grupa lekova koji smanjuju/neutrališu kiselinu u želucu su:
– Antacidi – neutrališu kiselinu i povećavaju pH želuca. Koriste se kod simptoma peptičkog ulkusa i to između obroka i pred spavanje.
– Antagonisti H2 receptora – sprečavaju lučenje kiseline u želucu. U ovu grupu spadaju ranitidin, famotidin, cimetidin.
– Inhibitori protonske pumpe (IPP) – lekovi koji sprečavaju sekreciju kiseline u želudac. Koriste se kada antagonisti H2 receptora više ne deluju. Neželjena dejstva na ovu grupu lekova su veoma retka. U terapiji se koriste omeprazol, pantoprazol, lansoprazol…
Prvi korak u terapiji ulkusa je utvrđivanje postojanja infekcije na H. pylori i eliminicija prekomerne upotrebe NSAIL. Kod pacijenata kod kojih je utvrđeno prisustvo H. pylori, potrebno je dvostruko delovanje: direktno antimikrobno delovanje na samu bakteriju (primenom odgovarajućih antibiotika) i povećanje pH želuca, primenom lekova iz grupe IPP. Terapiju propisuje lekar. Kod pacijenata gde je uzrok nastanka ulcera primena NSAIL, upotreba antagonista H2 receptora ubrzava zarastanje, ali samo ukoliko se prekine terapija sa NSAIL. Ukoliko je moguće, protiv bolova treba koristiti paracetamol i lekove iz grupe selektivnih COX-2 inhibitora. Ako pacijenti moraju da nastave sa primenom NSAIL, lekovi izbora su IPP.
Opšte preporuke i hrana koja pomaže kod peptičkog ulkusa
Nefarmakološke metode podrazumevaju eliminaciju ili redukciju stresa, prestanak pušenja, izbegavanje hrane i pića koji prouzrokuju povećano lučenje kiseline ili pogoršavaju simptome ulkusa. Da bi se smanjilo lučenje želudačne kiseline, bitno je da pacijent jede lagano i dobro sažvaće hranu, da bude opušten u toku jela i da jede u uspravnom položaju, da izbegava konzumiranje hrane tri sata pre spavanja i da legne na desnu stranu nakon obroka. Svakodnevno uzimanje soka od svežeg kupusa ubrzava zarastanje čira. Kupus ima sastojke koji podstiču stvaranje sluzave barijere koja štiti sluzokožu od agresivnog dejstva kiseline. Deluje i kao antibiotik – uništava pojedine bakterije uključujući i Helicobacter pylori koja se povezuje sa nastankom čira. Linolna kiselina glavni je izvor arahidonske kiseline, jedinjenja iz kog nastaju prostaglandini koji imaju zaštitno delovanje u duodenumu. Budući da su najbolji prehrambeni izvor linolne kiseline povrće, semenke i ulja od semenki, a naročito laneno seme, korisno je uvrstiti ove namirnice u ishranu. Omega-3 masne kiseline takođe su pokazale zaštitno delovanje, zato u ishrani ovih bolesnika treba da bude zastupljena riba, posebno riba iz severnih mora, poput bakalara, lososa i haringe. Fermentisani mlečni proizvodi sadrže probiotike (tzv. „korisne bakterije“) koji uspostavljaju ravnotežu u crevnoj flori i brane od štetnih bakterija i drugih patogenih mikroorganizama. Probiotički proizvodi korisni su i zbog toga što smanjuju štetne propratne efekte lekova koji se koriste za eradikaciju H. pylori, na primer dijareju izazvanu antibioticima. Konzumacija hrane bogate biljnim uljima i vitaminom A može koristiti u prevenciji ulkusa duodenuma. Veza između alergija i peptičkog ulkusa poznata je još od tridesetih godina prošlog veka. Izlaganje želudačne sluznice hrani na koju je osoba alergična može izazvati krvarenja. Zato je vrlo važno identifikovati potencijalne prehrambene alergene za svaku osobu koja boluje od peptičkog ulkusa. Preporučuje se praktikovanje redovne tehnike relaksacije poput joge, vežbi istezanja ili meditacije. Pacijent mora redovno uzimati terapiju i pridržavati se saveta lekara i farmaceuta. To se posebno odnosi na pacijente sklone lošim životnom navikama. Konzumiranje kafe i alkohola, kao i pušenje za vreme terapije suzbijanja helikobakter infekcije umanjuje efikasnost lečenja čak 50%! U osnovi, preporučuju se standardni principi zdravog života. Iako postoji široko zapažanje o vezi psihosocijalnih uslova i ulkusa, ne postoje jasni dokazi o tome.
Sok od kupusa
Pravi se od svežeg kupusa, jer se stajanjem kupusa smanjuje njegova lekovita moć: na sitno rende izrendati svež kupus i procediti kroz gazu. Radi lepšeg ukusa, može se soku dodati i ceđena šargarepa i limun. Ne šećerite, dnevno konzumirajte 3×50 ml, pola sata pre obroka, 10 do 14 dana. Bolesnici koji koriste ovaj jednostavan lek protiv čira na želucu četiri puta brže ozdrave u odnosu na one koji se leče klasičnom terapijom. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu, zarastanje je tri puta brže u odnosu na klasično lečenje.
mr ph Sanja Udovičić
