Definicija parestezije se nalazi u samom njenom nazivu – na grčkom jezi „para” znači nenormalni a „estezija” osećaj.
Parestezija predstavlja nenormalne senzacije kao što su peckanje, trnjenje, žarenje, gorenje ili osećaj ukočenosti delova tela, a najčešće se radi o šakama i stopalima, kao i o potkolenicama i podlakticama.
Parestezija može biti prolazna, ali i hronična.
Najpoznatiji tip parestezije jeste „tip igla i trna” ili „spavajućeg zgloba” ‒ kada se javi prvi tip, pacijent opisuje kao da ga neko uporno ubada u prst ili koren dlana ili stopala, a drugi tip opisuje kao golicanje u predelu zglobova ruke ili noge gde je pacijent u nemogućnosti da upravlja tim delom tela.
Takođe, često se javlja i tip formikacije, gde pacijent oseća mravinjanje ispod kože određenog tela tela, i taj osećaj ume da stvori veliku količinu nervoze kod pacijenta, pacijent ovaj osećaj opisuje kao „da ima mrave ispod kože”.
Uzrok nanstanka parestezije
Kao što smo već napomenuli, parestezije se dele na prolazne i trajne, a na osnovu toga, uzroci nastanka su drugačiji.
Prolazna ili tranzitna parestezija, označava paresteziju u stopalima, šakama, rukama i nogama koji za vrlo kratko vreme prolaze.
Prolazna parestezija je najčešće fiziološkog porekla, a sa mnogima smo se svi mi u životu susreli – primer je predugo sedenje na wc šolji i pritisak laktova na natkolenice ‒ kada osoba ustane sa wc šolje, oseti trnjenje do nivoa ukočenosti, ali već nakon minut ili dva, taj osećaj prestaje.
Starije osobe, usled degeneracije kičmenog stuba,često umeju da uklješte kičmenu moždinu kada naglo pomeraju glavu u bilo kom pravcu ( u medicini je ovo poznato kao Lermiteov znak ).
Takođe, uzrok privremene restrikcije nervnog impulsa može nastati i usled predugog stajanja ili čučanja, ili prilikom višesatnog sedenja u kolima, autobusu, vozu ili avionu.
Hiperventilacioni sindrom ili napad panike takođe mogu da izazovu paresteziju, naročito nogu.
Virusi kao što jsu herpes simpleks ili varičela zoster mogu da izazovu paresteziju nerava ispod tkiva koji je virusom zahvaćeno ( parestezija je u ovakvim stanjima praćena glavoboljom, bolom u stomaku ili karličnim bolom ).
Hronična parestezija ukazuje na problem u samom nervu ili na lošoj cirkulaciji.
Kod starijih osoba, hronična parestezija je rezultat slabe cirkulacije u zglobovima ( npr. perifersna vaskularna bolest ), a primarni uzrok jeste ateroskleroza, tj. formiranje masnih grudvica koji sužavaju volumen arterija. Kada dođe do pucanja tih grudvica, ostaju ožiljci u krvnim sudovima, a usled loše cirkulacije, nervi ne mogu više adekvatno da šalju signale u mozak.
Usled sličnih patoloških promena u krvnim sudovima, hronična parestezija može nastati i kao rezulat nedostatka vitamina, neuhranjenosti, ali i ozbiljnih sistemskih bolesti kao što su hipotireodizam, dijabetes ili smanjena funkcija paraštitnih žlezdi.
Takođe, trovanje živom može dovesti do trajne parestezije ruku i nogu.
Hronična parestezija može nastati i kao posledica zapaljenja tkiva. Stanja kao što su reumatoidni artritis, psorijatični artritis ili sindrom karpalnog tunela, ređi su uzročnici parestezije ruku i nogu.
Bolesti kostiju, npr., osteoporoza, grčevi u mišićima, kifoza i skolioza kičmenog stuba, ili preteški fizički rad, ređi su uzročnici parestezije.
Hronična parestezija može biti posledica neuropatskog oboljenja, bilo da je to oboljenje nastalo kao rezultat povrede ili infekcije kao što je Lajmska bolest.
Hronična parestezija može biti neželjeni efekat hemoterapije.
Dugogodišnji konzumenti benzodiazepina, mogu da razviju hroničnu paresteziju nekoliko dana nakon prestanka uzimanja ove grupe lekova.
Nažalost, hronična parestezija može biti uzrok nekih težih oboljenja, kao što su tranzitorni ishemični atak, autoimunske bolesti kao što su multipla skleroza ili lupus eritematozus koji pacijenta mogu da dovedu do invalidnosti.
Parestezija ruku i nogu
Parestezija se najčešće javlja delovima tela koji su lokalizovani periferno, ruke, noge, prsti šaka i stopala.
Privremena parestezija ruku i nogu se može dogoditi pri svakodnevnim aktivnostima, a vrlo brzo, osećaj trnjenja i mravinjanja prestaje, a svako od nas je mnogo puta u životu osetio ovu vrstu senzacije.
Iako parestezija ruku i nogu ume da uplaši, u 97 % slučajeva ‒ parestezija ruku i nogu je totalno bezazlena pojava.
Parestezija lica
Mravinjanje lica nastaje najčešće prilikom povrede trigeminalnog nerva, i mravinjanje može biti lokalizovano u jednoj polovini lica ili biti rašireno na celo lice. Za razliku od parestezija ruku i nogu, parestezija lica je često simptom neke ozbiljne bolesti, tako da se treba shvatiti ozbiljno i što pre obratiti lekaru!
Simptomi parestezije
Sumirano, simptomi parestezije, bilo prolazne ili hronične, jesu:
- peckanje
- trnjenje ili „bockanje iglom”
- svrab
- ukočenost
- mišićna atrofija
- osećaj puzenja duž noge ( pacijenti doslovno opisuju da im nešto puzi po nozi )
Parestezija jezika
Parestezija jezika je poznatija kao „stomatološka parestezija” i javlja se pri standardnim stomatološkim intervencijama kada zubar aplicira lokalni anestetik. Parestezija jezika se obično javlja u jednoj polovini jezika i prestaje do 2 sata nakon završetka hirurške intervencije.
Postavljanje dijagnoze parestezije
Dijagnostička procena služi da se utvrdi uzrok nastanka prolazne ili hronične parestezije, nivo oštećenosti centralnog nervnog sistema, kao i izbor adekvatne terapije kojom će se efikasno i za kratko vreme doći do željenih rezultata.
Jako je bitno uzeti pravilnu lekarsku anamnezu i proći kroz istoriju bolesti kako bi se videlo da li neka bolest iz prošlosti izaziva trenutne neprijatne senzacije na koži. U zavisnosti od težine kliničke lsike, lekar može da se posluži i pomoćnim dijagnostičkim procedurama kao što su elektromioneurografija, ultrazvuk ili kompjuterska tomografija.
Nakon postavljanja precizne dijagnostike, pristupa se adekvatnom lečenju, u odnosu na tip parestezije.
Lečenje parestezije
Prolazna parestezija ne iziskuje korišćenje lekova, dovoljno je sačekati da trnjenje prođe, ili se poslužiti tehnikama “mahanja nogom ili rukom” kako bi se cirkulacija popravila i vreme trnjenja smanjilo.
Lečenje hronične parestezije je pretežno medikamentozno.
U upotrebi su:
– imunosupresivni prednizon
– intravenski imunski globulin
– antikonvulzivi ( gabapentin, gabritril )
– antivirusni lekovi ( ukoliko je uzrok parestezije herpes tip 1 ili 2 – koristi se aciklovir )
– lidokain
– prilokain
Svi ovi lekovi se uzimaju u umerenim dozama, u većim dozama, oni daju brzo i efikasno dejstvo, ali ono brzo prestaje.
Oboleli od HIV-a često navode da koriste kanabis kada osete trnjenje ruku i nogu i da im to olakšava tegobe, međutim, upotreba kanabisa u medicinske svrhe u našoj državi nije legalizovana. Akupunktura i masaža su delotvorne metode lečenja kod prolaznih parestezija, kod hroničnih samo delimično ublažavaju tegobe.
