Papagajska bolest

PAPAGAJSKA BOLEST (Psittacosis)

Papagajska bolest je virusna infektivna bolest ptica koja se ponekad prenosi na ljude. Odlikuje se obično naglim početkom, dugotrajnom visokom temperaturom, glavoboljom, velikom malaksalošću i ranim zapaljenjem pluća.

Etiologija. Uzročnik je virus psitakoze.

Izvor i rezervoar infekcije su inficirane ptice (papagaji, golubovi, kanarinke i domaća pernata živina). Naizgled zdrave ptice prenose bolest izbacujući virus izmetom. I ispljuvak bolesnih osoba može biti izvor infekcije.

Način prenošenja. Bolest se prenosi dodirom sa inficiranim pticama i njihovom okolinom (kavezi). Obično su u pitanju omiljene domaće pernate životinje (papagaji, kanarinci), ali isto tako i gradski golubovi. Nekad je i inficiran čovek izvor infekcije. Infekcija može nastati i vazdušnim putem.

Zaraznost traje za vreme akutne faze bolesti, naročito kad postoji kašalj. Za ptice je karakteristična neprimetna infekcija, ali i one povremeno obolevaju i rasipaju oko sebe veliku količinu virusa.

Osetljivost i otpomost. Osetljive su osobe svakog uzrasta, ali je bolest teža kod odraslih. Bolest obično ostavlja imunitet.

Rasprostranjenost. Obično se bolest naglo javlja u porodici, među osobama koje su u dodiru sa bolesnim ili prividno zdravim pticama. Kao profesionalno oboljenja javlja se kod onih koji se bave gajenjem i prodajom pematih životinja ili su na drugi način u češćem ili stalnom kontaktu s njima.

Inknbacija kod čoveka traje 6 do 15 dana.

Simptomi
Obično nagao početak papagajske bolesti praćen je glavoboljom, bolovima u celom telu; ubrzo nastaje visoka temperatura. Ponekad brzo nastaje teška malaksalost i zbunjenost ili delirijum; prvo lak i suv kašalj a zatim iskašljivanje lepljive sluzi. Uskoro se, u većini slučajeva, javlja zapaljenje pluća koje nlje lako klinički dijagnostikovati. Temperatura traje 2—3 nedelje ili i duže i pada postepeno. Oporavak je kraći ili duži, prema težini toka.
Komplikacije su retke.

Prognoza kod psitakoze je ozbiljna, zavisna od težine toka i uzrasta. Smrtnost, obično kod osoba iznad 30 godina, iznosi prosečno oko 3%.

Nega i dijeta. Bolesnika treba smestiti u udobnu postelju dobro provetravane sobe. Visoku temperaturu smanjivati kupanjem, vlažnim prebrisavanjem, oblozima i medikamentozno (pyramidon). Držati bolesnika čisto i obraćati pažnju na stolicu i mokrenje. Pri zadržavanju mokraće kateterizacija mokraćne bešike. Na bolesnike u bunilu obratiti naročitu pažnju da bi se izbegle povrede. Nega usta. Preduzeti potrebno da se izbegne dekubitus (rana od ležanja).

Bolesnik treba da dobije dovoljno tečnosti u obliku voćnih sokova, mleka, čajeva i sličnog. Ukoliko može da prima i drugu hranu ona treba da bude polutečna, kašasta, laka ali kalorična i da sadrži vitamine. U slučaju pomućene svesti, tečnosti dati parenteralno ili kap po kap.

Suzbijanje i zaštita. Kontrola uvoza i pregled ptica iz porodice papagaja. Karantin prodavnica gde je bilo inficiranih ptica, zatim temeljno čišćenje. Poučiti zajednicu o opasnosti držanja papagaja naročito skoro uvezenih i onih koji su bili u dođiru sa drugim bolesnim pticama.

Obavezno prijaviti svaki slučaj psitakoze.

Izolacija bolesnika za vreme akutne faze bolesti, zaštita personala koji posluje oko ovakvih bolesnika i maskom. Sprovoditi tekuću dezinfekciju svih izlučina i izvršiti završnu dezinfekciju nakraju bolesti. Zgrade u kojima su boravile ptice mogu se naseliti ljudima tek posle temeljnog čišćenja i dezinfekcije. Bolesne ptice uništiti a njihove leševe spaliti.