Otoskleroza i timpanoskleroza

Otoskleroza i timpanoskleroza
Otoskleroza predstavlja hroničnu degenerativnu bolest koštane kapsule labirinta, koja se manifestuje progresivnim slabljenjem sluha i zujanjem u ušima. Bolest se češće javlja u žena, i u njih slabljenje sluha obično počinje sa trudnoćom, ili ako je i ranije bilo prisutno,pogoršava se. Najčešće se dijagnostikuje od 30 do 49 godine života, a u oko 70% slučajeva prenosi se nasledno.

U osnovi bolesti otoskleroze leži žarište razgradnje normalne kosti kapsule labirinta i stvaranje nove sklerotične kosti. Proces se skoro uvek dešava na mestu gde se pločica uzengije uzglobljava u koštani labirint. Novostvorena kost onemogućava pokrete pločice, i tako se smanjuje ili onemogućava prenos zvuka sa lanca slušnih koščica na unutrašnje uvo. S druge strane, u procesu stvaranja otosklerotičnog žarišta učestvuje veći broj enzima koji se apsorbuju u unutrašnje uvo, oštećuju ga i uzrokuju zujanje.

DIJAGNOZA se postavlja na osnovu podatka o progresivnom slabljenju sluha praćenog zujanjem, prvo na jednom uvu, a potom i na drugom, pogoršanju vezanom za trudnoću, nasleđu i odsustvu prethodnih zapaljenja uva. Pregledom se vidi normalan nalaz na bubnoj opni. Tonalni audiogram pokazuje prevashodno provodnu redukciju sluha, uz manji ili veći pad koštane provodljivosti, u zavisnosti od trajanja bolesti. Timpanometrijski nalaz je uredan, akustički refleks izostaje zbog ukočenosti pločice uzengije. Budući da bolest nije povezana sa ranijim zapaljenjima srednjeg uva, rendgenski snimak pokazuje normalan vazdušni prostor zaušne kosti.

LEČENJE otoskleroze je hirurško. U lokalnoj anesteziji umesto ukočene uzengije, stavlja se proteza, što rezultuje momentalnim poboljšanjem sluha, i najčešće smanjenjem ili prestankom zujanja. Poslednjih godina ova operacija se izvodi uz pomoć lasera.

Timpanoskleroza se javlja kao posledica ranijih zapaljenja uva, pa je češće jednostrana, nema veze sa nasleđem i polom. Zbog ponavljanih zapaljenja srednjeg uva, gubitka vazdušnog prostora i dugotrajnog prisustva sekreta u uvu, vremenom se stvaraju ožiljci u srednjem uvu, koji remete normalne pokrete bubne opne i slušnih koščica, što se manifestuje slabljenjem sluha. Zujanje u uvu javlja se zbog apsorpcije toksina u unutrašnje uvo, tokom zapaljenja koja su prethodila razvoju timpanoskleroze.

Sklerotični proces može zahvatati samo zglob pločice i labirinta, i u tom slučaju su nalaz i lečenje identični kao kod otoskleroze.

U slučaju šireg zahvatanja srednjeg uva, pregledom se nalazi ožiljno izmenjena bubna opna, tonalni audiogram pokazuje provodnu ili mešovitu redukciju sluha, timpanometrijski nalaz pokazuje smanjenu pokretljivost bubne opne i slušnih koščica, akustički refleks izostaje, a na rendgenskom snimku vidi se skleroza umesto normalnog vazdušnog prostora.

Poboljšanje sluha i smanjenje zujanja u uvu postiže se hirurškim uklanjanjem sklerotičnog tkiva, uz stavljanje proteze po potrebi.

Ukoliko bolesnik ne želi, ili iz nekih razloga ne može da se operiše, zadovoljavajuće poboljšanje sluha kod otoskleroze i timpanoskleroze postiže se nošenjem slušnog aparata.