Osteoporoza bolest kostiju

Osteoporoza se s pravom naziva tihim zločincem. Manifestuje se tek onda kad je kost već toliko šupljikava da se i pri najmanjem udaru lomi. Statistika ukazuje da u srednjim godinama svakoj trećoj ženi i svakom šestom muškarcu preti opasnost od nekog osteoporoznog preloma (pršljenova, podlaktice, karlice). Npr. prelom karlice zbog padova se godišnje javlja kod 10.000 ljudi. Zbog ovih komplikacija godišnje umire svaki peti stari pacijent, a polovina ovih pacijenata ostaje sa trajnom invalidnošću i osuđena na pomoć drugih.

Kako sprečiti osteoprozu
Niko ne može izbeći određeni stepen osteoporoze. To je prirodni proces u procesu starenja. Koštana masa se gradi negde do 25. godine života, a posle toga se samo gubi. Nestaje veoma sporo, tako da se ništa strašno ne dešava. Do problema dolazi tek ako počne da nestaje brže nego što bi trebalo. Osteoporoza je rezultat neravnoteže između nestajanja i novog stvaranja koštanog tkiva. Uzročnika je više, aii najčešći je nedovoljna količina kalcijuma, i zbog toga je veoma važno u ishrani uzimati velike količine mleka i mlečnih proizvoda.

Osteoporozu može ubrzati i nedostatak polnih hormona u klimaksu. Ženski hormon estrogen, osim reproduktivne funkcije, utiče i na održavanje skeleta u dobrom stanju. Žena može tokom tri do pet godina menopauze da izgubi i nekoliko desetina procenata koštane mase. Isto važi i za muškarce, samo što se prestanak lučenja testosterona odvija mnogo sporije i po pravilu deset godina kasnije nego kod žena.

Osteoporoza može biti i neželjena propratna pojava dugotrajnog koriščenja nekih lekova. Uglavnom se radi o kortizonskim preparatima (lekovi koji se najčešće koriste za lečenje astme, reumatizma, imunološkog sistema i sl.) i antacidima (koriste se za lečenje čira na želucu). Ovi lekovi, međutim, spašavaju život i moraju se primenjivati. Neželjeni efekti se mogu do izvesne mere sprečiti npr. uzimanjem kalcijuma i vitamina D. Upravo nedostatak ovih materija je još jedan uzročnik osteoporoze, i to kod inače potpuno zdravih ljudi.

Kalcijum ima niz “zaduženja” i ako ga nema dovoljlno, organizam ga crpe iz kostiju. Problem može nastati i zbog poremećaja apsorpcije kalcijuma u crevima zbog nedostatka vitamina D ili zbog nekog oboljenja creva ili jetre. To se uglavnom odnosi na starije ljude koji ne jedu dovoljno mlečnih proizvoda i koji ne izlaze dovoljno na
U čovekovoj genetskoj strukturi postoje geni koji odlučuju o tome koliko “dobar” skelet će organizam izgraditi i do koje mere će njegove kosti biti otporne na rizike koji vode ka osteoporozi. Dokazano je da među ženama čije su majke patile od osteoporoze ima daleko veći broj onih koje pate od iste bolesti, nego kod žena čije majke nisu patile od osteoporoze. Za sada medicina nema mogućnosti da utiče na genetsku strukturu organizma – ali se proučavanja u ovoj oblasti ne nalaze na početku.

Iz toga proizlazi činjenica da bi svi ljudi koji žive pod uticajem nekog od navedenih nepovoljnih faktora (dakle, pre svega žene u klimaksu, ljudi sa hormonalnim poremećajima, malom apsorpcijom kalcijuma i pacijenti koji se leče korizonskim preparatima) trebalo na vreme da počnu da se interesuju za stanje svojih kostiju. Uspeh lečenja u velikoj meri zavisi od toga da li je “antiporozni” režim započet na vreme – a to znači pre nego što dođe do gubitka koštane mase. Ona se daleko teže regeneriše, nego što se preventivno konzervira.
Pri Reumatološkim institutima postoje tzv. osteocentri opremljeni dijagnostičkim aparatima, denzitometrima (precizniji su oni rentgenski, a oni na bazi ultrazvuka su jednostavniji i mogu se smestiti u bilo koju ordinaciju, recimo ginekologa ili ortopeda). Pomoću ovih aparata može se meriti gustina koštanog tkiva na tipičnim mestima i proceniti njena čvrstina i rizik od lomova.

To je veliki uspeh, jer do pre dvadeset godina osteoporoza je praktično bila van kontrole. Povećano unošenje kalcijuma i D vitamina može, istina, da uspori bolest, ali ne i da je zaustavi. Danas postoje lekovi koji su u stanju da uspore nestajanje koštane mase i da je čak, do izvesne mere i regenerišu. Ceo proces traje veoma dugo i zahteva savršenu saradnju pacijenta sa lekarom.

Nadoknada hormona
Najprirodnije lečenje tzv. klimakterične osteoporoze jeste dodatno hormonsko lečenje. Pacijentkinjama se nedostatak sopstvenih hormona nadoknađuje veštačkim putem i time se postiže obnavljanje zaštitnog dejstva hormona na koštano tkivo. Hormonska terapija nije dobra za muškarce, pa čak ni za svaku ženu u menopa-uzi i ona se može primeniti samo posle detaljne konsultacije sa ginekologom! Ima žena koje se iz zdravstvenih razloga ne smeju podvrgnuti hormonskom lečenju (npr. zbog upale vena) ili to iz različitih razloga ne žele.

U takvim slučajevima se danas najčešće koristi kalcitonin, kao i sasvim druga vrsta lekova, tzv. bisfosfonati. Kalcitonin se pod normalnim okolnostima stvara i u štitastoj žlezdi, tako da iako je lek sintetičkog porekla, on za organizam ne prestavlja stranu materiju.

Da li je dovoljno samo piti lekove za osteoporozu
Prvi znaci poboljšanja se mogu pojaviti već za tri meseca, ali denzitometrijski utvrđeno povećavanje koštane mase se može očekivati tek za godinu dana ili duže. Obimne studije ukazuju da posle godinu i po dana dolazi do priličnog smanjenja rizika od novih spontanih fraktura.
Osteoporoza kod žena i muškaraca            Osteoporoza prevencija              Osteoporoza lečenje hranom