Veruje se da su mladeži obeležje sreće, ali i da ih ne treba mnogo dirati, pogotovo ne uklanjati i svakako čuvati od povreda. Ali, kad zatreba pomoć lekara, ne treba zakasniti, niti se preterano plašiti. Danas su te intervencije u kategoriji bezbednih, mada postoje i mladeži koje nikako ne treba medicinski zbrinjavati.
Mladeži su najčešće svetle, do tamno braon boje, ponekad, plavi, i crni. Mogu da budu urođeni, ili stečeni. Njihovo prepoznavanje u odnosu na ostale slične promene na koži, nije uvek jednostavo. Iskusni lekar može sa 70 do 80 % sigurnosti golim okom da razlikuje vrste mladeža, dok specijalisti za dermoskopiju to čine sa tačnošću do čak 98%.
Dermoskopska analiza mladeža
Dermoskopija je bezbolna dijagnostička metoda kojom se uz pomoć specijalnog mikroskopa (dermoskop), vizueliziraju unutrašnje strukture kožnih tumora. Okom je moguće uočiti samo spoljnji izgled promene na koži, a ovako su vidljive unutrašnje strukture, sa mikroskopskim uvećanjem od 100 x, što omogućava uspostavljanje veoma precizne dijagnoze.
Melanom je neoplazma melanocita, ili ćelija koje se od njih razvijaju. U odnosu na ostale, posebno se izdvaja po izuzetno velikom stepenu maligniteta, odnosno mogućnosti davanja metastaza, koje od trenutka kada se jave daju prosečno preživljavanje od 6 do 9 meseci. To melanom izdvaja u sami vrh malignih bolesti.
OBAVEZNA KONTROLA MLADEŽA
urođeni, ili stečeni mladež do 18. godine, veći od 6 mm u prečniku, nepravilnog izgleda i višebojan
urođeni, ili stečeni mladež do 18. godine, veći od 2,5 cm, bez obzira na izgled i boju
urođeni, ili stečeni mladež do 18. godine, koji raste, menja boju, ili oblik
urođeni, ili stečeni mladež do 18. godine koji je prokrvario, procurio, pravi krastu, ili je povređen
svi stečeni mladeži posle 18. godine, bez obzira na veličinu, izgled i boju
Kod lekara najpre treba uraditi kompletnu dijagnostiku svih promena na koži. To uključuje, pored obaveznih podataka
o porodičnoj zdrastvenoj istoriji, pregled svih mladeža sa izradom mape, izračunavanjem faktora rizika za karcinom kože.
Za promene koje su regularne i ne predstavljaju opasnost, preporučuju se redovne godišnje kontrole, a za one sumnjive pregled svakih 6 nedelja, do 3 meseca. Ukoliko se za bilo koju promenu uspostavi sumnja na karcinom kože, preporučuje se hirurška intervencija. Bezbedno mogu da se uklone sve promene koje potencijalno predstavljaju opasnost, kao i one koje narušavaju estetski izgled.
Mladeži su, inače, tumori kože i najčešće dobroćudni. Ako menjaju veličinu, oblik i boju, treba ga obavezno dermoskopski proveriti. Uklanjanje je potpuno bezbedno, ako se to radi pravilno. Koži sa koje je mladež na vreme pravilno uklonjen, obezbeđeno je izlečenje.
KUĆNI PREGLED
Neophodno je pregledati kompletno telo, mladež po mladež, procenjujući svaki po takozvanom ABCD principu:
A- asimetrija Prvo se procenjuje da li je mladež simetričan, a ako nije, vreme je za stručnu pomoć
B-prekid ivica Ivice mladeža treba da su jasne, a ako postoji njihov prekid, treba otići kod lekara
C – boja Ako mladež ima (više boja, obavezno potražiti stručno mišljenje
D- dijametar Sve promene na koži veće od 6 milimetara zahtevaju stručni pregled
Ima lepih, ali i neestetskih mladeža, i mada se smatralo da ih nikako ne treba uklanjati, lekari danas primenjuju specijalnu gotovo 100% dijagnostiku i rešavaju i rizične potpuno bezbedno.
Zablude o mladežima
NE DIRATI – Postoji strah od i najmanjeg kontakta sa mladežom. To često doprinosi da se na vreme pravilno uoče promene koje mogu da ukazu na ozbiljnost oboljenja.
NE UKLANJATI – Ova predrasuda direktno je vezana za predhodnu, jer pothranjuje pogrešno verovanje da je uklanjanje mladeža opasno po život.
OPASNE POVREDE – Povređivanje mladeža uzrokuje neverovatan strah, posebno ako prokrvari.Često je reč o bezazlenim povredama, posebno u toku sna, ali ako se radi o mladežima koji su već doživeli neku od promena (porasli, menjali oblik, ili boju), svakako treba otići kod lekara
SREĆAN ZNAK – U narodnu se veruje da su mladeži svojevrsna obeležja sreće i da ih zbog toge ne treba uklanjati. Ali, treba znati da su i urođeni mladeži, takođe, tumori, najčešće dobroćudni, ali mogu da budu i zloćudni, pa ih treba kontrolisati.
