Od čega zavisi krvni pritisak i njegova visina

Ispitivanje krvnog pritiska
Pošto je osluškivanje srca završeno, lekar određuje koliki je krvni pritisak. Visina krvnog pritiska odre-đuje se pomoću aparata koji se sastoji od narukvice s balonom u koji može da se uduva vazduh iz jednog manometra. Princip ispitivanja je sledeći:U narukvicu, obavijenu oko nadlaktice, uduva se vazduh i time stisne tkivo koje se nalazi ispod nje. Tim postupkom prekida se krvotok u arteriji ruke. Kada se, zatim, polako otpušta vazduh i time smanjuje pritisak u narukvici, u jednom određenom momentu, prostrujaće krv ponovno kroz arteriju. Lekar će taj momenat da utvrdi ili pipanjem pulsa ili osluškivanjem arterije ispod narukvice, a na manometru će pročitati na kojoj se visini pritiska to desilo. Isto tako, on će zabeležiti i moment kada je u arteriji uspostavljen potpuno isti krvotok kao pre stezanja. Na taj način, lekar će dobiti dve cifre koje označavaju visinu maksimalnog i minimalnog krvnog pritiska. Iz ponašanja krvnog pritislca lekar može da oceni rad srca i utvrdi postojanje eventualnih promena. ,

Od čega zavisi krvni pritisak i njegova visina
Kad je reč o krvnom pritisku u širem smislu, tada se obično misli na pritisak koji vlada u arterijama. Taj pritisak nazivamo arterijski krvni pritisak. Osim o pritisku u arterijama, u medicini se govori i o pritisku koji vlada u venama. U venama se kreće krv od kapilame mreže, tj. iz tkiva, prema srcu. To je velikim delom pasivna radnja, te je pritisak koji vlada u venama nizak, toliko nizak da se ne meri manometrima na živu već na vodu. Pod normalnim uslovima on iznosi svega 10—15 cm vodenog stuba. On se menja kad dolazi do poremećaja u proticanju krvi prema srcu. Kad srčani mišić popusti, oslabi, iz bilo kojih razloga, tada dolazi do zastoja krvi u venskim krvnim sudovima i do penjanja venskog pritiska. Venski pritisak će se popeti ne samo prilikom oboljenja kod kojih je popustila snaga srčanog mišića već i onda kad je širenje srca sprečeno znatnim srašćenjima između srčane kese i srca. U tim slučajevima govori se o »srcu u oklopu«. Pošto se srce ne može širiti, ono ne može da primi krv koja se priliva iz vena. U venama dolazi do pojava zastoja i penjanja venskog pritiska.

Arterijski krvni pritisak zavisi od snage srčanog mišića koji ubacuje u velike krvne sudove krv pod pritiskom, zatim od količine krvi koju srce ubacuje u krvne sudove u jedinici vremena, tj. u jednom minutu, i, najzad, od veličine otpora u arterijama, naročito u veoma razgranatoj mreži malih arterija, koje zovemo arteriole, a koje se nalaze pri kraju arterijskog krvotoka, ispred kapilarne mreže. Razumljivo je da će krvni pritisak zavisiti i od elastičnosti arterija. Dok krv u venama teče podjednako, kontinuisano, dotle u arterijama krv teče ritmički, u zavisnosti od udara srca. Zato se na arteriji i pipa puls u vidu udara arterije.

Krvni pritisak se stalno menja
U skladu s radom srca, koje podešava svoj rad prema potrebama tela, i krvni pritisak se stalno menja. Prema potrebama tela, srce svoj rad ubrzava ili usporava i u krvotok ubacuje veću ili manju količinu krvi. Tako isto i krvni pritisak se prilagođava funkciji krvotoka, pa se ili spušta ili penje. Na primer, kad čovek miruje, puls iznosi 70 udara u minutu. Ako čovek potrči, rad srca se ubrzava i penje se do 120 i više u minutu. Koliko će se rad srca ubrzati zavisi i od mnogih drugih činilaca, kao što su trening, disanje itd. I krvni pritisak će se kod čoveka koji potrči naglo popeti. To je neophodno potrebno da bi se omogućilo bolje snabdevanje mišića krvlju. Ako je krvni pritisak u miru bio 120 sa 80, tada će za vreme trčanja biti 180 sa 110, a možda i više. Posle ponovnog vraćanja u stanje mira kod zdrave osobe pritisak se u roku od 2 do 3 minuta vraća na početne vrednosti. Pod uticajem hladnoće se penje, a pod uticajem toplote opada. Kod raznih poremećaja i bolesti vraćanje pritiska na početne vrednosti je mnogo sporije.