Normalan puls

Svi mi imamo vlastiti karakterističan puls.
Šta je u vašem slučaju normalan puls?
Za normalan puls se uzima puls u stanju mirovanja i on bi kod zdrave odrasle osobe trebalo da bude izmedju 60 i 80 otkucaja u minutu.Ako se bavite sportom i vaše srce je u odličnoj kondiciji pls će vam biti niži mada postoje i drugi uzroci sporijeg i bržeg pulsa.

Prvo, pogledajmo moguće uzroke nenormalno sniženog pulsa:
• Da li uzimate digitalis radi kontrole neregularnih srčanih otkucaja, ili neki beta blokator za lečenje visokog krvnog pritiska, angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, anksioznosti ili migrene? Ovi lekovi i još neki, naročito ako se kombinuju, dramatično snižavaju brzinu rada srca.
• Ako vam je puls stalno ispod šezdeset, a niste ni atleta niti uzimate pomenute lekove, možda vam tiroida slabije funkci oniše. Ako vam je uz to hladno, ako imate zatvor a kosa pomalo opada, ako imate jače menstruacije nego što mislite da treba i ako vam je teško da oslabite, onda je ova dijagnoza vrlo verovatna. • Kad mislimo o srcu, obično imamo na umu arterije, zaliske i mišić. Ali, zaboravljamo jednu vrlo kritičnu komponentu u srcu koja utiče na njegove otkucaje -na električni sistem. Specijalizovana vlakna prenose impulse u razne regione srca. Kada su ti putevi prekinuti nekom bolešču ili lekovima razne vrste, dolazi do srčane blokade. U tom slučaju puls se spuštaju na kritičan nivo.
Mnogo češća pojava je, pak, ubrzani puls.
Evo zbog čega:
• Ako se puls stalno penje iznad sto i više, i osećate pulsiranje (u grudima) čak i kad sedite mirno, potražite simptome: kosu koja je svilenkasta tanka, finu nežnu kožu, lako podrhtavanje prstiju kada su vam šake raširene (kada stavite odozgo list papira, da li se trese? ) mršavljenje bez razloga, nervozu i jako znojenje. Ako se detalji slažu, imate previše aktivnu tiroidu.
Slededi uzrok ubrzanog pulsa može biti posledica pokušaja da se kompenzira neki drugi problem. Recimo, glavna funkcija krvi je da prenosi kiseonik u crvenim krvnim zrnicama do svakog organa, svakog delića tkiva u organizmu. Kada ste anemični krvi nedostaju crvena zrnca, ili gvožde, tkivo se ne snabdeva dovoljnom količinom kiseonika. Da bi to kompenziralo, srce bije sve brže i brže da bi krv siromašna kiseonikom što pre stizala do odredjenih organa.
Bez obzira na uzrok anemije (zapamtite, i ona je simptom, a ne sama po sebi bolest), srce teži da otkucava brže. Kada se izleči anemija, puls se usporava. Ovaj srčani kompenzacioni mehanizam aktivira se i u nekim drugim okolnostima. Recimo, kada je srčani mišić oslabljen i ne izbacuje svaki put dovoljno krvi, srce ubrzava rad da bi ispunilo praznine u hodu.
Isto ubrzanje mogu izazvati i rak ili bilo koja hronična bolest bubrega iii jetre. Čest uzrok ubrzanja srčanog rada je prevelika količina lekova. Najgori su tiroidne pilule, kafein i sredstva za smirenje apetita.
Za mnoge ljude nema ničeg prijatnijeg od šoljice vruće kafe. Pogotovo ujutro. Pa onda popodnevna koja će vam povratiti život, naročito posle uspavljujućeg koktela koji ste ispili. Ljudi navikli na kafein piju više kafe nego što treba (ili gazirana piča koja takode sadrže kafein).
Druga grupa lekova koja ubrzavaju puls su antiastmatici.
Duvan posebno nikotin u njemu, takode ubrzava puls. Proverite puls pre i posle dubokog uvlačenja dima iz cigarete. Dakle„ rutinsko merenje pulsa je neophodno i poželjno, kada za to ima razloga. Međutim, neki pacijenti kad osete “slabost” ne kontrolišu broj otkucaja, već jačinu pulsa. I misle da se zato osećaju tako bolesnim. No, taj utisak je u većini slučajeva lažan. Radi se, jednostavno, o anatomiji zglavka: rastojanju arterije od površine kože, debljini sala odozgo i sl. Ali, ako dodje do “šoka” recimo posle srčanog, napada koji je oštetio srčani mišić ili posle jakog krvarenje i kada je puls zaista oslabljen, biće tu još niz drugih znakova “slabosti”. I tada vam neće ni pasti na pamet da proveravate puls. Ljudi obično mere puls kada postanu svesni lupanja srca: ako ste trčali, ili se uplašili od komšijinog buldoga srce će vam zalupati. Ponekad osećate da kuca nepravilno. Ako tada izmerite puls, videćete da se normalni, pravilni otkucaji povremeno prekidaju udarcima koji dolaze nešto ranije, nakon čega sledi pauza pre nego što se nastavi regularan ritam. Mada zastrašujua, ta pauza nije znak poremećaja; ne znači da će srce prestati da radi. Niti je prethodni ubrzani udarac išta više od normalnog prevremenog otkucaja. Pauza treba da premosti taj produženi interval da bi srce nastavilo da radi uobičajenim ritmom. Prevremeni udarac tu i tamo neće izazvati štetne posledice. Javljaju se iz više razloga -zbog stresa, previše kafe i sličnih stimulansa, alkohola i drugih relaksirajućih lekova, umora, nervoze, duvana iii medikamenta. Ali i bez vidljivog razloga.
Lekovi koji koriguju ovu nepravilnost će, zbog sporednih efekata, doneti više štete nego koristi. Zato ih nemojte ni uzimati bez preke potrebe. Mada je većina nepravilnosti u srčanom ritnu bezopasna, neke ipak ostavljaju posledice. Jer, svaka srčana bolest, bilo obična prolapsa zaliska ili ozbiljna srčana mana, ponekad su praćene ozbiljnim poremećajima ritma, ne samo povremenim “prevremenim” udarcima. Dakle, značenje simptoma poremećenog srčanog ritma najčešće zavisi od drugih simptoma srčane bolesti koja ih prati. Kada srce radi prebrzo, ili presporo, tako da ne uspeva da dostavi dovoljno krvi i kiseonika tkivima u telu, to je praćeno simptomima poput nesvestice,vrtoglavice,bpla u grudima.
MERENJE PULSA