Normalan krvni pritisak i puls

Za normalan krvni pritisak smatra se vrednost od 120/80 mmHg a za puls u stanju mirovanja 60-80 otkucaja u minutu. Ali, u zavisnosti od starosti,doba dana i situacije vrednosti mogu varirati.

Bezbroj ljudi odlazi godinama kod svog lekara opšte prakse samo da izmeri krvni pritisak. Merenje krvgog pritiska je najčešća delatnost lekara opšte prakse. Laik je naučio da razne vrednosti krvnog pritiska savesno beleži i u većini slučajeva primenjuje poznato pravilo prema. kome je krvni pritisak odrasle osoboe samo tada normalan, ako se godinama života doda broj 100 i kada dobnjena cifra otprilike odgovara visini krvnog pritiska. Neki čvvek od 47 godina imao bi, prema tome,normalan krvni pritisak 47 + 100 = 147, a neka žena od 73 godine normalan krvni pritisak od 173, naime 73 + 100. Ako lekar izmeri krvni pritisak i dobijena vrednost odstupa, govori se odmah o jednom suviše visokom ili suviše niskogm krvnom pritisku.

Čudnovato je da lekar vrlo retko vspeva da pacijentima, koji dolaze u njegovu ordinaciju, objasni da je ovaj način merenja krvnog pritiska sasvim nedekvatan a, pre svega, dobijene cifre ne dvzvoljavaju postavlanje dijagnoze. Rano ujutru, odmak posle budjenja, dok čovek još leži u postelji, krvngg pritisak je, u većini slučajeva, vrlo nizak, ali se nekoliko minuta kasnije znatno podiže. Prilikom sedenja pritisak je drukčiji nego pri hodu, menja se prilikom svake fizicke aktivnosti i naročito pokazuje jasnu povezanost sa raznim psihičkim uzbudjenjima.

Bilo kakva loša vest može odmah da podigne krvni pritisak; teška uzbuđenja podižu ga, pod izvesnim uslovima, danima i sedmicama, dok ga istinska tuga može znatno sniziti. dakako, lekar koji meri krvni pritisak postavlja svoju dijaglozu na osnovu vrednosti krvnog pritiska, merenja pulsa, slušanja rada srca, brzine disanja i opšteg izgeleda pacijenta.U roku od nekoliko sekundi on može, na taj način, da dobije sliku sadašnjeg stanja krvotoka.

Lekaru može ovo jednostavno merenje krvnog pritiska da omogući da donese izvesne sigurne zaklučke. On može još tačnije da oceni srce i krvotok pacijenta akoizvrši ogled po Šelongu:

Krvni pritisak pacijenta meri se najpre u ležećem položaju pri potpunom mirovanju a zatim se zahteva da pacijent napravi nekoliko čučnjeva, pa se ponovo meri pritisak.U zdravog čoveka mora sistolni krvni pritisak,tzv. gornji pritisak da se diže, a posle nekoliko minuta ponovo da se spusti. Ovaj ogled služi istovremeno kao dokaz da se krvni pritisak stalno menja i da su kolebanja do trideset milimetara živinog stuba i više sasvim normalna. Međutim, postoji i visok krvni pritisak.

On se može utvrditi ako se meri nekoliko puta dok pacijent potpuno miruje.

Pregledom očnog dna – ovaj pregled obavlja očni lekar – može se takođe utvrditi da li već postoji suženje arterija i da li su one zbog taloženja kreča postale krute.

Ako srce mora mnogo više da radi da bi teralo krv kroz arterije, ako uz to povišeni krvni pritisak pokazuje stalna preterana kolebanja od 150 do 200 i 200 do 150, ako znatno odstupa od normalnog pritiska onda su, sasvim razumlivo, krvni sudovi preopterećeni, tada se srčani mišić samo povremeno i nedovoljno ishranjuje krvlju. Na taj način i opasnost od infarkta postaje vrlo velika.

Kako nastaju ova pavišenja krvnog pritiska, koja moželio podeliti u dve grupe?
Ima slučajeva u kojima pojedine vrednosti stalno variraju i takvih slučajeva u kojima je krvni pritisak stalno fiksiran .
Izgleda kao da variranje (kolebanje) predstavlja neki predstadijum, koji može da traje godinama i zatim da pređe postepeno u stadijum relativno stalnih vrednosti.

Kako dolazi do ovog povišenog pritiska?
Mogućni su različiti uzroci: suvgišna težina, nedovoljna fizička aktivnost ( sportisti skoro nikad ne obolevaju od visokog krvnog pritiska), preslana hrana, stalna uzbuđenja, neprestana prendpregnutost na radnom mestu, neuspesi na poslu i druge bezizlazne situacije, šećerna bolest, nedovoljno spavanje, zloupotreba sredstava za uživanje.