Kada se embrion formira testisi se nalaze u stomaku, blizu bubrega i tokom razvoja deteta u materici, posle niza hormonskih i anatomskih uticaja, spuštaju se prema mošnicama. Međutim, kod jednog broja dečaka, događa se da testisi u nekoj od faza spuštanja ne stignu” do mošnica pa se bebe rađaju sa urođenom anomalijom spoljnih polnih organa, takozvanom retencijom testisa (nespušteni testis).
Mogu da budu nespušteni samo sa jedne ili sa obe strane. Testis može da “zastane” bilo gde na putu od stomaka do mošnica (skrotuma): u stomaku, pred ulazom u preponski kanal, u preponskom kanalu, na izlasku iz kanala ili na ulazu u mošnice. Najčešći uzrok ove pojave su prateća hernia (kila) ili kratka vaskularna peteljka (krvni sud) koja ga hrani.
Lečenje nespuštenih testisa
Nespušteni testis obavezno mora da se leči, zbog dva razloga.
Prvi je (ne)plodnost muškaraca, jer je testis koji se ne nalazi u mošnicama izložen temperaturi višoj nego što bi trebalo, što prouzrokuje promene u njegovom tkivu i time se remeti stvaranje semena (spermatozoida). Drugi razlog je što nespuštenom testisu, preti maligna promena, koja može da ima kobne posledice.
Na pitanje do kada bi trebalo čekati da se testis spusti sam:
Postoje određene šanse da se sam spusti tokom prve godine. Ukoliko se to ne dogodi neophodna je operacija i mi je obavljamo pošto dečak napuni godinu, jer se u praksi potvrdilo da je to najbolje vreme za operaciju koja se radi klasično hirurški ili sve više laparaskopski. Testis pronađemo i oslobodimo priraslica (najčešće hernije), a potom “kreiramo tunel” prema odgovarajućoj mošnici. Testis se provuče kroz njega i učvrsti u mošnicama. Ova operacija je rutinska i roditelji nemaju razloga za brigu, a najvažnije je da zajedno operišu dečji hirurg i urolog kao i da budu veoma precizni kako bi se sačuvah krvni sudovi koji ishranjuju testis.
Oporavak zavisi od deteta do deteta. Ali, po pravilu, ležanje u bolnici traje 3-4 dana, a kućna nega još nedelju-dve.
Dečak se vraća normalnim aktivnostima za oko mesec dana, a vožnja bicikla i sportovi se ne preporučaju do tri meseca od operacije. Ukoliko je retencija sa obe strane, moguća je i istovremena obostrana operacija. Međutim, kod nas je praksa da se prvo operiše jedna, a posle kraćeg oporavka (od 6 nedelja do 3 meseca) i druga strana.
Rizik prevremeno rođenja
U svetu je sprovođeno više istraživanja o učestalosti nespuštenih testisa i uzrocima ove pojave. Pokazalo se da je kod zdravih dečaka, rođenih u terminu, učestalost retencije testisa 1-2%, dok je kod prevremeno rođenih nešto veća. Najvažnije je da se odmah po rođenju postavi dijagnoza i da s operacija uradi blagovremeno.
Moguće komplikacije
Ono što može da se dogodi pre operacije je mogućnost da se testis uopšte ne napipa u preponi. Ako se to do dogodi, da bi se testis locirao, neophodan je ultrazvučni pregled prepone. Ukoliko se ne nade ni u preponi, potreban je ultrazvuk stomaka ili scintigrafija testisa. Ponekad se događa i da se umesto testisa nade embronalni rudiment (nerazvijen testis) pa sepotpuno odstranjuje, ali i šaljemo na histološki pregled zbog sigurnosti pacijenta.
U tim slučajevima, da dečak ne bi patio i u pubertetu imao psihološke probleme, posle desete godine mu se ugrađuje silikonska proteza.
Za dečaka je važno da zna da je testis suprotne strane sasvim dovoljan za normalne funkcije.
Mobilni testisi
Postoje i takozvani “mobilni testisi”, a o tome da li ih treba lečiti ili ne?
To su normalni testisi koji se uglavnom ne nalaze u mošnicama, već se povlače u preponske kanale. Njih je, međutim, lako spustiti u skrotum, gde neko vreme i ostaju. Obično se u mošnice spontano spuste prilikom kupanja u toploj vođi i tada lako mogu da se napipaju. Mobilne testise po pravilu nije potrebno lečiti, jer će oni sami da se spuste početkom puberteta. Ipak, neophodno je da njihovo stanje kontroliše dečji specijalista đa se ne bi zamenili za nespuštene testise i obrnuto, da se nespušteni testisi ne bi proglasili za mobilne i tako izgubilo dragoceno vreme.
