Neraspoloženje i depresija bez razloga

Kod mnogih ljudi neraspoloženje i depresija se javljaju naizgled bez ikakvog razloga mada u pozadini uvek mora postojati nešto što aktivira ova negativna osećanja…

Verovatno vam se ponekad dogodi da ste bez razloga neraspoloženi ili se neobjašnjivo loše i depresivno osećate? Zabeležite datum kad se takvo stanje ponovi, jer ćete možda otkriti ciklični aspekt tih simptoma koje do tada niste zapazili. Naučnici su otkrili da izvesni dani, okolnosti, ili periodi imaju snažno emocionalno značenje za mnoge osobe. Kadgod se ti kritični dani pojave, javlja se i čitav niz depresivnih i psihosomatskih simptoma — od bola u grudima do glavobolje, od plača do krajnje potištenosti i jakog neraspoloženja.Psihijatri ovo stanje neraspoloženja nazivaju „sindrom posebnih dana”, i kažu da se najčešče javlja u vreme praznika. Po rečima dr Džejmsa Katela (James Cattell) profesora psihijatrije na Kolumbijskom univerzitetu, sindrom neraspoloženja se obično javlja kod onih osoba koje imaju slabe ili nedovoljno razvilene emocionalne odnose izvan porodice i veoma ambivalentne odnose unutar porodice.
Kod takvih osoba, praznici mogu da podstaknu dugo skrivena osećanja da nisu voljeni ili željeni, uz istovremenu potajnu nadu da će se sve izmeniti nabolje.

Ukoliko je lišavanje u mladosti bilo veće, utokiko je veća nada da će se sada sve nadoknaditi — kaže dr Katel. — Kad se te nade izjalove, razočaranje je ogromno i javlja se neraspoloženje. Ono izaziva gnev koji se obuzdava ,potiskuje, okreće protiv njih samih i manifestuje depresijom ili nekim drugim simptomima — glavoboljama ili bolovima koji skrivaju depresiju.Iza vela neraspoloženja i depresije, uvek se krije osećaj gubitka zbog čega ti dani i jesu posebni.

U dane vikenda, na primer, mnoge osobe mahom orijentisane isključivo na svoj profesionalni posao, osećaju gubitak ličnosti. Nesposobni da uživaju u slobodnom vremenu, neprijatno se osećaju bez posla, pa kod njih mogu da se jave želudačne smetnje, prenagljeni ispadi ili jednostavna potištenost i neraspoloženje. Za neke osobe „sindrom posebnog dana” je svesni podsetnik preživijene patnje, kao što je, na primer, smrt voljene osobe; za mnoge, medjutim, nema objašnjenja zbog lošeg raspoloženja u dane kad bi trebalo da budu veseli.
— To je veoma čest slučaj, jer mi pokušavamo da prevarimo našu memoriju — kaže dr Džon Šimel (John Schimel) jedan od upravnika Instituta za psihoanalizu na Kolumbijskom univerzitetu. — Mnogi parovi pokušavaju da sačuvaju dan venčanja u lepšem svetlu nego što je zaista bio. Ali njihovi sadašnji zategnuti odnosi možda su baš rezultat dugogodišnjih neispunjenih očekivanja. Na dan godišnjice braka, sećajuči se venčanja i onih velikih romantičnih nadanja, osećaju se tužno, skrušeno i ogorčeno. Dan godišnjice braka postaje poseban samo zato što evocira očajanje. Kada prestane potreba za obeležavanjem tog dana i taj efekat izbledi.

Ponekad, medjutim, sindrom napada mnogo podmuklije i proces oporavljanja je sporiji. U takvim slučajevima, depresija konstantno prati periode velike radne produktivnosti. Ovi ciklusi uspona i padova traju obično po mesec dana ili duže. — Ta vrsta cikličnog povratnog udarca rezultat je hemijskih promena u telu — kaže dr Majron Maršal (Myron H. Marshall) upravnik Instituta za psihijatriju u Bufalu. — Ove hemijske promene odigravaju se kada šok zbog iznenadne smrti voljene osobe izazove poremećaj funkcije žlezda, koji pogadja centralni nervni sistem. Hemijske promene dogadaju se i kod osoba posle perioda napornog rada, što je slučaj kod trgovačkih putnika koji stalno putuju, a zatim se iznureni vraćaju kući. Kad ti „posebni dani” dostignu vrhunac, dr Maršal preporučuje uzimanje antidepresiva za stabilizovanje i održavanje takozvane zdrave hipomanije — sposobnosti da se dobro radi i ne doživljavaju teški periodi depresije i neraspoloženja.
Povezani tekstovi>>> Depresija lečenje hranom i čajevima